Osiguranje u poljoprivredi zlata vredi, a i država rado pomaže
Po nepisanom pravilu, o osiguranju u poljoprivredi u Srbiji potegne se priča tek kada se desi neka vremenska nepogoda, poput mraza koji je krajem aprila pokosio voćnjake. Iako se iz agrarnog budžeta polise osiguranja subvencionišu 40 odsto, malo poljoprivrednika koristi tu pogodnost.
U Srbiji je, prema podacima dostupnim javnosti, od 3,7 miliona obradivih hektara osigurano svega osam do deset odsto.
Pritom, polise osiguranja kupuju najviše velika gazdinstva, to jest najveće kompanije iz agro sektora, koje ne prepuštaju rezultate svog poslovanja onome što nosi nebo već njihovi sektori za procenu rizika vode računa o tome da do štete za firmu ne dođe. Međutim, kod malih poljoprivrednih gazdinstava stvari stoje sasvim drugačije – čak 90 odsto ih nije osigurano.
A osiguranje se svakako isplati i manjim gazdinstvima koja u posedu imaju više od deset hektara.
Evo primera jedne od osiguravajućih kuća za to: ako proizvođač šljive, koja je često na udaru vremenskih nepogoda, osigura 10 tona ovog voća, premija osiguranja iznosi 12.747 dinara. Uz subvencije Ministarstva od 40 odsto, proizvođače to košta 7.400 dinara. I uz niže otkupne cene šljive, računica ide u prilog voćarima…
Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju AgroFina
POTRAŽITE SVOJ PRIMERAK NA KIOSCIMA