banner-image
banner-image

Ako država posluša mlekare pićemo uvozno mleko, ako sluša paore prelevmani će ostati

Ako se poljoprivrednici, proizvođači mleka budu pitali, prelevmani na uvoz mleka kojima se štiti domaća proizvodnja neće biti ukinuti ali, ako država bude slušala „Imlek“ i druge mlekare, te zaštite više neće biti, kaže za „Agrosmart“ predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš.

-Uvoznici, to jest trgovci hoće da skinu svoju barijeru kako bi im ostalo više para, a farmere i potrošače tu niko ništa ne pita. Ako je potrošačima, građanima ove zemlje svejedno da li piju naše domaće mleko ili holandsko, mađarsko ili neko drugo, onda je bespredmetno o tome razgovarati. Ali danas-sutra, kada farmeri više ne budu proizvodili, svi ćemo platiti cenu neodgovorne politike prema domaćim proizvođačima kakva se sada vodi – ukazuje Kiš.

Tada će se, veli, postavljati pitanje zašto mi u Srbiji više nemamo dovoljno svog mleka, kako to da nama nije isplativo da ga proizvodimo.

Pa zato što se naš ministar poljoprivrede rado odazove na konferenciju koju organizuje „Imlek“, a nije sa poljoprivrednicima i ne sluša poljoprivrednike, neće ni da razgovara s njima. Kad neće da odgovori na naš poziv, mi pričamo sami sa sobom i sa onim ko hoće da nas sasluša – kaže predsednik Asocijacije poljoprivrednika, organizacije koja će sutra učestvovati na konferenciji za novinare „Zaštititi domaće proizvođače mleka“.

Po njegovim rečima, među farmerima postoji bojazan da je država već odlučila da ukine prelevmene ali „ne zna kako da to upakuje“.

Asocijacija poljoprivrednika apelovala je danas na Vladu Srbije da produži trajanje te carinske zaštite za proizvođače mleka, ali i da u što skorije vreme donese Zakon o mleku, kako bi tu oblast uredila na kvalitetan način i zaštitila farmere od, kako kaže, ucena i štetnih ugovornih obaveza koje diktiraju mlekare.

Ta asocijacija je poslala i saopštenje u kojem je ocenila da je i pored donetih mera šteta u mlečnom govedarstvu velika i da sve više gazdinstava odustaje od proizvodnje mleka, zbog čega hiljade krava ide na prinudno klanje.

„Nažalost, prerađivači prethodnih godinu i po dana nisu iskoristili priliku da pomognu farmerima da podignu konkurentnost na viši nivo već su nižim cenama još više demoralisali i one najupornije proizvođače mleka. Danas imamo situaciju da se prvi put posle dužeg vremena, svaka litra mleka preuzima od proizvođača ali i apsurd da mlekare traže od Vlade da se ukinu prelevmani, očito s namerom da tek stabilizovano tržište sirovog mleka uruše uvozom jeftinijeg mleka“, navodi se u saopštenju i dodaje da država, kroz podsticajne mere, mora početi i da menja rasnu strukturu goveda, preusmeravajući se ka simentalskoj rasi koja zadovoljava kriterijume za mlekom i mesom.

Najteže je stočarima u Mačvi

U Udruženju proizvođača mleka Mačvanskog okruga nemaju potvrdu da će prelevmani koji su kao mera zaštite od prekomernog uvoza mleka uvedeni lane biti ukinuti od Nove godine, ali napominju da brojne okolnosti na to ukazuju. U tom slučaju, vele, najugroženiji će biti poljoprivrednici u ovom delu Srbije.

-Zaključke, između ostalog, izvodimo na osnovu nedavno održane velike konferencije o mlekarstvu koju je organizovao „Imlek“ gde je bio gost ministar Branislav Nedimović. Videli smo da on, kao i predstavnici te kompanije, govori o tome kako su se mnogo poboljšali uslovi, kako su okolnosti sasvim drukčije, što je bila zapravo najava ukidanja prelevmana. Pritom, ministar nije hteo s nama da se sastane, da čuje naša obrazloženja, a imamo mnogo toga da mu kažemo o problematici tržišta sirovog mleka. Vrlo je važno da barem još šest meseci prelevmani ostanu na snazi – naglašava u razgovoru za „Agrosmart“ predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić.

To što mlekare vrše pritisak za ukidanje prelevmana, po njegovoj oceni, stvara sumnju da mleka nema trenutno dovoljno na tržištu. Više se, veli, ne dešava često da mlekare ne uzimaju mleko zbog lošijeg kvaliteta, ne traže više dlaku u jajetu.

-Prerađivači sada kupuju vreme i traže ukidanje prelevmana. Potpuno su nelogične stvari na tržištu. U Mađarskoj je na primer cena 23 evrocenti, odnosno 27 ili 28 dinara, a u našoj najvećoj mlekari kažu da plaćaju sirovo mleko u proseku 30 evrocenti po litru. Pa zašto onda plaćaju toliko kada ima u Mađarskoj mleka po 27 dinara – pita se Vasić podsećajući na to da su januar i februar obično krizni periodi za prerađivače jer je tada  slabija prodaja gotovih proizvoda zbog posta, đačkog raspusta…

Biće, dodaje, smanjena potrošnja, a napraviće se zalihe, i ukidanje prelevmana ne bi nikome dobro došlo. Ako već treba da se tako postupi, neka to bude pred leto kada se povećava potrošnja, kaže naš sagovornik.

-Kada je bila kriza u martu 2015. godine, kada su u Evropskoj uniji ukinute proizvodne kvote i kada su na naše tržište počele da pristižu veće količine uvoznog mleka, mlekare su se iživljavale na terenu, a najveća kriza bila je upravo u Mačvanskom okrugu. Mi smo lideri u proizvodnji mleka i u govedarskoj proizvodnji u Srbiji, imamo mnogo proiozvođača, ali malih, sa četiti-pet krava. U Vojvodini su forsirani veliki proiozvođači. Oni su prethodnih godina dobijali i državnu zemlju i povoljne kredite za investicije i veliku pomoć iz državne kase. Kriza se najvše ovde odrazila. Mlekare su počele da se povlače sa mačvanskog terena. Asocijacija poljoprivrednika organizovala je proteste zajedno sa proizvođačima mesa i nekoliko meseci smo išli na pregovore i razgovore dok nismo isposlovali prelevmene. Pod našim pritiskom oni su uvedeni, a sada sve ide ka tome da će biti ukinuti, na našu štetu, a na korist velikih mlekara – objašnjava Vasić.

Koja krava ne proizvodi tele?

-Ovo mi sve moramo da objasnimo ministru, ali on odbija da nas čuje. Naprotiv, govori o tome kako će od naredne godine iz agrarnog budžeta da se daje pet hiljada dinara po kravi koja proizvodi tele. Šta to znači? Pa valjda svaka krava proizvodi tele. Umesto da mu savetnici objasne koje su krave u sistemu selekcijske službe, koje imaju matični broj, koje nemaju…, od prvog čoveka agrara slušamo takve stvari – naglašava Vasić.

Po njemu, pred farmerima je još jedan veliki problem – laboratorija za kontrolu kvaliteta čije je otvaranje najavljeno za april sledeće godine.

-Ako se odmah počne isplaćivati premija po kvalitetu mleka, tu će biti haos jer mlekare nisu spremile proizvođače za to. „Imlek“ jeste radio na mikrobiologiji ali nije na terenu još uvek sazrela situacija za takav način isplate. Trebalo bi da se ostavi neki „grejs period“ pa da se možda tek od 1. januara sledeće godine daje premija po mikrobiologiji. U međuvremenu, valja se ozbiljno pozabaviti edukacijom proizvođača. Država bi trebalo da kaže koje kriterijume mleko mora da ispunjava, a mlekare da rade analize i da isplaćuju mleko na osnovu kvaliteta. Na terenu to će biti seča kneževa, veliki broj proizvođača neće preživeti, pogotovo ne oni koji nisu dovoljno edukovani, a takvih nije malo – poručuje Vasić.

Skupo će nas koštati ako ne postupimo ispravno

Poremećaji na evropskom tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda su u domenu politike i nemaju ekonomski karakter, kaže za “Agrosmart” agrarni analitičar Vojislav Stanković.

Naglašava da je potrebno dobro poznavati agrarnu politiku EU, koja je dosta fleksibilna i veoma promptna sa merama zaštite svojih proizvođača. Na raspolaganju, dodaje, u EU  imaju veoma obimna finansijska sredstva za sve vidive subvencionisanja (premije, regrese, kompenzacije, refrakcije) koja služe za popravku konkurentnosti. Trenutni, neznatni rast cene mleka ima i sezonski karakter, jer ulazimo u period zime kada krave imaju nižu mlečnost, pa je i ponuda na tržištu EU nešto niža, objašnjava on.

-Gubitkom tržišta Ruske Federacije proizvođači u EU se suočavaju sa hiperprodukcijom i taj problem će biti izražen ekstremno sve do ukidanja sankcija. U Srbiji će proizvodnja mleka i prerađevina biti devastirana na kratak rok ukoliko se ukinu prelevmani.  Srbija proizvodi oko 1, 44 milijarde litara kravljeg mleka, og čega je u sustemu premiranja (sedam dinara po litri) oko 45 osto proizvedenih količina. Srbija raspolaže i sa oko 100 pogona za preradu mleka od čega 20 ima status industrijske prerade, dok su preostale u statusu zanatskih kapaciteta. Industrija prerade mleka zapošljava oko 4.500 radnika. Zavidan je i udeo proizvodnje mleka ekstra klase, jer se taj kvalitet i premira – navodi Stanković uz konstataciju da Srbija raspolaže zavidnim kapacitetima za proizvodnju i preradu mleka. 

Ovaj stručnjak naglašava da je obnavljanje ove proizvodnje, ukolko dođemo u situaciju da je obnavljamo zbog nepovoljnih mera agrarne politike, dugoročan i veoma skup proces.

Mlekare vode agrarnu politiku u Srbiji

-I to što su u budžetu za narednu godinu ostale premije za mleko odgovara najvećim mlekarama. I to je izlobirano. Za onoliko koliko od države dobije, mlekara plati manje proizvođačima mleka. Kada direktor mlekare kaže da u proseku plaćaju 30 evrocenti po litru, valja znati da su sedam dinara dobili od države. Država da mlekari, a mlekara to plaća kroz otkupnu cenu – objašnjava Miroslav Kiš i dodaje da „prerađivači mleka vode  agrarnu i mlekarsku politiku u Srbiji“. 

S. Gluščević