Portal pametne poljoprivrede

Za pa­sulj je ka­rak­te­ri­stič­no da, ako se pra­vil­no uz­ga­ja, da­je do­bre pri­no­se, pa je eko­nom­ski is­pla­ti­va bilj­na vr­sta. Osu­še­no zr­no pa­su­lja la­ko se ču­va i tom pri­li­kom ne gu­bi ni­šta od hran­lji­vih sa­sto­ja­ka, a i la­ko se tran­spor­tu­je. Me­đu­tim, eko­nom­ski i agro­teh­nič­ki efe­kat jed­ne bilj­ne vr­ste ne mo­že se po­sma­tra­ti sa­mo u go­di­ni u kojoj se ona pro­iz­vo­di već u ce­lo­kup­nom vi­še­go­di­šnjem si­ste­mu pro­iz­vod­nje.

Pa­sulj je do­bar pre­du­sev, ko­ri­stan za nji­vu. On je oko­pa­vi­na, bilj­ka s krat­kom vege­ta­ci­jom i azo­to­fik­sa­tor. To­kom nje­go­ve ve­ge­ta­ci­je kul­ti­vi­ra­njem se mo­gu uništa­va­ti mno­gi ko­ro­vi. Mo­gu­ća je i pri­me­na spe­ci­fič­nih her­bi­ci­da pro­tiv višegodišnjih us­ko­li­snih ko­ro­va. Ze­mlji­šte po­sle pa­su­lja je do­brih fi­zič­kih oso­bi­na, s dosta azo­ta, či­sto od ko­ro­va. Do se­tve na­red­ne kul­tu­re ima do­volj­no vre­me­na da se oba­vi va­lja­na pri­pre­ma. Sve ovo tre­ba ima­ti u vi­du, ne sa­mo kad se od­lu­ču­je za ga­je­nje pa­su­lja već i kad se pro­ce­nju­je ko­li­ko se do­bi­lo od nje­go­vog ga­je­nja.

U In­sti­tu­tu za ra­tar­stvo i po­vr­tar­stvo u No­vom Sa­du stvo­re­ne su rod­ne sor­te pasulja do­bre pla­stič­no­sti i adap­ta­bil­no­sti. To pod­ra­zu­me­va da one mo­gu u izvesnoj me­ri da se pri­la­go­de pro­men­lji­vim vre­men­skim pri­li­ka­ma, na­pa­di­ma izaziva­ča bole­sti i šte­to­či­na, kao i ma­njim pro­ma­ša­ji­ma u agro­teh­ni­ci. Osim to­ga, rod te sor­te tre­ba da od­go­va­ra na­vi­ka­ma i uku­si­ma, jed­nom reč­ju že­lja­ma ku­pa­ca. Zbog sve­ga to­ga stvo­re­ne su sor­te na ba­zi na­ših sta­rih, tra­di­ci­o­nal­nih sor­ti.

Od be­lih pa­su­lja tu su sor­te pljo­sna­tog zr­na „dva­de­se­ti­ca“ i „mak­sa“, i okru­gla­stog zr­na sred­nje krup­no­će „bel­ko“ i „bal­kan“. „Zlat­ko“ je je­din­stve­na sor­ta zlat­no­žu­tog zr­na, naj­o­mi­lje­ni­ji je kod pro­iz­vo­đa­ča tra­di­ci­o­nal­ne i or­gan­ske hra­ne. „Sre­mac“ i „sla­von­ski žu­to­ze­le­ni“ sa svo­jim iz­van­red­nim „sta­rin­skim“ kva­li­te­tom i uku­som zr­na raz­li­ku­ju se po du­ži­ni ve­ge­ta­ci­je.

Sve no­vo­sad­ske sor­te su us­prav­nog, čvr­stog sta­bla ko­je ne po­le­že. Sred­nje su buj­no­sti, a pr­vu ma­hu­nu for­mi­ra­ju na vi­si­ni od oko 20 cen­ti­me­ta­ra. Ma­sa 1.000 zrna iz­no­si 250-450 gra­ma. Krat­ke su ili sred­nje ve­ge­ta­ci­je, što zna­či da im od nica­nja do zre­lo­sti tre­ba 65-80 da­na. Sla­bo su ose­tlji­vi na bak­te­ri­o­znu pla­me­nja­ču, ali ih tre­ba pre­ven­tiv­no tre­ti­ra­ti ba­krom u fa­zi raz­vo­ja tri pra­va li­sta što je oko tri nede­lje na­kon ni­ca­nja. Po­god­ni su za me­ha­ni­zo­va­no pri­bi­ra­nje. To­le­rant­ni su prema su­ši, ali im je pri­nos pre­ko dve to­ne po hek­ta­ru u su­vom ra­ta­re­nju, a pre­ko tri to­ne po hek­ta­ru ka­da se ga­je u na­vod­nja­va­nju. Osim što su u uslo­vi­ma navodnja­va­nja pri­no­si pa­su­lja zna­čaj­no ve­ći i zr­no kva­li­tet­ni­je, pa se lak­še realizuje na tr­ži­štu. To se od­no­si na kon­ven­ci­o­nal­nu pro­iz­vod­nju, ali i na savremene si­ste­me uz­go­ja uskla­đe­ne sa što uspe­šni­jim oču­va­njem pri­ro­de.

Na­vod­nja­va­nje je oba­ve­zno u po­str­noj ili let­njoj se­tvi pa­su­lja. Naj­če­šće je po­treb­no već i za ni­ca­nje. Se­tva po­str­nog use­va mo­ra se oba­vi­ti naj­ka­sni­je po­čet­kom ju­la, a pa­sulj da bu­de zreo do pr­vih mra­ze­va u ok­to­bru. Rod na­ših sor­ti iz ovog na­či­na ga­je­nja je vr­lo vi­sok i iz­u­zet­no kva­li­te­tan.

Raz­lo­zi ne­a­de­kvat­nih i ni­skih pri­no­sa su mno­go­broj­ni, a naj­če­šće s ma­lo razmišlja­nja i pa­žnje gre­ške mo­gu bi­ti iz­beg­nu­te.

Pa­sulj se če­sto se­je na naj­si­ro­ma­šni­jim i i naj­za­ko­ro­vlje­ni­jim par­ce­la­ma. Na­rav­no da za ostva­ri­va­nje vi­so­kog pri­no­sa pa­su­lja ze­mlji­šte mo­ra bi­ti obez­be­đe­no hranivima. Ko­li­či­na hra­ni­va za­vi­si od agro­he­mij­ske ana­li­ze ze­mlji­šta i pla­ni­ra­nog pri­no­sa. Po­treb­no je da pa­sulj ima la­ko pri­stu­pač­na azot­na hra­ni­va, po­seb­no u prve tri ne­de­lje, a do­bru iz­ba­lan­si­ra­nost hra­ni­va to­kom ce­le ve­ge­ta­ci­je. Pa­su­lju se u pr­vim fa­za­ma raz­vo­ja vr­lo spo­ro raz­vi­ja nad­zem­ni deo, pa je sla­be po­krov­no­sti i kon­ku­rent­ne spo­sob­no­sti pre­ma ko­ro­vi­ma. Ako se že­li vi­sok pri­nos, mo­ra se izabra­ti par­ce­la što či­sti­ja od ko­ro­va.

Pri­li­kom se­tve naj­če­šće su gre­ške u vre­me­nu, na­či­nu i nor­ma­ma se­tve i iz­bo­ru seme­na neo­p­hod­nog kva­li­te­ta.

Sa se­tvom se u pro­le­će naj­če­šće žu­ri. Se­tva u do­bro za­gre­ja­no ze­mlji­šte omoguća­va br­zo i ujed­na­če­no ni­ca­nje pa­su­lja. To je u na­šim kli­mat­skim uslo­vi­ma naj­ra­ni­je na­kon 20. apri­la, a naj­bo­lje je od 25. apri­la do 10. ma­ja. Pla­ni­ran broj bilja­ka tre­ba da je oko 420.000 po hek­ta­ru i za to je po­treb­no oko 150 ki­lo­gra­ma se­me­na po hek­ta­ru. Do­sta se če­sto pa­sulj se­je na ve­će ra­sto­ja­nje, sa sma­nje­nom se­tve­nom nor­mom. Lo­gič­na po­sle­di­ca su lo­še po­kri­ve­na nji­va na ko­joj se lo­ši­je čuva vo­da i ima vi­še ko­ro­va, ma­hu­ne na ze­mlji ko­je tru­nu i u nji­ma su zr­na lo­ši­jeg tr­ži­šnog kva­li­te­ta, smet­nje u že­tvi i, na­rav­no, ni­ži pri­no­si. Još ako je se­me nesortno, ni­že kli­ja­vo­sti i lo­ši­jeg zdrav­stve­nog sta­nja, pro­ble­mi se uve­ća­va­ju.

Dr Mir­ja­na Va­sić

In­sti­tut za ra­tar­stvo i po­vr­tar­stvo, No­vi Sad

Pasulji su do­bri su ka­da se ga­je u či­stom use­vu i u ka­snoj pro­leć­noj se­tvi, kra­jem apri­la i po­čet­kom ma­ja. Mo­gu se ga­ji­ti i u zdru­že­nom use­vu, na pri­mer se­tvom u na­iz­me­nič­ne tra­ke pa­su­lja i ne­kog vi­so­kog use­va, naj­če­šće ku­ku­ru­za. Naj­va­žni­je je iza­bra­ti ade­kvat­nu ši­ri­nu tra­ka oba use­va da ne bi bi­lo te­ško­ća u pro­iz­vod­nji, a da efek­ti zdru­ži­va­nja use­va bu­du naj­ve­ći. Po­sled­njih go­di­na kod nas se sve če­šće ga­je u mla­dim za­sa­di­ma le­šni­ka ili ne­kog dru­gog vo­ća, gde se ujed­no osi­gu­ra­va do­bro is­ko­ri­šćen i ob­ra­đen me­đu­pro­stor, ali i do­dat­no obez­be­đen azo­tom, ko­ji ova ma­hu­nja­ča usva­ja iz va­zdu­ha.

(Poljoprivrednik)