Visoke temperature pogubne za živinu, evo saveta stručnjaka
U letnjim mesecima, kada temperatura u našem regionu dostiže vrlo visok nivo, čak i 40°C u hladu (a na suncu je to znatno više), javljaju se ozbiljni problemi u živinarskoj proizvodnji.
Siniša Kljajić, stručnjak kompanije „Ravago“ koja je u Feketiću izgradila najsavremeniju fabriku premiksa u Evropi, naglašava da se fiziološki optimum za odrasle (operjale) ptice kreće oko 25°C (21-27°C) i svako značajno odstupanje od tih vrednosti dovodi do poremećaja sistema za termoregulaciju, kao i pojave zdravstvenih problema, tehnoloških gubitaka i na kraju, povećanog mortaliteta.
Pored temperature merene suvim termometrom, još dva fizička parametra su od izuzetne važnosti za subjektivni osećaj ptica, relativna vlažnost i brzina strujanja vazduha.
Naročito su opasni rani večernji časovi (tzv. druga tačka rošenja) kada je temperatura potpomognuta visokom vlažnošću pa se tzv. stres indeks značajno poveća (temperatura u F + % vlažnosti. Ako pređe 145 nastaju veliki problemi, na pr. 90°F + 55% = 145 ili 100°F + 45% = 145)
Ptice se brane od toplotnog udara uz pomoć sledećih fizioloških mehanizama:
Ø radijacija (usmeravanje krvi u potkožne krvne sudove)
Ø kondukcija (fizički kontakt s hladnom površinom, duboka prostirka (8-15cm) je tada kontraproduktivna)
Ø konvekcija (odnošenje toplote vazduhom)
Ø hiperventilacija (dahtanje)
Od svih navedenih fizioloških procesa, jedino konvekcija nije štetna po proizvodne rezultate. Zato se koristi tzv. Tunelska ventilacija kojom se postiže “wind chill” efekat odnosno “efekat promaje”. U tabeli ispod su iskazane vrednosti subjektivne (efektivne, ambijentalne) temperature koju ptice osećaju. Vidi se da je brzina strujanja vazduha vrlo moćno oružje u borbi protiv toplotnih udara.
|
temp. |
vlažnost vazduha |
Brzina strujanja, m/s |
||||||
|
C° |
50% |
70% |
0 |
0.5 |
1 |
1,5 |
2 |
2,5 |
|
35 |
* |
35+ |
32,2 |
26,6 |
24,4 |
23,3 |
22,2 |
|
|
35 |
* |
38,3 |
35,5 |
30,5 |
28,8 |
26,1 |
24,4 |
|
|
32,2 |
* |
32,2+ |
29,4 |
25,5 |
23,8 |
22,7 |
21,1 |
|
|
32,2 |
* |
35,5 |
32,7 |
28,8 |
27,2 |
25,5 |
23,3 |
|
|
29,4 |
* |
29,4+ |
26,6 |
24,4 |
22,7 |
21,1 |
20 |
|
|
29,4 |
* |
31,6 |
30.0 |
27,2 |
25,5 |
24,4 |
23,3 |
|
|
26,6 |
* |
26,6 |
24,4 |
22,2 |
21,1 |
18,9 |
18,3 |
|
|
26,6 |
* |
28,3 |
26,1 |
24,4 |
23,3 |
20,5 |
19,4 |
|
|
23,9 |
* |
23,9 |
22,8 |
21,1 |
20 |
17,7 |
16,6 |
|
|
23,9 |
* |
25,5 |
24,4 |
23,3 |
22,2 |
20 |
18,8 |
|
|
21,1 |
* |
21,1 |
18,9 |
18,3 |
17,7 |
16,6 |
16,1 |
|
|
21,1 |
* |
23,3 |
20,5 |
19,4 |
18,8 |
18,3 |
17,2 |
|
Pored visoke brzine strujanja vazduha, koristi se i sistem rashladnih saća (cooling pad) koji značajno obara temperaturu ulaznog vazduha.
Na sajtu poultryventilation.com može se naći mnogo članaka, fotografija i snimaka koji pojašnjavaju ovu tematiku, kaže Kljajić.
Najčešće greške u rukovođenju sistemom tunelske ventilacije su:
Ø Mrtve zone (u pojedinim delovima objekta nema svežeg, ohlađenog vazduha)
Ø Preniska brzina vazduha pri ulasku (potrebno 4,5-6m/s)
Ø Nedovoljan kapacitet (pogrešan proračun pri montaži ventilatora i saća)
Ø Uključivanje ispod 28°C
Ø Guste pregrade (povećan otpor strujanju)
Na slici se vidi prikaz brzine strujanja vazduha u i iz pseće kućice.
Pri ulasku max brzina je 2m/s a pri izlasku je poželjna min. 4,5m/s.
To se rešava različitom površinom otvora.