Objavljen vodič kroz zadrugarstvo Srbije
Institut za ekonomiku poljoprivrede, zajedno sa Odborom za selo Srpske akademije nauka i Vladom Srbije izdao je praktični priručnik “Vodič kroz zadrugarstvo Srbije” koji su pripremili dr Danilo Tomić, Branislav Gulan i Risto Kostov.
Autori su u ovoj publikaciji objasnili zbog čega je udruživanje u zadruge značajno za selo i poljoprivredu, osvrnuli su se na zadrugarstvo u svetu i prve zadruge u Srbiji. Navodeći osnovne principe zadružnog udruživanja izneli su i klasifikaciju zadruga i objasnili kako se u Srbiji one mogu osnovati.
Objašnjavajući u predgovoru publikacije zašto imaju važnu ulogu, akademik Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo SANU, ocenio je da je, posmatrajući sadašnje stanje u selima i poljoprivredi Srbije, jedno od najvažnijih pitanja horizontalno i vertikalno udruživanje naših seljana u zadruge, akcionarska društva, poslovna udruženja i druge vidove udruživanja.
-Uzimajući u obzir problematiku udruživanja, naš Odbor je 2012. godine izdao brošuru „Zašto i kako se organizovati u zadruge“ u 50.000 primeraka, a posle nje „Razvoj porodičnih preduzeća u seoskim područjima Srbije“. Većina ovih brošura je podeljena po svim selima Srbije. Želja nam je da zadruge i drugi oblici udruživanja na savremenim principima omoguće da pored osnovne delatnosti (proizvodnja i promet) imaju sposobnost organizovanja I drugih delatnosti u seoskim sredinama kakve su seoski turizam, domaća radinost, lov, usluge pošte i komunalnih preduzeća, organizovanje prevoza seoskih učenika do škola, otvaranje obdaništa, zanatstva, organizovanje kulturnih i sportskih aktivnosti… – naveo je akademik Škorić.
Podsetio je na to da je krajem 2015. godine usvojen novi Zakon o zadrugarstvu u kojem je definisano dosta novina i osetila se potreba za jednim novim vodičem kod formiranja 
novih zadruga. Ovome treba dodati inicijativu ministra Milana Krkobabića, zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, da se osnuje ili aktivira 500 zadruga u našim selima, a koje će biti finansijski pomognute sa po 50 do 100 hiljada evra. Da bi se ovaj važan posao obavio kako treba, neophodno je pripremiti potrebne kriterijume i način njihove raspodele, a za to je potreban novi dokumenat sa detaljnim uputstvima – naveo je Škorić.
Rumuni mladim bračnim parovima na selu davali po 70.000 evra – da se ugledamo na njih
Akademik je naglasio da kod formiranja novih zadruga ili osposobljavanja postojećih treba dati veći značaj razvoju stočarstva, kao ključnog faktora u privrednom razvoju sela. Istovremeno, po njemu, treba podsticajima intenzivirati razvoj visoko akumulativnih proizvodnji, kao što su: proizvodnja voća, vinove loze, kvalitetnih vina, povrća i cveća u otvorenom i zatvorenom prostoru. Geotermalne vode, kao značajan resurs Srbije, treba adekvatno aktivirati u razvoju banjsko-turističkog segmenta, koji može mnogo doprineti razvoju seoskih sredina, a poseban naglasak u promenama na selu i udruživanju treba posvetiti otvaranju i razvoju porodičnih i zadružnih prerađivačkih kapaciteta, kako bi se putem finalnih proizvoda sa geografskim poreklom i organskom proizvodnjom poboljšao položaj žitelja sela, ocenio je Škorić.
– Sve to treba da omogući otvaranje novih radnih mesta i stvori uslov za ostanak mladih na selu. Da bi inicirali ostanak mladih na selu, treba da se ugledamo na neke naše komšije, recimo Rumune, koji mladom bračnom paru koji želi da ostane na selu i razvije sopstveni biznis daju pod određenim uslovima 50.000 do 70.000 evra. Hajde da i mi uradimo nešto slično, a posebno u brdsko-planinskim regionima Srbije. Takođe, dobro bi bilo da u narednim godinama svaka lokalna zajednica u Srbiji finansijski pomogne jedno do tri domaćinstva da se osposobe za ekoturizam. Kod formiranja novih ili pri osposobljavanju postojećih zadruga, treba činiti napore da se one razvijaju u pravcu povećanja njihove konkurentnosti I kompetentnosti u poređenju sa sličnim zadrugama (kooperacijama) u razvijenim zemljama, jer samo tako mogu uspešno konkurisati na domaćem i inostranom tržištu – ukazao je Škorić.
Prvi sajam zadrugarstva u Srbiji
Povodom Međunarodnog dana zadrugarstva u Beogradu, 30 juna, biće otvoren prvi sajam zadrugarstva u Srbiji „Zadruge – budućnost privrednog i ekonomskog razvoja“. Otvoriće ga Milan Krkobabić, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj, a govoriće i Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije i Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Sajam se organizuje povodom Međunarodnog dana zadrugarstva koji se u svetu obeležava 1. jula. Tokom jednodnevnog sajma zadrugari širom Srbije izložiće svoje proizvode, od poljoprivrednih i zanatskih, do umetničkih.
Vlada Republike Srbije najavila je oživljavanje srpskog zadrugarstva. U naredne tri godine u 500 velikih sela biće formirano 500 zadruga, za šta će Vlada izdvojiti 25 miliona evra. Sredstva su budućim zadrugarima dostupna putem javnog konkursa koji je nedavno raspisan.
U Evropi, zadruge su postale najbolji sistem za dovođenje malih proizvođača u ravnopravnu pregovaračku poziciju sa velikim i jedan su od stubova ekonomskog razvoja. U zemljama Evropske unije registrovano je više od 90 miliona članova zadruga, a u svetu više od 800 miliona. U Republici Srbiji, prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno je aktivno oko 1.600 zemljoradničkih zadruga, a veliki broj zadruga u Srbiji nestao je u procesu tranzicije.
(Agrosmart)