banner-image
banner-image

Svaka kuća svoje seme i preparate hvali

Izmaklo je vreme sedeljki u „zimskim brazdama” za ratare i voćare na severu Bačke, jer su pristigli rokovi za početak posla na njivama, voćnjacima i vinogradima. Brojna predavanja organizovana su za poljoprivrednike, uz učešće stručnjaka, menadžera i promotera semenskih i hemijskih kuća, proizvođača mašina, pa onih što nude kredite, osiguranje od vremenskih neprilika…

Obigravanje paora je prisutno sa svih strana, pri čemu ih potencijalni partneri ubeđuju uz ručkove, ali nije paorima baš odviše stalo do tih gozbi, mada se i na njih odazivaju. Često, u tim ubeđivanjima, nije lako poljoprivrednicima da se odluče kom “carstvu” da se priklone, tako da pribegavaju sopstvenim stečenim iskustvima i zdravoj seljačkoj logici, koja na nestabilnom agrarnom tržištu zna i da – omane. Da se nešto novo sazna nije na odmet i razmene iskustva, uveravali su poljoprivrednici iz Oroma i okoline, koji su mesnu školu na neki način pretvorili u centar za prezentaciju. 

– Dosadilo nam je da nas sve hemijske i semenske kuće zovu na ručkove i hvale se kako je svaka od njih najbolja, pa sam pre nekoliko godina došao na ideju da ih sve sastavim na jedno mesto – kaže Džavil Džavić iz “Agrar diskonta” iz Starog Žednika. – Svako je dobio po jednu školsku učionicu, pa poljoprivrednici mogu u jednoj intimnijoj atmosferi da se upoznaju šta im se nudi. Mislim da je to mnogo bolje, jer poljoprivrednici od predstavnika firmi koje nude semensku robu i zaština sredstva, mogu da dobiju realniju sliku o ponudi, kada oni koji ih ubeđuju da su najbolji znaju da im je konkurencija u susednoj sobi, tako da poljoprivrednici za nekoliko sati mogu mnogo toga da čuju, a usput i da razmene iskustva sa kolegama.

Džavić smatra da je ovakva praksa suočavanja u školskim učionicama mnogo bolja od klasičnih predavanja koja se završavaju gozbama, jer ono što je osnovna škola u obrazovanju, seme je isto tako početak u ratarstvu ili nekoj drugoj proizvodnji.

– Ovakvi susreti pomažu i nama trgovcima, da možemo ponuditi proizvođačima proverena semena, herbicide i pesticide, a ne samo ono što se najviše reklamira. Danas je sve podložno velikim reklamama, jako puno para se ulaže u reklame i jako je teško poljoprivrednicima da se opredele šta im je na njivi ili u voćnjaku stvarno najoptimalnije, najjeftinije i najracionalnije da kupe i primene na svom imanju – ukazuje Džavić.

U pripremama za prolećnu setvu i ulazak u brazdu Aleksandar Stojanović iz Agrarne unije opštine Kanjiža smatra itekako značajnim edukaciju poljoprivrednika, jer je za njih veoma bitan izbor semena i primena agrotehnike. 

– Probelma ove zime imamo sa izmrzavanjem pšenice. Uslovi su bili takvi da na našem području nije bilo mnogo padavina i snežnog pokrivača, pa su oštećenja na ozimim usevima 30 do 40 odsto, a negde je to i sto odsto pa će se te parcele preoravati. U lošem stanju su usevi koji su sejani van optimalnih rokova, mimo upozorenja stručnjaka. Nije dobro ni ako se prihranjivanje veštačkim đubrivom obavlja napamet, bez analize zemljište, a reč stručnjaka treba uvažavati ukoliko se želi postići dobar prinos – kaže Stojanović. 
Horgoški klub proizvođača iz Horgoša stručna predavanja i prezentacije ove zime organizovao je od 30. januara svakog ponedeljka, a završno je sutra jer kreću intenzivniji radovi.

– Proizvođači prvo ulažu u repromaterijal, počev od semena, veštačkog đubriva i nafte, a nakon toga kada usevi niknu i dostižu neku fazu razvoja sledi primena zaštitnih sredstava. Činjenica je da sredstva za zaštitu bilja imaju širok opseg cena, imate neke jeftine generičke proizvode i originalne proizvode koji su nešto skuplji, ali ipak bih to ostavio proizvođačima da odluče i vide šta je njima ekonomično, šta nije. Naša kompanija nudi rešenja koja su registrovana u Evropskoj uniji, pa naravno da preparati koje nudimo ne mogu biti najjeftiniji, ali svakako pružaju sigurnost u zaštiti – naglašava Slavoljub Birvalski iz kompanije „Belćim Group Protection“ iz Beograda.

Nekad sitna knjiga pesticida, sada na hiljadu strana 

Agronom Gustav Seči iz horgoške “Agrosan”, ali i drugi, ne libe se da na skupovima ulaze u polemiku sa ponuđačima semena i zaštitnih sredstava.

– Praksa je da već decenijama preko zime održavamo razna savetodavna predavanja, uglavnom iz oblasti zaštite i nekih drugih segmenata tehnologije proizvodnje. Kada sam počeo pre 36 godina kao mlad stručnjak, onda smo imali ponudu pesticida sabranu u knjizi na 176 stranica; od tog doba broj aktivnih materijala se samo smanjivao, međutim, broj preparata se toliko povećao da sada imamo knjigu od preko 1.000 stranica u kojoj su sakupljeni ovi preparati. Došli smo do toga da je zaštita u poslednje vreme naklonjena velikim kompanijama koje su pristigle sa veoma razvijenim marketingom na tržištu. Kod proizvođača vlada haos jer svaka kuća ima svoj program i hvali preparate, pa su proizvođači u nedoumici. Mi smo u Horgošu to prevazišli tako da naša Zadruga ima svoju poljoprivrednu apoteku i imamo dva savetodavca, pa na taj način pokušavamo da proizvođačima preporučimo ono što smatramo da je najcelishodnije i u pogledu zaštite i semena – objašnjava Seči.

Voće na severu Bačke, na području Subotičko-horgoške peščare je prema uveravanju Sečija dobro prezimelo, jer je prohladno vreme bilo još od novembra pa se postepeno temperatura snižavala tako da su voćke imale vremena da se kale i pripremljene su ušle u najhladniji period, pa do sada nije bilo štete u voćnjacima, ali to ne znači da ih još ne može biti. Vegetacija je već krenula, bubre pupoljci, u voćnjacima je u toku rezidba, a kod koštičavog voća počelo je i tretiranje protiv štetočina.

Voćar Jene Šerfeze, koji ima najviše zasade jabuka, ali se bavi alterativno i proizvodnjom zove i mušmula, jada se da ima puno problema; nakon duge zime malo kasni orezivanje voća, a za te poslove nema radne snage kakve je bilo prethodnih godina. Ipak, veruje da će se poslovi sustići, jer namerava da podiže nove zasade jabuka.

– Ne znam i zašto podižem nove zasade jabuka, za to sam teško ubedio i suprugu, koja je rekla da ako pomenem da ću posaditi još jednu voćku, da je to razlog za razvod. Ipak, sam uspeo da je ubedim da je najlošija kombinacija kada ostari i voćnjak i gazda, pa ipak podižemo novi zasad, a iskrčićemo neke starije. Ako želimo ovim da se bavimo moramo ići napred. Postali smo malo robovi posla kojim se bavimo, jer ne možemo voćnjake ni prodati, niti stati. Deca nas često pitaju dokle mislimo ovako da radimo, jer sin je inženjer informatike u Budimpešti i neće se vratiti da se bavi voćarstvom, ćerka je zubotehničarka, ni ona ne vidi sebe u ovom poslu, pa ćemo mi raditi dok možemo – kaže Šerfeze. 

Probirljivo i varljivo tržište Rusije

Prodaja jabuka se najviše oslanja na tržište Rusije, a Jene Šerfeze napominje da njegova supruga najviše iz emotivnih razloga još četvrtkom i subotom odlazi na pijacu u Kanjižu, jer su mnoge mušterije navikle da baš kod nje pazare, iako su finansijski efekti skromni.

– Rusko tržište je postala probirljiv, pa nekada iz šale kažem da ne treba da proizvodimo nego da crtamo jabuke, jer za Rusiju ne može da prođe jabuka i sa najmanjom tačkicom. Ima tu i drugih nevolja, recimo nisu mi vratili hiljadu gajbica u kojima sam isporučio jabuke, a obećali su da će učiniti kada bude prilike. Desilo se i da sam pre mesec dana prodao neku količinu, ali do sada isporučeno još nije plaćeno i ne znam kada će biti. Nije kod svih takav slučaj, jer neki drugi kupci za tržište Rusije plaćaju istog dana, ali ja sam ovog puta naleteo na takvog kupca koji obećava da će platiti kad bude mogao, znači jako je rizično, ne možeš uvek biti siguran kakav si Pazar napravio – zaključuje Šerfeze.

(Milorad Mitrović. Dnevnik)