Portal pametne poljoprivrede

Kada su u zamahu loših privatizacija i krize ostali bez posla Tibor i Žužana Ožvar iz Kanjiže su hobi proizvodnju šampinjona pretočili su u pravi biznis, registrovali su poljoprivredno gazdinstvo u suterenu još uvek nedovršene porodične kuće, pa sada od šampinjona obezbeđuju egzistenciju.

Porizvođač šampinjona Tibor Ožvar iz Kanjiže

Tibor je u kanjiškom „Metalu“ i Mlinu „Kanjiža“ odradio nešto više od dve decenije, a gotovo isto staža kao trgovac Žužana je sakupila u „Univerzalu“. Uzgoj šampinjona započeli su skromno, da bi dopunjavali kućni budžet, ali zbog okolnosti nametnutih tranzicijom izlaz su našli u proširenju proizvodnje, u granicama koje dozvoljava gabarit suterena porodične kuće, u kome su prilikom gradnje mislili da će otvoriti prodavnicu.

U ligi šampinjona porodica Ožvar opstaje već skoro dve decenije. Tibor je prihvatajući realnost da prevaljenih pola veka preko svojih pleća u struci teško može do posla, pa je hobi iskustvo pretočio u posao.

– Srećna je okolnost da kada je bilo mogućnosti kuću sam gradio sa polupodrumom, što je odgovaralo za proizvodnju pečuraka, tako da sada radimo kod kuće – priča Tibor. – Kada smo počinjali, jedno vreme u okolini je bilo puno proizvođača šampinjona, ali oni koji su bili malo pohlepniji propali su, odustajali su i izgubili uložene pare. Ulagali su veće pare, hteli da rade na veliko, pa su se spotakli, jer je jako teško opstajati na tržištu. Ja sam malo živahniji, a supruga Žužana staloženija pa me usporava da ne ulazimo u veliki rizik, tako da smo uspeli da očuvamo proizvodnju i ne propadnemo.

Sedmična proizvodnja i do 1.000 kilograma

Na kanjišku pijacu i obližnju Suboticu nedeljno Ožvarevi iznesu od 500 do 1.000 kilograma svežih šampinjona, koji se uberu u četiri prostorije ispod kuće i to je dovoljno za izdržavanje porodice. Za proizvodnju je potreban kompost i pokrivač, koje Tibor i nekolicina uzgajivača šampinjona iz okoline jedno vreme uvozili su iz Budimpešte i postizali su dobre prinose, međutim, kako su u dva navrata imali isporuke lošeg kvaliteta pa ostali bez berbe, sada se snabdevaju kompostom iz domaće proizvodnje.

– Proizvodnja šampinjona je dosta zahtevna i potrebna su znatna ulaganja u opremu, da bi se postigli optimalni uslovi za proizvodnju. Od unošenja komposta potrebno je da prođe 40 dana inkubacije i posebne nege, dok ne počne berba. Posla ima svakog dana, jer ako se pogreši može se ostati bez roda. Berba šampinjona traje tri nedelje i onda se započinje novi ciklus, pošto posle tog perioda prinos je slab i ne isplati se zbog velikih troškova za energiju. Proizvodnju smo organizovali u četiri prostorije da bi svake nedelje imali berbu i isporuku šampinjona, pa na pijaci stalno prodajem svoj svež proizvod – objašnjava Ožvar.

U proizvodnji šampinjona pored umešnosti potrebno je uložiti i puno fizičkog rada, nasuptor onima koji misle da pečurke same niču.

Pečurke ne praštaju greške u tehnologiji

– Puno ima ručnog rada, već prilikom upakovanja briketa komposta u podrum koji stižu u vrećama od preko 20 kilograma. Potrebno je dosta puta se saginjati bez ili sa teretom. Puno toga treba uraditi na negovanju komposta, dok šampinjoni ne rode. Kompost se unosi u dezinfikovanu prostoriju. Puno ima stvari na koje treba obratiti pažnju. U toku same proizvodnje i berbi se mora paziti na čistoću. Sada već imamo iskustva, ali kada smo počeli nismo imali nikoga da nas uputi. Dobili smo jednu svesku sa uputstvima pa kada smo prvi put uneli kompost u podrum i on počeo „da radi“, obilazili smo ga sa sveskom u ruci i baterijskom lampom. Gledali smo u kompost i svesku, pa nismo znali šta da radimo, kada situacija nije odgovarala onom što je pisalo u svesci. Puno puta smo i grešili, ali ne toliko da bi imali veće štete, ali dok se nismo uhodali bilo je dosta nervoze – priseća se proizvođač šampinjona iz Kanjiže.

Prostorije u koje se unosi kompost prethodno se dezinfikuju krečom, plavim kamenom i formalinom, što je uobičajeni postupak u proizvodnji šampinjona. Dezinfikuje se i pokrivač za kompost koji se takođe dobavlja iz Mađarske, a u pitanju je humus jezerskog taloga sa Balatona u kome niču pečurke.

Šampnjoni iz Kanjiže prvo su odlazili na trpezu Novosađana, ali kako je prevoz poskupljivao, Tibor je tržište suzio na Kanjižu i Suboticu. Jedno vreme šampinjone u pakovanju od 400 grama je isporučivao u desetak prodavnica, ali što je vreme odmicalo sa plaćanjem je sve više škripalo, pa se orijentisao na mušterije koje pazare za pijačnom tezgom, gde je naplata najsigurnija, tako da ima stalne kupce, čije je poverenje stekao.

Kampanjski proizvođači kvare računicu

– Cena pečuraka stagnira već godinama tako da je sada kilogram na malo na pijačnoj tezgi 200 do 220 dinara, ali na pijacama u većim gradovima zna i da oscilira u pojedinim periodima – ukazuje Ožvar. – Kod nas prodaja na veliko je manja za 30 do 40 posto i jako varira u vreme kada je proizvodnja veća, kada u biznis sa šampinjonima upadaju oni koji se njima bave na „o ruk“ u proleće i jesen. Tada su spoljne temperature i vlažnost vazduha takvi da u običnim tunelima ili prostorijama sa ventilatorima mogu se postići uslovi koje mi što se kontinuirano bavimo proizvodnjom, moramo postizati i zimi i leti. Takvi proizvođači preplave sa svojom robom pijace na veliko pa tada pada cena pečurkama i to se već redovno dešava. Nekima je očito to usputna proizvodnja i prilika da zarade, što nas pogađa oko tri meseca svake godine. Kada smo počinjali uzgoj šampinjona je bio mnogo isplativiji.

Pečurke su zdrava hrana koje u ishrani mogu da zamene meso, a cena šampinjona je ranije bila između cene svinjetine i junetine, međutim, znatno je opala pa danas kilogram šampinjona najpribližniji je ceni piletine..

– U početku, kada su šampinjoni bili na ceni, veću zaradu imali smo sa deset puta manjom proizvodnjo – potseća Ožvar.  

Porodica Ožvar razmišlja i o skromnijem ulaganju u proširenje proizvodnje, koje bi mogla izvesti u sopstvenom dvorištu, pa to postepeno realizuje sopstvenim sredstvima, jer za razliku od davanja raznih subvencija gazdinstvima u drugim agrarnim granama, potreba za podsticanje proizvodnje šampinjona nije prepoznata. 

Irena Nađ