Portal pametne poljoprivrede

Pla­me­nja­ča krom­pi­ra (Phytophtho­ra in­fe­stans) naj­ra­spro­stra­nje­ni­ja je i eko­nom­ski naj­o­pa­sni­ja bo­lest krom­pi­ra u sve­tu. Ka­da se stvo­re ide­al­ni uslo­vi za njen raz­voj, mo­že pot­pu­no da uni­šti usev krom­pi­ra. U na­šim pro­iz­vod­nim pod­ručji­ma krom­pi­ra če­sto pra­vi ve­li­ke šte­te, ko­je su po­vre­me­no epi­fi­to­tič­kog ka­rak­te­ra. Naj­ve­će šte­te su uglav­nom u buj­nim krom­pi­ri­šti­ma, na pri­lično vla­žnim ze­mlji­šti­ma, u pe­ri­o­di­ma vi­so­ke vla­žno­sti ze­mlji­šta i va­zdu­ha.

Simp­to­mi bo­le­sti se ja­vlja­ju na svim de­lo­vi­ma biljke, ali su naj­i­zra­že­ni­ji na li­stu, sta­blu i kr­to­la­ma. Pr­vi na­pad pla­me­nja­če mo­že bi­ti tri-če­ti­ri ne­de­lje po­sle ni­ca­jna krom­pi­ra. Pr­vi simp­to­mi su u ob­li­ku pe­ga tam­no­ze­le­ne bo­je, a na na­ličju li­sta se mo­že vi­de­ti si­vo­be­li­čast ore­ol ko­ji ja­sno uka­zu­je na pla­me­nja­ču. In­fi­ci­ra­ni deo li­sta po­ste­pe­no me­nja bo­ju, su­ši se i umi­re. Ne­kro­za (iz­u­mi­ra­nje) tki­va mo­že po­ne­kad bi­ti lo­kal­nog ka­rak­te­ra ili za­hva­ti­ti či­tav list.

Mno­gi pro­iz­vo­đa­či se dvo­u­me ka­da je reč o simp­to­mi­ma pla­me­nja­če. Če­sto se dono­si po­gre­šan za­kqu­čak pri fi­zi­o­lo­škoj po­ja­vi tzv. žu­će­nja i od­u­mi­ra­nja do­njeg lišća to­kom naj­ve­ćeg po­ra­sta krom­pi­ra. In­fek­ci­je su naj­če­šće na de­lo­vi­ma nji­ve gde se du­go za­dr­ža­va ro­sa i u hla­do­vi­ni. Naj­jed­no­stav­ni­je je ot­ki­nu­ti „sum­nji­vo“ lišće i od­mah ga po do­la­sku ku­ći sta­vi­ti na tac­nu s vo­dom, a za­tim po­klo­pi­ti čašom. Pri sob­noj tem­pe­ra­tu­ri na­red­nog da­na će tam­ne pe­ge bi­ti oivi­če­ne svobeča­stim ore­o­lom od mi­ce­li­ja pla­me­nja­če.

Ide­al­ni uslo­vi za raz­voj pla­me­nja­če su: po­sto­ja­nje ino­ku­lu­ma (iz­vo­ra za­ra­ze), tempe­ra­tu­ra va­zdu­ha od 18 do 22 ste­pe­na (uspe­šno se raz­vi­ja na 15 do 25 stepeni), vla­žnost va­zdu­ha na gra­ni­ci ro­sne tačke, sta­bil­nost zad­nja dva fak­to­ra u du­žem pe­ri­o­du.

U buj­nom, sla­bo pro­ve­tre­nom use­vu krom­pi­ra, u vla­žnim uva­la­ma na nji­vi, kao i po­red šu­ma, ve­ćeg dr­ve­ća, u do­li­na­ma re­ka i po­to­ka, stva­ra se tzv. mi­kro­kli­ma s ve­o­ma po­god­nim pred­u­slo­vi­ma za br­ži na­pad pla­me­nja­če. Krom­pir je naj­vi­še izložen na­pa­du pla­me­nja­če to­kom no­ći i u ra­nim ju­tar­wim sa­ti­ma za vre­me ro­se, pri pa­da­nju ki­še i iz­ma­gli­ce, po ve­o­ma vla­žnom i oblačnom vre­me­nu bez ve­tra. Inten­zi­tet na­pa­da bo­le­sti naj­vi­še za­vi­si od uslo­va spolj­ne sre­di­ne.

Ako glji­va pre­ži­vi u ob­li­ku mi­ce­li­ja u kr­to­li, pri kli­ja­nju do­la­zi do in­fi­ci­ra­nja či­ta­vog nad­zem­nog de­la bilj­ke. Ve­o­ma ja­sni simp­to­mi pri­mar­ne za­ra­ze (in­fek­ci­ja pre­ko krto­le i kli­ce) vi­de se kod naj­mla­đeg li­šća na vr­hu sta­bla i u osno­vi cvet­ne dr­ške.

Uspe­šnost he­mij­ske za­šti­te za­vi­si pre sve­ga od pra­vo­vre­me­no­sti nje­nog preduzima­nja, a po­sle to­ga od iz­bo­ra pre­pa­ra­ta. Kva­li­tet­na pre­ven­tiv­na za­šti­ta može u uslo­vi­ma ma­sov­ne po­ja­ve (epi­fi­to­ci­je) pla­me­nja­če na ne­kom pod­ručju da sve­de even­tu­al­nu šte­tu na ra­zum­nu me­ru. Ve­o­ma ma­li broj si­ste­mičnih fun­gi­ci­da (Ri­do­mil i dru­gi) pru­ža­ju vi­sok ste­pen za­šti­te u pr­vim fa­za­ma in­ku­ba­ci­je i pri relativno sla­bi­jem na­pa­du pla­me­nja­če. U ze­mlja­ma za­pad­ne Evro­pe su najpovoljni­ji uslo­vi za pro­iz­vod­nju krom­pi­ra, ali i za raz­voj pla­me­nja­če. Po­vre­me­no se po­ja­vlju­ju re­gi­o­nal­ni pro­ble­mi u za­šti­ti, ta­ko da se u slu­ča­ju ra­nih in­fek­ci­ja če­sto ko­ri­ste ta­ko­zva­ni kok­te­li ko­ji se pra­ve kom­bi­na­ci­jom lo­kal­si­ste­mi­ka, od­no­sno antispo­ru­lan­ta i pre­pa­ra­ta za pre­ven­tiv­no de­lo­va­nje, gde se oni ko­ri­ste sa oko 80 od­sto pu­ne do­ze. Pre­pa­ra­ti iz gru­pe ba­kar­nih je­di­nje­nja i di­ti­o­kar­ba­ma­ti mo­gu bi­ti ve­o­ma efi­ka­sni u pre­ven­tiv­noj za­šti­ti. Naj­bo­lje je si­ste­mične i lo­kal­si­ste­mične prepa­ra­te ko­ri­sti­ti u fa­za­ma in­ten­ziv­nog po­ra­sta ci­me, ka­ko bi se ade­kvat­no zaštitili svi spra­to­vi biljke, jer pla­me­wa­ča naj­vi­še na­pa­da mla­do li­šće u buj­nom krom­pi­ri­štu. To­kom pr­vih za­šti­ta ovim pre­pa­ra­ti­ma obez­be­đu­je se za­šti­ta od tzv. pri­mar­nih in­fek­ci­ja, ko­je do­la­ze sa da­te nji­ve, od­no­sno pre­ko ma­tiđ­nih ili samoniklih kr­to­la. Na taj na­đin se lak­še pra­ti i pre­po­ru­če­na ka­ren­ca za pre­pa­rat. Pre­pa­ra­ti s kon­takt­nim de­lo­va­njem omo­gu­ću­ju kva­li­tet­nu pre­ven­tiv­nu za­šti­tu u drugoj po­lo­vi­ni ve­ge­ta­ci­o­nog pe­ri­o­da, kao i u uslo­vi­ma sma­nje­nog ri­zi­ka za na­pad pla­me­nja­če.

Među po­tro­ša­či­ma krom­pi­ra po­sto­ji strah od upo­tre­be si­ste­mi­ka, a me­đu proizvođa­čma opu­šte­nost i neo­d­go­vor­nost pri upo­tre­bi ovih sred­sta­va. Sa­mo pravil­nom i po­vre­me­nom upo­tre­bom si­ste­mi­ka oni se mo­gu sa­ču­va­ti od po­ja­ve rezi­stent­nih so­je­va pla­me­nja­če. Zbog po­ja­ve re­zi­stent­no­sti u ne­kim ze­mlja­ma je za­bra­nje­na upo­tre­ba si­ste­mi­ka pri pro­iz­vod­nji se­men­skog krom­pi­ra. Po­što­va­njem ka­ren­ce pro­iz­vo­đa­či tre­ba da po­nu­de kup­ci­ma zdrav­stve­no bez­be­dan pro­iz­vod. Pro­iz­vođa­či pod ka­ren­com naj­če­šće pod­ra­zu­me­va­ju vre­men­sku efi­ka­snost ne­kog pre­pa­ra­ta i na taj na­čin ka­sne u efi­ka­snoj za­šti­ti. Tre­ba ima­ti u vi­du da se pre­pa­rat znat­no brže „tro­ši“ u uslo­vi­ma op­ti­mal­nim za raz­voj pla­me­nja­če, pa ta­da za­šti­tu tre­ba pred­u­zi­ma­ti znat­no če­šće (po­sle se­dam do osam da­na). Pri za­šti­ti tre­ba vodi­ti raču­na o pra­vil­noj kon­cen­tra­ci­ji i do­zi pre­pa­ra­ta po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne, kvalitetnom radnom pri­ti­sku pr­ska­li­ce i iz­bo­ru di­zni. Vi­so­ki pri­no­si i bez­bed­na proiz­vod­nja krompira su mo­gu­ći sa­mo pri kva­li­tet­noj pre­ven­tiv­noj za­šti­ti od prouzro­ko­va­ča plame­nja­če.

Krom­pi­ro­va zla­ti­ca (Lep­ti­no­tar­sa de­ce­mli­ne­a­ta) naj­o­pa­sni­ja je eko­nom­ska štetočina u pro­iz­vod­nji krom­pi­ra na na­šim pro­sto­ri­ma. Naj­ve­če šte­te na­no­se lar­ve, ko­je mo­gu po­je­sti či­ta­vu li­snu ma­su za re­la­tiv­no krat­ko vre­me. Usled to­ga pri­no­si mo­gu bi­ti uma­nje­ni za vi­še od 50 od­sto. Od­ra­stao in­sekt je oval­nog ob­li­ka, du­ži­ne oko je­dan cen­ti­me­tar, žu­te bo­je, sa cr­nim pru­ga­ma na kri­li­ma. Na­kon prezimljavanja u plit­kom slo­ju ze­mlji­šta, zla­ti­ca iz­la­zi na po­vr­ši­nu pri po­ra­stu tempe­ra­tu­re u pro­le­će (pre­ko 15 ste­pe­ni). U po­čet­ku na­pa­da sa­mo­ni­kli krom­pir. Pre po­la­ga­nja jaja mo­že na­ne­ti iz­ve­sne šte­te na no­vim krom­pi­ri­šti­ma. Po­la­že 20-80 ja­ja narandžasto-žu­te bo­je u gru­pi­ca­ma na na­ličju li­sta. Iz ja­ja se na­kon 10-15 da­na izle­gu lar­ve na­ran­dža­sto-cr­ve­ne bo­je. Tek is­pi­lje­ne lar­ve od­mah po­či­nju s intenzivnom is­hra­nom na mla­dom sočnom li­šću. List vi­ru­si­ma za­ra­že­nih bi­lja­ka je po­seb­no so­čan, jer se tu or­gan­ska ma­te­ri­ja pri­pre­mlje­na za skla­di­šte­nje u kr­to­le du­go za­dr­ža­va. Lar­ve naj­če­šće gri­zu list po obo­du, ali i po unu­tra­šnjo­sti. Pri ve­li­koj broj­no­sti i in­ten­ziv­noj is­hra­ni, u od­su­stvu he­mij­ske za­šti­te, či­ta­va li­sna ma­sa mo­že ne­sta­ti za dve ne­de­lje. Zna­čaj­ne šte­te su već pri po­ja­vi 10 lar­vi po biljci. Pr­vi stadijum u raz­vo­ju zla­ti­ce tra­je tri do če­ti­ri da­na po­sle pi­lje­nja, dru­gi tri do se­dam da­na, tre­ći če­ti­ri do osam da­na i če­tvr­ti pet do 11 da­na. Na­kon če­tvr­tog sta­di­ju­ma zla­ti­ca se spu­šta u ze­mlju i po­sle iz­ve­snog vre­me­na iz­la­zi kri­la­ti ima­go ko­ji da­je no­vu ge­ne­ra­ci­ju. Žvot­ni ci­klus pri po­voljnim uslo­vi­ma mo­že bi­ti sa­mo pet ne­de­lja. Na na­šim pro­sto­ri­ma ja­vlja­ju se dve ili tri ge­ne­ra­ci­je go­di­šnje. Za efi­ka­snu hemijsku za­šti­tu po­treb­no je po­zna­va­ti ži­vot­ni ci­klus zla­ti­ce ka­ko bi se ona uni­šti­la u naj­o­se­tlji­vi­jem pe­ri­o­du raz­vo­ja. Naj­e­fi­ka­sni­ja za­šti­ta je ka­da se is­pi­li pre­ko 60 odsto lar­vi, od­no­sno u pr­voj i dru­goj fa­zi raz­vo­ja lar­vi.

Da­nas po­sto­ji ve­li­ki broj pre­pa­ra­ta za efi­ka­sno su­zbi­ja­nje zla­ti­ce. Po­sto­je sred­stva za br­zo uni­šta­va­nje i za tzv. po­ste­pe­no umi­ra­nje. Ne­ki pre­pa­ra­ti de­lu­ju na zla­ti­cu kon­takt­no, ne­ki ome­ta­ju pre­svla­če­nje in­sek­ta, de­lu­ju na crev­ni trakt ili mo­zak. Poja­vom tzv. bi­o­in­sek­ti­ci­da u znat­noj me­ri je re­šen pro­blem re­zi­stent­no­sti kod mno­gih in­sek­ti­ci­da. Pri za­ššti­ti je naj­bit­ni­je oda­bra­ti pra­vi mo­me­nat za naj­ve­ću efika­snost oda­bra­nog pre­pa­ra­ta. Krom­pi­ro­vu zla­ti­cu naj­bo­lje je pr­ska­ti pre naj­ve­ćih vru­ći­na u to­ku da­na, jer mla­de lar­ve idu na na­ličje li­sta i ka sred­njem li­šću ka­da je sun­ce naj­ja­če. Tre­nut­no su ak­tu­el­ni pre­pa­ra­ti ko­ji sa­dr­že ak­tiv­ne ma­te­ri­je: imidaklo­prid, ace­tam­pi­rid, chlort­hi­a­ni­din, ti­a­klo­prid i del­ta­me­trin itd. Mno­gi preparati gu­be efi­ka­snost na­kon osam do 10 go­di­na in­ten­ziv­ne pri­me­ne (pi­re­tro­i­di itd.). Uko­li­ko se po­ja­vi pro­blem s ma­lom efi­ka­sno­šću pre­pa­ra­ta, ne tre­ba povećava­ti do­zu pri sle­de­ćem pr­ska­nju večuze­ti no­vi pre­pa­rat.

Dr Živ­ko Bu­gar­čić

„Arum“, Ze­mun

(Poljoprivrednik)