Portal pametne poljoprivrede

Gajenje leske Srbija svoje potrebe za lešnikom, a misli se pre svega na konditorsku industriju, uglavnom podmiruje uvozom, mada u našoj zemlji postoje povoljni uslovi za uzgoj lešnika. Poslednjih godina primetan je povećan interes za sadnjom leske. Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim ekološkim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voćaka, lešnik daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost.

Leska prvi rod daje u drugoj a najčešće trećoj godini, dok se puni rod može očekivati posle šeste godine, kada se može ostvariti 2-3 tone ploda po ha. Randman jezgre iznosi 42-47%. U kulturama lešnik se može uzgajati do 600 metara nadmorske visine. Lešnik zahteva svetlost i toplotu sa što manjom godišnjom i dnevnom temperaturnom amplitudom. Srednja godišnja temperatura vazduha treba da je iznad 9.5 oC i godišnja količina padavina preko 1000 mm. Prema tome u područjima sa manjom godišnjom količinom padavina potrebno je obezbediti navodnjavanje. U uslovima čestih mrazeva treba voditi računa o sastavljanju oprašivača koji su otporni na niske temperature, odnosno koji ne cvetaju u vreme mogućih pojava mrazeva.

Lešnik se sadi na rastresitom, vlažnom, propustljivom dubokom zemljištu koje ne sme biti kiselo. Pre podizanja zasada potrebno je obaviti analizu zemljišta, kako bi se nedostajuća hraniva unela u zemljište na dubinu do 50 cm rigolovanjem. Prve godine posle sadnje leska se ne đubri jer su đubriva uneta pre sadnje, a druge godine se đubri sa 20% godišnje potrebnih količina. Svake godine količine đubriva se povećavaju za 20%, a od šeste godine se primenjuju pune doze đubriva. Orjentacione norme đubrenja u punom rodu iznose oko 150 kg azota, 80 kg fosfora i 150 kg kalijuma po ha na optimalno obezbeđenim zemljištima. Ukoliko se analizom utvrdi manji ili veći sadržaj nekog hraniva, obavlja se korekcija količina. Stajnjak se može davati svake treće ili četvrte godine u jesen, ali ga treba uneti u zemljište raznim oruđima (gruber ili freza), sem ukoliko se prostor u međuredu održava zatravljivanjem.

Lešnik zahteva dovoljno vlage u zemljištu, naročito u fazi intenzivnog porasta plodova, od polovine maja do polovine avgusta. Navodnjavanjem se prinosi povećavaju i do 50%. Najpovoljnije je navodnjavanje sistemom kap po kap. Ako se leska gaji u vidu grma, ne treba dozvoliti razvoj velikog broja izbojaka. Oni se rezidbom obnavljaju vodeći računa da osvetljenost krune bude dobra. Kalemljena leska koja se gaji kao stablašica, orezuje se minimalno. Potrebno je proređivati krunu, i usmeravati rast skeletnih grana da se dobije dobra prosvetljenost krune. Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte.

Sadnja se obavlja sa dobro ožiljenim sadnicama. Lešnik je uglavnom samobesplodna biljka, pa u zasadima koji se podižu mora biti zastupljeno više sorti. Za dobar uspeh zasada treba zasaditi najmanje 4-6 sorti radi uspešne oplodnje. Pri ovome glavna sorta treba da bude zastupljena sa oko 60%, a ostale sorte oprašivači sa 40%. U tom cilju predlažu se sledeće sorte: Istarski 60%, Apolda (Rimski)10%, Davijana (Fihtverder)10%, Ludolf 10%, Avelino (Halski)10%. Raspored sorti u zasadu treba da bude tako postavljen da se glavna sorta i oprašivači u redu neizmenično smenjuju. Na osnovu predloženih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su mahom srednje bujne, pa se na osnovu toga i određuje razmak sadnica. Preporučuje se sadnja na rastojanju od 5-6 metara između redova i 4-5 metra između sadnica. Redovi po mogućstvu treba da imaju pravac sever-jug radi boljeg osvetljavanja.

Zasadi lešnika se mogu uspešno štititi sa relativno malim brojem prskanja. Nedovoljna zaštita, međutim, može permanentno iz godine u godinu dovesti do potpunog gubitka roda usled kombinovanog štetnog dejstva štetočina i u vezi sa njima pojačanom pojavom gljivičnih obolenja zbog nastalih povreda.

Kao i kod voćnih vrsta, zbog mogućnosti infekcija grana, pojave rak rane, bakterijskih i gljivičnih obolenja lišća, mogućnost pojava i širenja truležnica korena, pored programa prskanja neophodna je i određena higijena zasada. Ona se najčešće sastoji u uklanjanju suvih grana, zaraženog lišća, sprečavanju preteranog vlaženja zemljišta, uništavanju korova. Najvažnije štetočine i bolesti leske su: leskina grinja-Phytoptus avellanae, zeleni bukvin krasac-Agrilus viridis, leskin surlaš-Curculio nucum, leskina stenica-Gonocerus acuteangulatus, zelena lisna stenica-Palomena prasina, pepelnica-Phyllactinia guttata, antraknoza-Piggotia coryli, rak-Cytospora corylicola, trulež korena-Armillaria mellea. U većini proizvodnih godina u cilju uspešne zaštite lešnika od bolesti i štetočina dovoljno je izvršiti 5-7 tretiranja godišnje.

Nikola Ostrogonac dipl.ing. savetodavac PSS Subotica