Portal pametne poljoprivrede

Da se ortački biznis u preradi poljoprivrednih proizvoda može pokrenuti skromnim sredstvima i velikim ambicijama potvrđuju vršnjaci Nikola Lazić i Dušan Živanović iz Golubinaca, dugogodišnji drugari i komšije.

Dušan Živanović i Nikola Lazić, foto: M. Mitrović

Oni radno iskustvo sticali na različitm zanimanjima – Lazić je veterinarski tehničar i radio je u komercijali, dok Živanović sa diplomom ekonomskog tehničara ima iskustvo kao krupije.

Nikola i Dušan su razmišljali kojim poslovnim poduhvatom bi se kao početnici u biznisu mogli posvetiti, jer nisu bili zadovoljni poslovima koje su prethodno radili. Kažu da su imali male plate za puno posla, od kojeg ne beže, pa su odlučili da pokrenu svoj biznis, iskoristivši maksimalno resurse koji su im bili na raspolaganju u selu.

Dušan Živanović je više godina na kruzerima plovio širom sveta i bio krupije u kockarnicama, pa se vratio u Golubince, kada mu je majka ostala sama.

– Vratio sam se kući i rešio da počnemo neki biznis, jer već imamo zemlju i poljoprivrednu proizvodnju, pa nam se svidela prerada paradajza. Na brodovima sam radio kao krupije u kazinima dve godine, radio sam jedno vreme u Crnoj Gori, Novom Sadu i Beogradu, tamo gde ima kazina što baš nije toliko zastupljeno u našoj zemlji pa je mogućnost skučena – konstatuje Živanović.

Sušara koju su ortaci instalirali je pogodna za sušenja povrća, voća, začinskog bilja, testenine, gljiva i drugih proizvoda, tako da se može menjati njena namena, ali ograničavajući faktor je to što sve sirovine uglavnom pristižu u isto doba godine, od polovine jula do početka oktobra

Na pitanje da li je ovo što su započeli kocka ili početak novog biznisa, Živanović odgovara da je sve kocka, ali da prepoznaje da je u pitanju biznis za koji se nada da će uspeti, jer je budućnost u proizvodnji zdrave hrane po tehnologiji kojom ovladavaju.

– Sve što smo zamislili, mislim da ćemo i ostvariti, ali treba vremena. Nije baš ni malo vezano sa poslom kojim sam se do sada bavio, ali čovek uči dok je živ, mora često da kreće ispočetka u nešto novo. Dogovaramo se i sve radimo zajedno i nadamo se da će drugarstvo i zajednički trud doprineti da uspemo – kaže Živanović.

Dvojica drugara u domaćinstvima imaju sedam-osam hektara zemlje u vlasništvu, pri čemu se Lazićevi bave duvanom, a kod Živanovića sem površine na kojoj se uzgaja paradajz ostalo je izdato u zakup.

– Kod nas sušeni paradajz nije baš nešto što je svakodnevno, pa smo došli na ideju da se posvetimo poslu koji retko ko kod nas u Srbiji radi, što smo procenili da je mnogo bolje nego da svež paradajz kao do sada prodajemo na kvantašu. Kod nas se malo proizvodi i uglavnom uvozi. Uzeli smo kredit iz Razvojnog fonda Vojvodine i kada smo instalirali sušaru, prošle godine krenuli smo sa proizvodnjom, koja je još na početku, ali verujemo da je možemo razvijati. Na jedan hektar imamo sopstvenu proizvodnju paradajza, ali pored sušenog paradajza koji nam je primarni proizvod, započeli smo sušenje jabuka i krušaka koje smo kupovali od voćara iz Novog Slankamena i okoline, da bi bolje iskoristili raspoložive kapacitete – objašnjava Nikola Lazić.

Lazić objašnjava da iz hobija voli puno da kuva, pa se susreo i sa sušenim paradajzom koji je interesantan delikatesni proizvod, ima dobru cenu, a nije ga lako proizvesti.

Grabe ka svetskoj pijaci

Sušara koja je na raspolaganju ortacima iz Golubinaca ima kapacitet od 500 kilograma dnevno, od čega se dobije 50 kilograma sušenog paradajza.

– Mi pre svega ciljamo inostrano tržište, ali još smo u fazi ulaganja, jer smo lane imali u planu da završimo objekat i registrujemo firmu po “HASAP” standardima i svemu što nalaže tržište. Međutim, odobren nam je mnogo manji kredit nego što smo tražili, tako da smo uspeli da kupimo sušaru i idemo dalje. Sušara koju smo instalirali je pogodna za sušenja povrća, voća, začinskog bilja, testenine, gljiva i drugih proizvoda, tako da možemo razvijati proizvodnju, ali smo zacrtali da sušeni paradajz bude ono čemu ćemo se posvetiti. Ograničavajući faktor je što sve sirovine uglavnom pristižu u isto doba godine, od polovine jula do početka oktobra, koliko traje i berba paradajza, pa smo opredeljeni da sušimo našu sirovinu koju proizvodimo i koja nam je najjeftinija – veli Lazić.

Lanjska proizvodnja ortačke firme Nikole Lazića i Dušana Živanovića “Draj nature” (Suva priroda), je bila probna, ali ako se po “jutru dan poznaje”, uspešno su prošli fazu probne proizvodnje.

– Preteško je početi biznis sa skromnim potencijalom, sa kojim smo i mi u startu krenuli, jer bez podrške naših porodica ne bi išlo. Mi smo sada i poljoprivrednici i preduzetnici, a bili smo i zidari i moleri jer smo sami zidali i krečili objekat. Radimo sami iz finansijskih razloga, pomažu roditelji i drugari. Nama je lane bilo bitno da dođemo do naših proizvoda i kako će to funkcionisati, uspeli smo i ove sezone očekujemo daleko bolje efekte. Sve je ovo početak i tek nam predstoji prodor na tržište, za šta polako hvatamo korak. Ono što možemo za početak da proizvedemo, a to je oko dve i po tone sušenog paradajza u toku sezone. očekujemo da prodamo jer ima  prostora na tržištu zdrave hrane kod nas i inostranstvu – smatra Lazić.

Milorad Mitrović, Dnevnik