Portal pametne poljoprivrede

Agro­e­ko­lo­ški uslo­vi na­ših naj­va­žni­jih po­ljo­pri­vred­nih pod­ruč­ja (dug pe­ri­od povoljnih to­plot­nih uslo­va) pru­ža­ju mo­guć­no­sti za se­tvu u ka­sni­jim pro­leć­nim i ranim let­njim ro­ko­vi­ma ve­li­kog bro­ja bilj­nih vr­sta kra­ćeg ve­ge­ta­ci­o­nog pe­ri­o­da. Kasni­ju se­tvu ra­tar­skih bi­lja­ka tre­ba pri­me­ni­ti u ne­ko­li­ko sle­de­ćih slu­ča­je­va.

– U go­di­na­ma kad vre­men­ske pri­li­ke to­kom pro­le­ća ne pru­ža­ju op­ti­mal­ne uslo­ve za ra­ni­ju pro­leć­nu se­tvu, se­tve­ni rok se mo­že od­lo­ži­ti za 15 do 30 da­na. Naj­če­šći razlo­zi ne­po­volj­nih uslo­va su hlad­no vre­me to­kom ra­nog pro­le­ća ili obil­ne padavine ko­je na ze­mlji­šti­ma te­žeg me­ha­nič­kog sa­sta­va i u reč­nim do­li­na­ma ne pru­ža­ju uslo­ve da se za­poč­nu pred­se­tve­ni ra­do­vi. Uko­li­ko je pro­pu­šten uslovnoopti­mal­ni se­tve­ni rok, po­želj­no je opre­de­li­ti se za ra­tar­ske bilj­ke ko­je najma­nje re­a­gu­ju na ka­sni­ju se­tvu.

– Ka­sni­ja se­tva (van uslov­no-op­ti­mal­nog ro­ka) iz­vo­di se i u go­di­na­ma kad bilj­ke po­se­ja­ne na vre­me stra­da­ju usled po­ja­ve ne­po­volj­nih vre­men­skih uslo­va (zahlađenje ili vo­da ko­ja se za­dr­ža­va na nji­va­ma po­sle ve­li­kih ko­li­či­na pa­da­vi­na). U za­vi­sno­sti od vre­me­na kad će se stvo­ri­ti uslo­vi za po­nov­ni ula­zak me­ha­ni­za­ci­je u nji­ve, od­re­di­će se i se­tve­na struk­tu­ra. Po­sle br­žeg pro­su­ši­va­nja po­ljo­pri­vred­nih po­vr­ši­na, za se­tvu se tre­ba opre­de­li­ti za ra­ni­je sor­te vr­sta ko­je su bi­le po­se­ja­ne pre ki­ša. Me­đu­tim, na nji­va­ma ko­je još uvek ne mo­gu da se po­no­vo pri­pre­me za se­tvu, ili ni­su do sa­da pri­pre­mlje­ne, pre­po­ru­ču­je se da se iz­me­ni se­tve­na struk­tu­ra i da se far­me­ri opre­de­le za vr­ste ka­sni­jeg ro­ka se­tve i kra­ćeg ve­ge­ta­ci­o­nog perioda.

Pro­iz­vo­đa­či ko­ji u se­tve­noj struk­tu­ri ima­ju zna­čaj­no uče­šće krm­nih bi­lja­ka, po­seb­no ozi­mih krm­nih sme­ša, po­sle ko­sid­be pri­spe­le bio-ma­se, mo­gu oslo­bo­đe­ne po­vr­ši­ne pri­pre­mi­ti za se­tvu na­red­nih use­va.

Ko­je vr­ste po­se­ja­ti?

Pre ne­go što se pro­iz­vo­đa­či opre­de­le šta će se­ja­ti tre­ba­lo bi da pro­u­če agrotehničke i eko­nom­ske či­ni­o­ce. Agro­teh­nič­ki su me­ha­ni­za­ci­ja ko­jom ras­po­la­žu, pre­du­sev i pri­pre­ma ze­mlji­šta (ob­ra­da, upo­tre­blje­na mi­ne­ral­na hra­ni­va, pe­sti­ci­di). Eko­nom­ski či­ni­o­ci tre­ba da uka­žu ko­li­ko će ka­sni­ja se­tva, bez ob­zi­ra na to da li se ona iz­vo­di zbog pro­pu­šta­nja op­ti­mal­nog ro­ka, pre­se­ja­va­nja ili ga­je­nja na­knad­nog use­va, pro­iz­vo­đa­ču do­ne­ti do­bit.

Sa­gle­da­va­ju­ći na­ve­de­ne či­ni­o­ce, far­me­ri tre­ba da se opre­de­le za ra­tar­ske vr­ste ko­je će naj­ma­nje ne­po­volj­no re­a­go­va­ti na ka­sni­ju se­tvu, a isto­vre­me­no do­ne­ti i naj­ve­ću eko­nom­sku ko­rist, od­no­sno oprav­da­ti ula­ga­nja u ovaj vid njiv­ske pro­iz­vodnje.

Uko­li­ko se od­lu­če da ga­je pro­so­li­ka ži­ta, u ka­sni­jim ro­ko­vi­ma mo­gu se­ja­ti ku­ku­ruz ko­ki­čar ili še­će­rac, za­tim si­rak za zr­no, pro­so ili ka­nar­sku tra­vu (po­seb­no na površi­na­ma ko­je se na­la­ze u do­li­na­ma re­ka i če­šće su iz­lo­že­ne obil­ni­jem kvašenju).

Od zr­ne­nih ma­hu­nar­ki za ka­sni­ju se­tvu su po­de­sni pa­sulj (bo­ra­ni­ja), naj­ra­ni­je sor­te so­je i već po­ma­lo za­bo­ra­vlje­na lu­pi­na.

Na ma­njim po­ljo­pri­vred­nim po­vr­ši­na­ma, ako su osta­le ne­po­se­ja­ne, mo­gu se ga­ji­ti ko­re­na­ste bilj­ke, na pri­mer stoč­na mr­kva, bro­skva ili re­pa ugar­nja­ča.

Teh­no­lo­gi­ja pro­iz­vod­nje

Ku­ku­ruz ko­ki­čar, ku­ku­ruz še­će­rac kao i ku­ku­ruz zu­ban ima­ju istu teh­no­lo­gi­ju pro­iz­vod­nje. Ve­ći­na hi­bri­da ima ve­ge­ta­ci­o­ni pe­ri­od od 70 do 90 da­na ta­ko da se mo­gu se­ja­ti do po­čet­ka ju­na. Pri iz­bo­ru hi­bri­da tre­ba se opre­de­li­ti za one ko­ji ima­ju kra­ći ve­ge­ta­ci­o­ni pe­ri­od, ono­li­ko ko­li­ko se ka­sni sa se­tvom.

Si­rak za zr­no ima sta­bla ogra­ni­če­nog po­ra­sta, ujed­na­če­na po vi­si­ni, naj­če­šće do 100 cen­ti­me­ta­ra, s krat­kim član­ci­ma i sre­di­šnjim de­lom is­pu­nje­nim sr­ži. Sta­bla ovog sir­ka ma­nje se bo­ko­re i do­bro su ob­ra­sla li­sto­vi­ma. Me­tli­ce su zbi­je­ne, s kraćim boč­nim gra­na­ma, ja­jo­li­kog, oval­nog ili iz­du­že­nog ob­li­ka, be­le, cr­ve­ne ili crne bo­je. Ve­ći­na sor­ti ima us­prav­ne me­tli­ce. Zr­na su krup­na, pri vr­šid­bi is­pa­da­ju iz ple­va, mo­gu bi­ti oba­vi­je­na ple­vi­ca­ma ili go­la. Bo­ja plo­do­va je be­la, žu­ta, cr­ve­na, na­ran­xa­sta ili cr­na. Uče­šće ple­vi­ca u ukup­noj ma­si je ma­lo ta­ko da sa­dr­že ma­lo ta­ni­na, pa je i hran­lji­va vred­nost slič­na zr­nu ku­ku­ru­za.

U pro­iz­vod­nji pre­o­vla­đu­ju hi­bri­di krup­nog zr­na s tan­kim ple­vi­ca­ma be­le do sme­đe bo­je. To su „al­ba“, „gold“, „je­la“ i dru­gi. Se­tvi sir­ka tre­ba po­sve­ti­ti pu­nu pa­žnju. To pod­ra­zu­me­va iz­bor ge­no­ti­pa, pri­pre­mu se­me­na, vre­me i na­čin se­tve, gu­sti­nu i dubi­nu se­tve. Za se­tvu se ko­ri­sti fi­zi­o­lo­ški zre­lo i zdra­vo se­me ujed­na­če­no po krup­no­ći, kli­ja­vo­sti naj­ma­nje sa 90 od­sto i 99 od­sto či­sto­će. Pre­ven­tiv­na za­šti­ta use­va sir­ka za­po­či­nje dez­in­fek­ci­jom se­me­na ko­ja se iz­vo­di kom­bi­na­ci­jom fungicida si­ste­mi­ka i ne­si­ste­mi­ka. U ka­sni­jim ro­ko­vi­ma se­tve, broj­nost ze­mlji­šnih šte­to­či­na u se­tve­nom slo­ju je ve­ća usled po­ve­ća­nja tem­pe­ra­tu­re ze­mlji­šta. Da bi se ubla­ži­le štet­ne po­sle­di­ce na­pa­da ze­mlji­šnih šte­to­či­na na kli­jan­ce sir­ka, se­me oba­ve­zno tre­ba tre­ti­ra­ti in­sek­ti­ci­di­ma. Za ubr­za­no kli­ja­nje i ni­ca­nje bi­lja­ka se­me se mo­že po­to­pi­ti če­ti­ri do pet mi­nu­ta u vo­du za­gre­ja­nu na 70 ste­pe­ni ka­ko bi za­po­čeo pro­ces bu­bre­nja. Tre­ti­ra­nje ras­tvo­rom mi­kro­e­le­me­na­ta i fos­fo­ra, ta­ko­đe, po­volj­no uti­če na ener­gi­ju kli­ja­nja, kao i na ukup­nu kli­ja­vost se­me­na. Se­me se mo­že tre­ti­ra­ti i so­jem ne­sim­bi­ot­skih bak­te­ri­ja ko­je se raz­vi­ja­ju na ko­re­nu i ak­tiv­no uče­stvu­ju u sin­te­zi azot­nih so­li.

Vre­me se­tve vr­lo zna­čaj­no uti­če na da­lji raz­voj bi­lja­ka. Si­rak se se­je ka­da je ze­mlji­šte u po­vr­šin­skom slo­ju za­gre­ja­no na 12 do 15 ste­pe­ni. U rav­ni­čar­skim pod­ruč­ji­ma to je od dru­ge de­ka­de apri­la do po­lo­vi­ne ma­ja. Si­rak za pro­iz­vod­nju zr­na se­je se u apri­lu (ma­ju) kao glav­ni usev, ali se usled krat­kog ve­ge­ta­ci­o­nog pe­ri­o­da mo­že se­ja­ti sve do po­čet­ka ju­na. Na­čin se­tve za­vi­si od ci­lja pro­iz­vod­nje. Ako je cilj pro­iz­vod­nja zr­na, se­tva je na me­đu­red­no ra­sto­ja­nje 50 (60) cen­ti­me­ta­ra i s raz­ma­kom iz­me­đu bi­lja­ka u re­du od 15 do 20 cen­ti­me­ta­ra. Op­ti­mal­na gu­sti­na use­va je 130.000-150.000 bi­lja­ka po hek­ta­ru. Se­tva se oba­vlja se­ja­li­ca­ma za ši­ro­ko­red­ne use­ve. Za se­tvu sir­ka za zr­no po­treb­no je 10 ki­lo­gra­ma se­me­na po hek­ta­ru. Op­ti­mal­na du­bi­na se­tve je tri do pet cen­ti­me­ta­ra.

Ka­nar­ska tra­va se ga­ji ra­di jed­no­se­me­nih plo­do­va zr­na ili nad­zem­ne bio-ma­se. Neo­lju­šte­na zr­na upo­tre­blja­va­ju se u is­hra­ni ži­vi­ne i ukra­snih pti­ca. U spra­vlja­nju sme­ša za ptič­ju hra­nu zr­no je za­stu­plje­no u raz­li­či­tom pro­cen­tu, na pri­mer za ka­na­rin­ce sme­ša sa­dr­ži 46-47 od­sto, za austra­lij­ske pa­pa­ga­je pet do 10 od­sto, za eg­zo­tič­ne pti­ce če­ti­ri do osam od­sto, za lo­kal­ne pti­ce 33-46 od­sto i ta­ko da­lje. Olju­šte­na zr­na ima­ju ve­li­ku pro­te­in­sku vred­nost i mo­gu se ko­ri­sti­ti u is­hra­ni lju­di kao la­ko svar­lji­vi di­je­tal­ni obro­ci. Nad­zem­na bio-ma­sa, po kva­li­te­tu slič­na je ov­se­noj i ko­ri­sti se kao vo­lu­mi­no­zna stoč­na hra­na, sve­ža ili osu­še­na. Že­tve­ni osta­ci, sla­ma, slu­že kao pro­stir­ka za do­ma­će ži­vo­ti­nje ili kao malč, a mo­gu po­slu­ži­ti i kao stoč­na hra­na osred­njeg kva­li­te­ta.

Ova bilj­ka se ga­ji u ne­ko­li­ko ze­ma­lja u sve­tu (Ru­si­ja, Austra­li­ja) i one su glav­ni snab­de­va­či na svet­skom tr­ži­štu zr­nom. Ima­mo i mi jed­nu do­ma­ću sor­tu – „no­vo­sad­sko sve­tlo se­me“. Ka­nar­ska tra­va je bilj­ka ka­sni­jeg ro­ka se­tve i naj­če­šće se se­je po­sle pro­su­ši­va­nja po­vr­ši­na ko­je du­go to­kom pro­le­ća osta­ju pod vo­dom (za­ba­re­na pod­ruč­ja u do­li­na­ma re­ka). Ga­ji se kao usev us­ko­red­ne se­tve ko­ja se oba­vlja žit­nim se­ja­li­ca­ma uz utro­šak 15-18 ki­lo­gra­ma se­me­na po hek­ta­ru. Du­bi­na se­tve je od je­dan do dva cen­ti­me­tra.

Stoč­na mr­kva pred­sta­vlja vr­lo zna­čaj­nu krm­nu bilj­ku, a u is­hra­ni se ko­ri­ste sve­ži ko­re­no­vi bo­ga­ti vred­nim hran­lji­vim sup­stan­ca­ma i vi­ta­mi­ni­ma. Osim ko­re­no­va, zna­čaj­na je i li­sna ma­sa, ko­ja se mo­že de­hi­dri­ra­ti i ko­ri­sti­ti kao bra­šno, vi­ta­min­ska kom­po­nen­ta za spre­ma­nje kon­cen­tro­va­ne hra­ne pod­mlat­ku do­ma­ćih ži­vo­ti­nja. Za sa­da ne po­sto­je do­ma­će sor­te stoč­ne mr­kve.

Za se­tvu stoč­ne mr­kve tre­ba ko­ri­sti­ti zdra­vo se­me vi­so­ke kli­ja­vo­sti, ne sta­ri­je od dve go­di­ne. Pre se­tve ono se u raz­li­či­tom ste­pe­nu do­ra­đu­je. Sa­vre­me­ni vid do­ra­de je pi­li­ra­nje i pa­ko­va­nje u se­tve­ne je­di­ni­ce. Stoč­na mr­kva je usev ra­ne pro­leć­ne se­tve ko­ja u na­šim agro­e­ko­lo­škim uslo­vi­ma mo­že za­po­če­ti sre­di­nom mar­ta, ali se i pro­du­ži­ti do kra­ja ma­ja, jer će bilj­ke do ka­sne je­se­ni ući u teh­no­lo­šku zre­lost. Ka­sni­ja se­tva se pre­po­ru­ču­je u go­di­na­ma s pu­no pro­leć­nih pa­da­vi­na ko­je će omo­gu­ći­ti (uz vi­šu tem­pe­ra­tu­ru ze­mlji­šta) br­zo i ujed­na­če­no ni­ca­nje bi­lja­ka. Se­tva se oba­vlja pre­ci­znim po­vr­tar­skim se­ja­li­ca­ma. U za­vi­sno­sti od sor­te i na­či­na iz­vo­đe­nja me­ra ne­ge use­va od­re­đu­je se me­đu­red­no ra­sto­ja­nje ko­je mo­že bi­ti 25 ili 50 cen­ti­me­ta­ra. Ra­sto­ja­nje iz­me­đu bi­lja­ka u re­du je 10-15 cen­ti­me­ta­ra. Ko­li­či­na se­me­na za­vi­si od kva­li­te­ta se­ja­li­ce. Za pre­ci­znu se­tvu, bez pro­re­đi­va­nja use­va, po­treb­no je je­dan do dva ki­lo­gra­ma se­me­na po hek­ta­ru. Ovu ko­li­či­nu tre­ba po­ve­ća­ti ako se se­tva oba­vlja ma­nje po­de­snim se­ja­li­ca­ma i u ze­mlji­šte ko­je ni­je do­bro pri­pre­mlje­no. Du­bi­na se­tve je je­dan do dva cen­ti­me­tra.

Bro­skva i re­pa ugar­nja­ča su po bi­o­lo­škim oso­bi­na­ma i na­či­nu ga­je­nja ve­o­ma slič­ne. Ko­ri­ste se u is­hra­ni lju­di i do­ma­ćih ži­vo­ti­nja na raz­li­či­te na­či­ne. Za­de­blja­li ko­re­no­vi (re­pe), za­hva­lju­ju­ći ve­li­koj di­je­tal­noj vred­no­sti, ima iz­van­re­dan zna­čaj u is­hra­ni mu­znih i pri­plod­nih gr­la, po­seb­no u zim­skom pe­ri­o­du kad se do­ma­će ži­vo­ti­nje hra­ne pre­te­žno su­vom hra­nom. Li­sto­vi se, kao stoč­na hra­na, ko­ri­ste na dva na­či­na. Kao obroč­na is­pa­ša do­ma­ćih ži­vo­ti­nja (ov­ce i ko­ze), ili se li­sto­vi sa­ku­pe i ope­ru po­sle va­đe­nja i upo­tre­blja­va­ju se sve­ži, ili se si­li­ra­ju s bio-ma­som dru­gih krm­nih bi­lja­ka.

U na­šoj ze­mlji ove bilj­ke se ga­je na ma­lim po­vr­ši­na­ma, iako za re­la­tiv­no kra­tak pe­ri­od da­ju vi­sok pri­nos bio-ma­se ko­ja se mo­že upo­tre­bi­ti u is­hra­ni. Sto­ga po­je­di­ni pro­iz­vo­đa­či se­ju ino­stra­ne sor­te ko­je se de­le pre­ma bo­ji i ob­li­ku ko­re­na.

Agro­teh­ni­ka je jed­no­stav­na, mo­že se oba­vi­ti stan­dard­nom me­ha­ni­za­ci­jom ta­ko da su tro­ško­vi pro­iz­vod­nje da­le­ko is­pod ostva­re­nih pri­no­sa. Ove bilj­ke se ga­je iz di­rekt­ne se­tve ili pre­ko ra­sa­da. Za se­tvu tre­ba ko­ri­sti­ti sort­no či­sto, zdra­vo i dez­in­fi­ko­va­no se­me, bez pri­me­sa se­me­na dru­gih kr­sta­ši­ca. Kli­ja­vost se­me­na tre­ba da bu­de iz­nad 90 od­sto i s naj­vi­še dva od­sto me­ha­nič­kih ne­či­sto­ća. Za za­šti­tu kli­ja­na­ca od pa­to­ge­na ko­ri­ste se od­go­va­ra­ju­ći fun­gi­ci­di to­kom do­ra­de se­me­na ili ne­po­sred­no pre se­tve.

Se­tva je po­čet­kom mar­ta uko­li­ko se ga­je kao glav­ni use­vi. Ove bilj­ke se mo­gu ga­ji­ti i kao na­knad­ni i po­str­ni use­vi ta­ko da se di­rekt­na se­tva oba­vlja sve do sre­di­ne ju­na. Na­čin se­tve, od­no­sno gu­sti­na use­va za­vi­si od sor­te i ci­lja pro­iz­vod­nje. Uko­li­ko se sor­te ga­je ra­di za­de­blja­log ko­re­na, se­tva je na me­đu­red­no ra­sto­ja­nje od 45 do 50 cen­ti­me­ta­ra i ra­sto­ja­nje iz­me­đu bi­lja­ka u re­du od 15 do 25 cen­ti­me­ta­ra da bi se do­bi­lo 88.000 do 135.000 bi­lja­ka po hek­ta­ru. Se­tva na ma­nja me­đu­red­na ra­sto­ja­nja (25 cm) pri­me­nju­je se kad je cilj pro­iz­vod­nje kom­bi­no­va­no ko­ri­šće­nje – is­pa­ša i ko­re­no­vi.

Bro­skva i re­pa ugar­nja­ča se mo­gu se­ja­ti us­ko­red­nim i ši­ro­ko­red­nim se­ja­li­ca­ma raz­li­či­tih kon­struk­tiv­nih re­še­nja. Ko­li­či­na se­me­na i kva­li­tet se­tve za­vi­se od pri­pre­me i vla­žno­sti ze­mlji­šta i kva­li­te­ta se­ja­li­ce. Na do­bro pri­pre­mlje­nom ze­mlji­štu i ko­ri­šće­njem pre­ci­znih po­vr­tar­skih se­ja­li­ca za se­tvu na ko­nač­no ra­sto­ja­nje po­treb­no je dva do tri ki­lo­gra­ma se­me­na po hek­ta­ru. Du­bi­na se­tve je na dva do 2,5 cen­ti­me­ta­ra. Ako na se­ja­li­ca­ma ne­ma valj­či­ća, po­sle se­tve po­vr­ši­nu tre­ba po­va­lja­ti ka­ko bi se što pre us­po­sta­vio kon­takt se­me­na i ze­mlji­šne vla­žno­sti ra­di br­žeg i ujed­na­če­ni­jeg ni­ca­nja bi­lja­ka.

Sad­nja se pri­me­nju­je kad se ove bilj­ke ga­je kao po­str­ni use­vi. Ra­sa­đi­va­njem pret­hod­no pro­iz­ve­de­nog ra­sa­da skra­ću­je se ve­ge­ta­ci­o­ni pe­ri­od bi­lja­ka na po­lju, pa je mo­gu­će obez­be­di­ti ko­re­no­ve za po­tro­šnju u zim­skom pe­ri­o­du. Ra­sad se pro­iz­vo­di na otvo­re­nom po­lju, za je­dan hek­tar po­treb­no je oko 200 kva­drat­nih me­ta­ra po­vr­ši­ne. Ruč­na se­tva, ko­ja se oba­vlja oma­ške ili u pret­hod­no obe­le­že­ne re­do­ve na raz­ma­ku od 10 do 12 cen­ti­me­ta­ra, oba­vlja se me­sec da­na pre ra­sa­đi­va­nja bi­lja­ka na stal­no me­sto. Kad bilj­ke raz­vi­ju če­ti­ri do šest stal­nih li­sto­va, ra­sa­đu­ju se na otvo­re­nom po­lju na ra­sto­ja­nje 45-50 h 30-40 cen­ti­me­ta­ra. Ra­sa­đi­va­nje se oba­vlja sa­di­li­ca­ma, a na ma­njim po­vr­ši­na­ma ruč­no. Po ra­sa­đi­va­nju usev se za­li­va ra­di bo­ljeg uko­re­nja­va­nja bi­lja­ka na stal­nom me­stu, a po­sle ne­ko­li­ko da­na tre­ba­lo bi po­pu­ni­ti pra­zna me­sta.

Po­red in­ten­ziv­nih me­to­da ga­je­nja bro­skve i re­pe ugar­nja­če pri­me­nju­ju se i dru­ge, na pri­mer use­ja­va­nje u trav­nja­ke ra­di po­ve­ća­nja pro­duk­tiv­no­sti i kva­li­te­ta bio-ma­se ko­ja će se ko­ri­sti­ti is­pa­šom do­ma­ćih ži­vo­ti­nja.

Prof. dr Đor­đe Gla­moč­li­ja

(Poljoprivrednik)