Lokalne samouprave na popravnom
Lane usvojene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu ispoljile su svu složenost problematike zemljišne politike u Srbiji. Opstrukcija i slaba primena usvojenih zakonskih rešenja u pojedinim opštinama, uzurpacija kao i dijametralno različiti i suprotstavljeni stavovi o korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta i neizvesnost oko uloge najavljenih investitora na njivama kojima gazduje država doprineli su da se među poljoprivrednim proizvođačima sve više čuju zahtevi o potrebi donošenja novog zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Velika korist od novih odredbi
Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine konstatovao da je korist od odredbi dopunjenog i izmenjenog zakona o poljoprivrednom zemljištu evidentna.
– Gotovo sve opštine u Vojvodini, u kojima procentualno ima najviše državnog poljoprivrednog zemljišta, u zakonskom roku su donele programe njegovog korišćenja. To smatramo velikim uspehom, jer samo do pre dve godine svega 30 lokalnih samouprava, računajući i one u centralnoj Srbiji, imalo je odobren program od Ministarstva poljoprivrede, istakao je Radošević i napomenuo da je do sada u čak 110 lokalnih samouprava održan prvi krug licitacija za zakup državnih oranica.
Primena novih odredbi Zakona o poljoprivrednom zemljištu doprinela je, po rečima Radoševića, da država registrovanim poljoprivrednim proizvođačima sada može da ponudi u zakup 420.000 hektara svojih njiva što je znatno više nego što je to bio slučaj prethodnih godina…
Propusti lokalnih samouprava
Poljoprivrednici su izneli niz, nažalost, loših primera rada lokalnih samouprava kada je reč o licitaciji državnih oranica. Najveće zamerke odnose se na nedovoljnu transparentnost u radu, sastav opštinskih komisija, nedovoljnu fleksibilnost kada je u pitanju podjednako ostvarivanje interesa stočara i ratara, otežan rad zbog neurađene komasacije kao i restitucije zemlje…
Stočar Mita Plavšić iz Bačke Palanke, koji ima farmu od 300 krava muzara kaže da, osim svojih 30 jutara, obrađuje još 220 hektara državne zemlje, ali da strahuje da će izvisiti od zakupa u narednoj godini. Pominje se, kaže, ulazak nekih „investitora“ na državno zemljište.
– Stočarima se u bačkopalanačkom ataru odobrava pravo prečeg zakupa samo na godinu dana umesto na najmanje tri. Osim toga, na licitacijama se protivpravno pojavljuju poljoprivrednici iz drugih katastarskih opština koji nude zakup i do 350 hektara po katastarskom jutru što mi stočari ne možemo da obezbedimo, rekao je Plavšić, koji apeluje na nadležne u lokalnoj samoupravi i Upravi za zemljište Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da se u budućem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu zakup državnog poljoprivrednog zemljišta za sve farme ograniči na najviše 200 hektara.
Prodaja zemljišta mladima
Predlog za ograničenje prava prečeg zakupa stočarima po osnovu broja uslovnih grla, na najviše 200 hektara podržao je i Jovan Negovan, predsednik Udruženja „Pančevački ratari“.
– Takođe, zalažemo se za prodaju državnog poljoprivrednog zemljišta koje nije predmet restitucije mladim poljoprivrednicima. Smatramo da se svakom mladom poljoprivredniiku na selu, koje po svim demografskim istraživanjima neumitno stari, treba omogućiti da kupi miminalno 20 hektara državnog zemljišta s rokom otplate na 20, a ne kao što je zakonodavac predvideo pet godina, istakao je Negovan, naglašavajući da država ni pod kakvim uslovima ne treba da dopusti prodaju zemljišta strancima, jer veliki je znak pitanja da li ćemo i kada postati članovi Evropske unije.