Portal pametne poljoprivrede

Licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta koje se ovih dana vode u vojvođanskim opštinama neretko su burne  i pune iznenađenja, a zajedničke su im dve stvari – njive su skupe i nema ih dovoljno.

Minule nedelje održana je licitacija u vrbaskoj opštini gde su pojedinci za zakup oranica u Zmajevu dali čak 91.000 dinara. U ovogodišnjem nadmetanju za državne njive po istoj ceni otišle su i parcele u Botošu, u zrenjaninskoj opštini, a više nije iznenađenje kada se godišnji zakup plati od 70.000 do 75.000 dinara, za koliko su izdate neke parcele u šidskoj opštini. Uglavnom, dešava se da početne cene na licitacijama narastu i četiri puta i da dogovora nema.

U katastarskim opštinama Vrbas i Savino Selo zemljište je izdato po početnoj ceni, u zavisnosti od klase. U proseku, to je bilo oko 36.000 dinara.

Međutim, u katastarskim opštinama Ravno, Zmajevo, Bačko Dobro Polje i Kucura bilo je nadmetanja, i to žestokog. Nešto neizdate zemlje ostalo je u Kosančiću, gde će se ići u drugi krug licitacije.

U najmanju ruku zanimljiva bila je licitacija u Zmajevu: jedna parcela od pet hektara  otišla je po 37.000 dinara, jedna po 65.000 dinara, a sve ostale izdate su po 72.000 do 91.000 dinara.

Ukupno je u Zmajevu pre par dana licitirano oko 610 hektara, s tim da se dvadesetak hektara vodi kao državno poljoprivredno zemljište pozajmljeno za gradnju autoputa, što znači da je bilo 590 hektara na licitaciji. Inače, državnih njiva u ovoj katastarskoj opštini ima oko 1.600 hektara, ali su hiljadu hektara dobili stočari po pravu prečeg zakupa.

Šta je razlog tako visokim cenama državnih oranica? Mnogi od onih koji se bave ratarstvom kažu – stočari, koji su u zakupu privilegovani. Da su oni dobili manje zemlje ne bi bilo one – mala bara, puno krokodila, već bi se hektari ravnomernije raspodelili. Ratari s kojima smo razgovarali kažu da nema računice da se zemlja plati 90.000 dinara i da to nije realna cena. Pitanje je šta može doneti toliki prihod. Jer, teško da će se opredeliti za šećernu repu, to je na prolećno oranje rizik. Većinom će se u ataru Zmajeva sejati kukuruz i soja, možda nešto suncokreta.

Nefer igra stočara?

Poslednje licitacije, čini se, napravile su još veći jaz između stočara i ratara. Javna je tajna da neki od poljoprivrednika koji se bave stočarstvom i dobijaju državno zemljište po pravu prečeg izdaju potom te njive u podzakup. Recimo, stočari dobiju državne njive po 220 evra, kolika je prosečna cena u Vojvodini, a nezvanično se može čuti da ih onda daju po 400 ili 500 evra po hektaru.  

Karneks ima najviše grla i dobije najviše njiva

-Nerealna se površina daje stočarima na osnovu broja grla. Ta mera uvedena je 2009. godine. Zaista bi trebalo sesti i uraditi ozbiljnu analizu, da se vidi da li je ta mara dala efekta, da li je povećana mlečnost, koji su rezultati postignuti. Takođe, u kakvom su položaju stočari u centralnoj Srbiji u odnosu na vojvođanske. Najviše farmera je ispod Save i Dunava, a tamo nema državnog zemljišta kao u Vojvodini – čuli smo od vrbaskih ratara.

Pomenimo, u celoj opštini Vrbas za izdavanje je predviđeno oko 7.000 hektara, a ratarima je na licitaciji bilo na raspolaganju 2.090 hektara. Po pravu prečeg najviše je otišlo “Karneksu”, koji ima najviše grla na farmi (umatičenih oko 300 i uslovnih oko 1.200) i koji je u licitacijama prethodnih godina dobijao oko 1.400 hektara. Sledi “Sava Kovačević”,  pa onda manji stočari.

Voćarima zakup na 30 godina

Tri parcele u Savinom Selu i Bačkom Dobrom Polju izdate su voćarima na 30 godina. Oni će dići voćnjake na oko 95 hektara. U roku od dva meseca trebalo bi da dobiju saglasnost Ministarstva poljoprivrede za podizanje zasada, a u obavezi su da za pet godina zasade sve površine.

S. Gluščević