Portal pametne poljoprivrede

Može li se pasulju vratiti stara slava i imamo li snage da ovaj usev proizvodimo barem da zadovoljimo svoje potrebe bila su neka od pitanja na koje je pokušao da odgovor da poljoprivredni panel koji je organizovan u okviru tradicionalne  temerinske manifestacije “Prosto ko pasulj” koja je u ovom vojvođanskom mestu održana drugog I trećeg juna. Panel su organizovali Turitička organizacija Temerina uz podršku opštine i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu I šumarstvo

Temerin je, inače, poznat kao mesto u kojem se mnogo seje i gaji ovaj usev koji je duboko utemeljen u našoj kulturi I ishrani. Međutim,  na osnovu onoga što se moglo čuti iz predavanja na panelu pasulj niti proizvodimo na dovoljno površina niti to radimo kako treba pa su nam prinosi mali, a svoje potrebe za ovom namirnicom najčešće zadovoljavamo uvozom. Opština Temerin, upravo iz želje da promeni ovu statistiku i podstakne proizvođače da proizvode više i  bolje organizuje manifestaciju koja osim edukativnog ima i  kulturni i humanitarni karakter.  Naime, u okviru takmičenja u kuvanju pasulja koje se organizuje kao sastavni deo ove manifestacije podeljeno je 3.000 porcija, a novac sakupljen od donacija  namenjen je lečenju dvogoišnje devojčice Jovane.

Učesnicima panela najpre se obratio pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vovoprivredu I šumarstvo mr Vuk Radojević koji je promovisao mere pokrajinske vlade kada je u pitanju pomoć koju pruža poljoprivrednim proizvođačima, posebno onima koji proizvode intenzivne useve kakav je pasulj. Takođe je najavio veću podršku pokrajine najznačajnijim manifestacijama, a “Prosto ko pasulj” je jedna od njih.

Profesor  novosadkog Poljoprivrednog fakulteta dr Žarko Ilin izneo je alarmantne podatke kada je u pitanju proizvodnja pasulja u našoj zemlji. Naime, kako je istakao, u našoj zemlji pasuljse proizvodi na nešto nepunih od 13.000 hektara što je dvostruko manje u odnosu na površine na kojima se do nedavno gajio. Kada je u pitanju prinos on je u našoj zemlji tek nešto iznad svetskog proseka koji iznosi 0,86 tona po hektaru dok se, na primer, u Evropi prosečna proizvodnja kreće oko 1,84 tone po hektaru. To znači da uprkos povoljnim uslovima za proizvodnju godišnje proizvedemo svega 1.84 kilograma po stanovniku, a imajući u vidu kolio rado konzumiramo ovu namirnicu jasno je da to ni izblizanije dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe. Z tog razloga pasulj u najvećoj meri uvozimo , I to iz Kirgistana, Egipta, Poljske, Argentine I Kine. Jedan deo domaće proizvodnje izvezemo I to u Rusiju, Rumuniju I Makedniju.

Prof. dr Ilin tvrdi da bi ova statistika mogla lako da se promeni pod uslovom da proneimo neke od navika u proizvodnji. Najpre je potrebno da proizvodjači seju sertifikovano seme, ili ako koriste svoje da ga u laboratoriji obavezno ispitaju na prisustvo bakterioza. Zaštitia od bakterioza u toku vegetacije mora da se sprovodi pravovremeno I pravilno, a put do visokih prinsa moguće je iostvariti samo uz redovno navodnjavanje. Ispunjavanjem ovih uslova, kako je naglasio Ilin lako bi mogli da proizvedemo pasulja dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe pa čak I da nam pretekne za izvoz. Upotrebom sertifikovanog semena, pravilnom zaštitom I navodnjavanjem  povećali bi prosečan prinos na dve tone po hektaru što je itekako profitabilno za proizvođače I time bi zadovoljili sopstvene potrebe bez povećanja površina. To nije nedostižno, jer kako je podsetio Ilin, ovaj prinos postiže, na primer, susedna Albanija.

Pasulj nije samo profitabilan usev, nego I biljka koja oplemenjuje zemljište tako što popravlja njegovu strukturu I plodnost, podsetila je dr Mirjana Vasić iz novosadskog Instituta za ratarstvo I povrtarstvo.

-To  je kompletna namirnica koja u dovoljnoj meri sadrži protein, skrob, ali I antioksidanse pa nije čudo što je ljudi rado jedu. Takođe, nakon skuidanja ovog useva zemljište ostaje čisto, što je još jedna prednost, rekla je dr Vasić.

Ona je posebno naglasila važnost navodnjavanja pasulja, jer se ovim postupom može dobiti  još jedna žetva. Naime, kako je preporučila, pasulj treba gajiti kao naknadni usev, uz primenu navodnjavanja, jer će u tom slučaju imati lepše I bolje naliveno zrno, nego onaj iz ranijih rokova setve I samim tim će se lakše prodati.

Moguć je uzgoj ove biljke I u plasteniku, kako je objasnio dr Anđelko Mišković iz Grow rasada u Irigu.

-U zaštićenom prostoru u najvećoj meri se gaji nekoliko useva, a to su paradajz, paprika I krastavci. Iz tog razloga zemljište je već pomalo iscrpljeno ovakvim načinom uzgoja pa nije loše razmisliti I o uvođenju  boranije u plasteički uzgoj, rekao je dr Mišković.

Uzgoj ove biljne vrste koja je biološki identična pasulju, sem što se ubira u fazi mahuna, ima svoje mnogostruke prednosti. Najpre je moguće ranija setva za mesec ili više dana. Ranom setvom olakšva se zaštita jer u to vreme nema mnogo štetočina. Zbog vertikalnog uzgoja olakšan je rad beračima, ali najbitnije od svega je da ova boranija dospeva znatno ranije u odnosu na onu iz redovne setve pa je zarada mnogo veća.

Panelisti su zaključili da pasulj, ako se gaji uz poštovanje agrotehničkih mera može da postane profitabilan usev. Neke od vojvođanskihopština najavile su I zaštitu geografskog porekla ove biljke što može da bud ejoš jedan korak ka njegovoj boljoj valorizaciji na tržištu.

(Agrosmart)