U subotičkom ataru aflatoksin pod kontrolom
Vremenske prilike tokom oktobra omogućile su poljoprivrednim proizvođačima u subotičkom ataru intezivno ubiranje kukuruza, te se berba polako privodi kraju. Takođe, vremenske prilike pogodovale su i setvi pšenice, pa je pod ovom kulturom zasejano 95 odsto planiranih površina.Sa oko 90 odsto površina pod kukuruzom, na kojima je završena berba, prosečan prinos je između 4,5 i 5 tona po hektaru. Suša se, ističu u Poljoprivrednoj stručnoj službi, posebno odrazila na parcele sa kasnim hibridima.
– Berba bi mogla da bude završena za nekoliko dana, čim to vremenske prilike budu dozvolile, jer je ostalo još oko 15 odsto površina. Ove godine bilo je mnogo proizvođača koji su sejali kasne hibride, a u ovoj sušnoj godini oni su podbacili. Upozoravali smo proletos da je dosta visok sadržaj azota u zemljištu, te da je potrebno umanjiti unos azotnih đubriva. Na takvim parcelama prinosi su manji. Kvalitet kukuruza je zadovoljavajući.
U okviru Prognozno-izveštajne službe uzimali su uzorke i na našem terenu na samo jednom uzorku neznatno je zabeležen povećan nivo aflatoksina, dok su ostali uzorci bili u granicama normale. Ukoliko poljoprivredni proizvođači primete plesnjive ili trule klipove, ne bi trebalo da ih ubacuju u čardake – poručuje direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica, Damir Varga.
Vremenske prilike bez kiše omogućile su poljoprivrednim proizvođačima i nesmetanu setvu pšenice, pa je pod ovom kulturom do sada zasejano 95 odsto planiranih površina.
– Zasejano je blizu 20 hiljada hektara, što je u odnosu na prošlu godinu oko 10 odsto više. Razlog za takvu situaciju su povoljne vremenske prilike i to što ozime kulture daju veću sigurnost u proizvodnji-kaže Varga.
Već godinama postoji veliko interesovanje za proizvodnju pivarskog ječma, pa je tako i ove godine zasejano oko 3400 hektara po ovom kulturom.
– Kada je u pitanju ječam to je približno na istom nivou, kao i prošle godine. Ako se pogleda i raž, ovas i tritikale zasejano je oko 24 hiljade hektara, a još oko 4800 hektara je pod repicom. Ozimim usevima, moglo bi se reći, zasejana je trećina oraničnih površina – kaže Damir Varga