Portal pametne poljoprivrede

Izvoz agrarnih proizvoda u 2016. godini vredan 3,2 milijarde dolara najveći je u ekonomskoj istoriji Srbije, imajući u vidu to da je, dok je bila u Jugoslaviji, izvozila poljoprivredne robe za milijardu dolara, a i devedesetih je taj obim bio manji nego lane. Ipak, to je daleko od mogućnosti srpske poljoprivrede jer bi, procenjuje u razgovoru za Agrosmart agrarni analitičar Vojislav Stanković, naša zemlja mogla da izvozi i za deset milijardi dolara.

Donosimo analizu, odnosno rezultate  spoljne trgovine poljoprivrede i prehrambene industrije u 2016. godini koju je priredio Vojislav Stanković, a koji pokazuju rekordne vrednosti izvoza i suficita:

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u 2016. godini ostvarena je vrednost izvoza od 3.209,3 miliona USD, što predstavlja rast od 11,9% u odnosu na rezultate iz 2015. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 21,6%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 1.409,8 miliona USD je za 10,7% manja od ostvarenog u 2015. godini, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,3%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. godini, ima rast od 39,7% i iznosi 1.799,5 miliona USD, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 178,3%

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 806,4 miliona USD, i sa učešćem od 5,4% u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 699,9 miliona USD, sa učešćem od 4,7% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 616,2 miliona USD. 
Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 297,9 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,5% i sa suficitom u razmeni od 508,6 miliona USD, kao i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 191,1 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1%.

Struktura spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu 2001- 2016. godine
(vrednost u milionima USD)

Izvor: Na osnovu podataka statistike spoljne trgovine RZS; cifre su u zaokruženim vrednostima. Tabelu je pripremio Vojislav Stanković

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom 2016. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 346 miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 277 milion USD, malina smrznuta u vrednosti od 248 miliona USD, pšenica merkantilna u vrednosti od 134 miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 127 miliona USD i šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 125 miliona USD. Detaljnije u priloženom grafikonu.

Izvor: RZS, na osnovu podataka statistike spoljne trgovine grafikon pripremio Vojislav Stanković

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa “nekonkurentnih“ proizvoda – sirova kafa u vrednosti od 65 miliona USD, banane sveže ostale u vrednosti od 41 milion USD i pomorandže sveže u vrednosti od 24 miliona USD. Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu potrebno je istaći: duvan za cigarete ižiljeni u vrednost od 87 miliona USD, proizvodi za ishranu ostali u vrednosto od 68 miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 43 miliona USD, ekstrakti kafe u vrednosti od 32 miliona USD, meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 31 miliona USD, svinjsko meso zamrznuto ostalo u vrednosti od 31 miliona USD i prerađeni duvan, ekstrakti od duvana u vrednosti od 34 miliona USD. 

Izvor: RZS, na osnovu podataka statistike spoljne trgovine grafikon pripremio Vojislav Stanković

Poljoprivreda Srbije nije imala koncept izvozno orijentisanog sektora privrede ni u bivšoj SFRJ. Preko 50% svoje proizvodnje plasirala je na tržiša bivših republika. Spoljnotrgovinsku razmenu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije u periodu pre ulaska u tranzicioni proces karakteriše prosečno ostvarena vrednost izvoza u visini od oko 400 miliona USD, sa dostignutim udelom u izvozu privrede do 25%, prosečno ostvarena vrednost uvoza od 460 miliona USD, sa udelom od oko 10% u ukupnom robnom uvozu privrede. Realizovane rezultate spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, u pomenutom periodu, karakteriše i deficit od 60 miliona USD, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 87%.

U tranzicionom periodu, permanentnim rastom izvoza i pored veoma stabilnog uvoza, bilans razmene se sistematski popravlja, da bi u 2016. godini ostvarila najveću, rekordnu vrednost izvoza i suficita. Rast izvoza je dobio na dinamici u poslednjem kvartalu 2016. godine. 

Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Pomenuta tržišta, u periodu januar-novembar 2016. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 89%, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 97%, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 72%.

Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Suficit u razmeni ima tendeciju rasta iz godine u godinu, tako da je sa 170 miliona USD iz 2001. godine, povećan na 1.505 miliona USD u 2014. godini. U strukturi izvoza poljoprivrede Srbije, EU je poslednjih godina zastupljena sa 47-51%, dok je u strukturi uvoza učešće EU u rasponu između između 40-60%. U 2016 godine na tržištima članica EU izvoz je izneo 1.454 miliona USD, uvoz 846 miliona USD, uz pozitivan saldo u visini od 608 miliona USD. 

Struktura izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije prikazana po regionalnim ekonomskim integracijama

Izvor: RZS, na osnovu podataka statistike spoljne trgovine grafikon pripremio Vojislav Stanković 

Struktura uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije prikazana po regionalnim ekonomskim integracijama

Izvor: RZS, na osnovu podataka statistike spoljne trgovine grafikon pripremio Vojislav Stanković
 

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTE u 2016. godini pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.252 miliona USD, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu poljoprivrede od 39%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 126 miliona USD ima učešće u ukupnom uvozu poljoprivrede od 9%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. godini je izneo 1.126 miliona USD.

Postojeći Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. Prema dosadašnjim ostvarenim rezultatima u spoljnotrgovinskoj razmeni, saradnja se može okvalifikovati kao nedovoljno iskorišćenom prilikom poljoprivrede Srbije da poveća i dinamizira svoj izvoz i poboljša svoju ukupnu efikasnost u poslovanju agrara. U 2016. godini ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izmađu Srbije i Ruske Federacije u visini od 334 miliona USD. Ostvarena je vrednost izvoza od 321 milion USD (ima udeo u ukupnom izvozu agrara skromnih 10%); uvoz u visini od 42 miliona USD (sa udelom u ukupnom uvozu agrara od 3%, i sa suficitom od 279 miliona USD.