Portal pametne poljoprivrede

Domaće vrste crnog luka praktično više i ne postoje, a na pijacama i marketima kupujemo luk proizveden na našim njivama, ali od holandskog semena.

-Nema semena domaćeg pogačara – kaže povrtar iz Idvora Milan Kulačić. – Ako se ne seje originalno seme, onda je tu proizvodnju teško održati. Ima mnogo „bikova“, kvari se, rečju, komplikovanije je i neisplativo. Povrtari iz Kovačice nekad su proizvodili mnogo više domaćeg „pogačara“ i onog crvenog slatkog, koji smo jeli kao salatu, sada toga gotovo da i nema. Holandski bolje stoji, tvrd je, ne „tera“, a lakše nađe put do marketa gde se sada i najviše trguje, ističe Kulačić, koji će ove godine posejati luk na dva lanca, a na jednom će se ipak naći i domaći pogačar.

– On bi trebalo da bude skuplji višestruko, ali nema to ko kod nas da plati – kaže Kulačić.

Ipak, na nedavnoj „Kobasicijadi“ u Belom Blatu, na jednog tezgi pronašli smo domaći pogačar koji se prodavao za 120 dinara, kao i domaći beli luk, koji je koštao 600 dinara. Lepo upakovan, čekao je kupce.

-Možda nekog Beograđanina – smeje se Kulačić, koji tvrdi da tako ekskluzivna roba u koje spadaju sad i domaće sorte luka imaju prođu samo u Beogradu.

Da ćemo se i ove godine poželeti ukusa domaćeg crnog luka potvrđuje i Tibor Molnar iz „Carske bašte“.

-Domaći pogačar se sadi iz arpadžika, a arpadžik iz semena, a toga je sve manje – objašnjava Molnar. – Povrtari se žale da je sve teže proizvesti domaći crni luk i, rečju. isplativije je sejati holandske vrste. Našem ukusu je smetalo to što je holandski tvrd, ali sada postoje i sorte koje su mekše, ali one ne mogu dugo da stoje, dodaje Molnar.

I proizvođača arpadžika ima sve manje, a najpoznatiji su u Hetinu i Banatskoj Topoli.

(Agrosmart)