Portal pametne poljoprivrede

Specijalna uvozna taksa na brašno iz Srbije od 40 evra po toni i dalje je na snazi na Kosovu, a tamošnje vlasti, prema poslednjim najavama ne nameravaju uskoro da je ukinu. I posle najava iz resornog Ministarstva trgovine da slede kontramere i da Srbija neće sedeti skrštenih ruku ništa bitnije se nije dogodilo. Naprotiv, sa Kosova su najavili mogućnost uvođenja novih antidamping taksi i za druge proizvode koji stižu iz Srbije, piše „Politika“. 

Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković za „Politiku” kaže da do sada nije zabeleženo da zemlja uvoznica pokreće antidamping postupak i da upozorava na damping cene izvoznika. Jer interes je trgovca-uvoznika da kupi po što nižoj ceni robu da bi imao što više prostora za zaradu.

– Mislim da se u ovom slučaju umešala neka treća zemlja koja ima nameru da poveća izvoz na tržište Kosova i istisne Srbiju iz ovog posla. Budući da je transport pšenice i brašna skup, pretpostavljam da je reč o nekoj zemlji iz Evrope. Naša država mora to da prepozna – kaže Stanković.

Kosovo, prema njegovim rečima, nema kadrove koji mogu da izvedu antidamping postupak protiv Srbije, jer je to težak i zahtevan posao. U tom postupku bi trebalo dokazati nivo produktivnosti proizvodnje, troškove proizvodnje, ekonomske i klimatske uslove, nivo podsticaja i ne samo za zemlju koja izvozi, nego i za države konkurente. Taj postupak oni ne mogu da sprovedu, smatra on.

Stanković ne veruje će ova mera biti kratkotrajna, ali ni da bilo kakve kontramere koje Srbija najavljuje za ovo malo tržište mogu da budu delotvorne. Kako objašnjava, Srbija bi već trebalo da razmatra alternativna tržišta i mogućnost da ove količine koje nisu značajne prodaje na drugom mestu.

– Osim ekonomskih ovde sigurno postoje i politički razlozi uvođenja ovakvih mera. Siguran sam da damping cene nisu razlog, a ni kvalitet budući da Srbija ima odličan kvalitet pšenice – objašnjava Stanković i kaže da bi, ukoliko ne žele da poštuju CEFTA sporazum, bilo poštenije da vlasti iz Prištine odluče da se povuku iz nje. Srbija, podseća naš sagovornik, osim brašna na Kosovo izvozi ulje, mleko i mlečne proizvode, meso i šećer.

Safet Grdžaliju, predsednik Privredne komore Kosova za„ Politiku” tvrdi da ova mera nije politički motivisana i da očekuje da će taksa na uvoz brašna iz Srbije uskoro biti ukinuta.

– Mislim da kontramere neće doneti ništa dobro, jer ćemo na taj način narušiti odnos koji gradimo i ispašćemo neozbiljni prema EU – kaže Grdžaliju i dodaje da su u toku analize koje bi trebalo da potvrde da li je u uvozu brašna iz Srbije bilo dampinških cena. Prema njegovim rečima bilo koja kontramera iz Srbije išla bi na štetu Srbije koja godišnje izveze robe u vrednosti od 500 miliona evra, dok je uvoz sa Kosova zanemarljiv i iznosi oko tri milione evra (uvozi se alkoholno piće i suvo voće).

Ministar trgovine i industrije Kosova Bajram Hasani, da podsetimo, izjavio je pre nekoliko dana da Priština „uprkos pretnjama iz Srbije”, neće promeniti odluku o uvođenju takse na uvoz brašna. On je najavio mogućnost uvođenja i drugih antidamping taksi, i mogućnost povlačenja Kosova iz Centralno-evropske zone slobodne trgovine (CEFTA).

Po podacima Carine Kosova, od januara do kraja oktobra na Kosovo je uvezeno više od 23.000 tona brašna, vrednosti pet miliona evra.

Ministarstvo trgovine i industrije Kosova, da podsetimo, uvelo je ovu takozvanu zaštitnu meru za domaće trgovce brašnom, tako što je od 23. oktobra za brašno koje se uvozi iz Srbije, uvedena tarifa od 0,04 centa po kilogramu.

Po navodima kosovskih medija, ta odluka je doneta posle žalbi kompanije „M i Silosi” i Udruženja mlinara Kosova i pošto je konstatovano da se brašno iz Srbije uvozi na Kosovo po cenama koje su manje od tržišne vrednosti, odnosno ispod cene proizvodnje. Ministar Ljajić je na ove optužbe odgovorio da nema ni govora o dampinškim cenama i da se cena brašna koje Srbija izvozi na Kosovo ne razlikuje od onih u zemljama regiona.

Kako su ranije izjavili iz Privredne komore Srbije, mera koju su uveli nadležni u Prištini je neselektivna, jer pogađa i proizvođače i izvoznike brašna koji plasiraju po tržišnim cenama i po onim cenama koje su trenutno u regionu, a to je oko 200 evra po toni. Zbog problema na relaciji Beograd–Priština najviše strahuju privrednici, jer su procene da bi do kraja godine mogli da imaju štetu od 3,5 miliona evra.