Portal pametne poljoprivrede

Ni za sto dana pete naprednjačke Vlade poljoprivredi Srbije nije se desilo ništa dobro i korisno. Da jeste, verovatno premijerka  Ana Brnabić ne bi propustila priliku da se u Kruševcu, predstavljajući rezlultate svoga tima, pohvali bilo čim što je uradila za paore. Pošto poljoprivredu gotovo da nije pomenula, osim u kontekstu digitalizacije i uspeha novosadskog instituta “Biosens”, očigledno je da su i ovoj vladi pitanja koja se agrara i paora tiču, deveta rupa na svirali.

Ne reče predsednica Vlade ništa o pošasti koja je ovog leta zadesila srpske poljoprivrednike – suši i šteti od milijardu evra. Samim tim ne čusmo ni reči o tome da će država na neki način pomoći poljoprivrednicima da pokriju gubitke i troškove za novu proizvodnju kako se dogodine ne bismo svi zajedno s njima hvatali za glavu kad ne bude ni robe ni izvoza ni prihoda od spoljne trgovine u državnoj kasi. U inherentnom ritmu koji se ponavlja kroz pet naprednjačkih vlada kreću se obećanja i parole koje poljoprivrednicima prosipaju potonji i sadašnji naprednjački ministri i premijeri.

Hajde da probamo da se setimo šta je sve obećano, a šta urađeno  za sto dana ove Vlade i pre toga, od dolaska  Branislava Nedimovića u resor poljoprivrede.

Pomenusmo već sušu – šta bi sa merama pomoći? Prođe prvih petnaest dana od obećanja da će u tom roku država adekvatno reagovati, pa bi sednica Vlade, pa bi zajednička sednica Pokrajine i Republike, pa još jedna sednica Vlade, pa još jedna zajednička sednica, pa još jednih petnaest dana… A ne bi oslobađanja od akciza na gorivo, ni besplatnog semena, ni olakšica kod odvodnjavanja, PIO doprinosa… Doduše, država kaže da već pomaže nekim merama. Valjda su svi poljoprivrednici u Srbiji slepi kod očiju pa ne vide da dobijaju pomoć i da im je lakše.

U sličnom maniru, cinično i bezobrazno, rešiše nam i problem sa strancima i zemljištem. Premijerka danas pomenu neki zakon o poljoprivredi, verovatno je mislila na taj. Elem, umesto da se raspravlja o suši, po hitnom postupku, iznebuha, letos izmeniše Zakon o poljoprivrednom zemljištu kako bi nam pokazali da se država dušebrižno stara o najvažnijem resursu i da strancima neće dati njive. Oni će po novom moći da kupe najviše dva hektara. Pa na šta to liči? Zabrana da stanac kao pojedinac kupuje zemlju u Srbiji doneta je isključivo da bi se jeftinom propagandom prikrilo sramno davanje Arapima i ko zna kome desetine hiljada hektara u zakup na 30 godina. Da stvar bude maloumnija, oni uopšte nisu zabranili strancima da kupuju njive u Srbiji. Tačnije, nisu zabranili onima koji imaju gomile para i koji već kupuju poljoprivredna preduzeća po našoj zemlji. Onaj ko kod nas ima firmu može da kupuje njive i od seljaka i da uvećava svoj posed. Može šta hoće…

Šta se desilo sa subvencijama? U jednom od prvih javnih nastupa sa ministarske pozicije Branislav Nedimović rekao je da bi “narednih dana trebalo da bude završena analiza posle koje će se podsticaji drugačije dodeljivati”. Naprednjačka treća vlada ih je smanjila sa 12.000 na svega 4.000 dinara po hektaru, naprednjačka četvrta vlada i Nedimović kazaše da Svetska banka radi ozbiljnu analizu i da će na osnovu nje subvencije biti korigovane, a naprednjačka peta vlada o tome ćuti. Za sve to vreme svi u okruženju imaju desetostruko veće subvencije od nas. Šta te 4.000 dinara (dve u parama, dve u regresima) znače i onome što ima dva hektara i onome što ima 20? Potpuna nebuloza.  

Osim većih i pravednijih podsticaja obećaše i da neće više biti birokratije, papirologije, čekanja, ganjanja papira…

“Sve će ići elektronski, kao što je slučaj sa građevinskim dozvolama.  Hteo sam da padnem u nesvest kada sam video kako to funkcioniše. Kada predate zahtev, ponekad ima i 400.000 zahteva na pisarnici, pa dok to dođe u Upravu za agrarna plaćanja prođe i do 20 ili 30 dana, kada vraćaju rešenja opet ide tim putem, moramo to da rešimo”, rekao je Nedimović.

I? Ni većih podsticaja, ni elektronskog sistema. Pa ni pomoć koju sada daju ne stiže na vreme.

Manipulisalo se javnošću i pričom o velikim projektima o navodnjavanju iz arapskog kredita. Krenula je u avgustu u Banatu izgradnja sistema, dva od 11, koliko će ih u Vojvodini, kako kažu, biti finansirano iz kredita UAE od oko 100 miliona dolara. Čije će njive u Zrenjaninu i Žitištu navodnjavati? Paorske? Sporazum za poljoprivredni sektor Srbije, sa akcentom na navodnjavanje, s Arapima je potpisao 2014. godine tadašnji srpski ministar finansija Lazar Krstić, a Vučić ga je najavljivao čim je seo u Vladu. Ako se tim tempom nastavi, pre će se Vojvodina pretvoriti u arapsku pustinju…

Evo još jednog obećanja aktuelnog ministra poljoprivrede –  veliki projekat Evropa RE o reosiguranju. Isto krupna stvar jer u Srbiji nije osigurano ni deset odsto obradivog zemljišta, a to je jedini način da paori zaštite svoja imanja od nepogoda. Ni to ne videsmo.

Na spisku obećanja su i donošenje konačnog stava Srbije o GMO, aktiviranje novog modela skladištenja poljoprivrednih proizvoda, saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama zarad razvoja novih i modernizacije postojećih prerađivačkih kapaciteta, izvozne dozvole za meso… Od svega toga ministar, premijerka i predsednik Srbije stavili su paraf i mahali pred novinarama papirima za izvoz mesa u Kinu, a potom i u Tursku.

I? Uprkos pompeznim najavama iz Vlade prošlog maja, nijedno jagnje iz Srbije nije otišlo za Kinu u prvih sedam meseci ove godine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Možda će Erdogan više voleti našu govedinu nego što Si Đinping voli jagnjetinu.

Pomenimo i pomoć mladim poljoprivrednicima. Po našim saznanjima još nijedno rešenje nije napisano i nijedan farmer mlađi od 40 godina nije dobio obećanih 1,2 miliona dinara. Najpre je rečeno da u budžetu ima para za oko 150 mladih, nedavno od ministra čusmo da će ih pomoć od države dobiti više od 600. Bilo sto, bilo šeststo, para još uvek nema.  

Na spisku neispunjenih obećanja ima još stavki, za razliku od onog sa popisom urađenog, koji je dobrano kraći. Na primer, podeljeni su traktori. Doduše, ne znamo koliko ih je poljoprivrednika do sada dobilo.

Uskoro bi trebalo da dobijemo zeleno svetlo za IPARD i da raspišemo konačno prve konkurse. Izgleda, Brisel će nam progledati kroz prste i, iako nismo u potpunosti spremni, dati saglasnost da krenemo u realizaciju programa vrednog 175 miliona evra. I krenućemo. Uz salve i likovanje, podrazumeva se. Ali šta će se desiti kada nespremnoj administraciji stignu brojni zahtevi, kada se počnemo saplitati o nesređenu dokumentaciju, neuređene katastre, nesprovođenje zakona… O tom-potom.

Uz IPARD, trebalo bi ubrzo da se odmota još jedno klupko u koje smo zamrsili evropske pare. Naime, očekuje se da se u narednih nekoliko dana zaposle stručnjaci i počne da radi nacionalna laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka. Onu koju čekamo duže od decenije a pritom je EU u projekat nacionalne referentne laboratorije od 2003. godine dala 15 miliona evra.

Je l’ bilo još nešto dobro za poljoprivrednike unazad sto dana, godinu dana unazad…? Ako jeste, pitanje je lobotomije.

Slađana Gluščević