Civilno društvo i lokalne zajednice najvažniji akteri u pregovaračkom procesu
Unapređenje i standardizovanje proizvodnje, prerade i prodaje poljoprivrednih proizvoda na zajedničkom tržištu Evrope biće neki od najvažnijih rezultata usklađivanja propisa Republike Srbije s propisima Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Da bi se proces prilagođavanja u potpunosti i uspešno realizovao, neophodno je u okviru pregovaranja kroz poglavlja koja se odnose na poljoprivredu, ruralni razvoj, bezbednost hrane i zaštitu životne sredine, postići konsenzus i spremnost izvršne vlasti i parlamenta i realno definisati rokove za ispunjenje preuzteih obaveza. U tome veliku ulogu ima lokalna zajednica, koja, iako indirektno, značajno utiče na kreiranje i efikasnost procesa pregovaranja.
Ovo je poručeno sa okruglog stola u Selenči, u Centru za organsku proizvodnju, u okviru projekta „Podizanje svesti o značaju saradnje javnog i civilnog sektora u procesu pregovaranja i pristupanja Srbije Evropskoj uniji kroz poglavlja 11, 12 i 27“, održanom 6. novembra 2017. godine.
Projekat je realizovan uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, a osim ovog, biće tokom meseca održano još jedan okrugli sto na ovu temu. Ovaj stručni skup okupio je predstavnike javnog i civilnog sektora, a kako se čulo od organizatora, cilj je podizanje znanja u okviru Poglavlja 11, 12 i 27.
-Članstvo u Evropskoj uniji omogućiće poljoprivrednicima korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, poboljšaće kvalitet proizvoda i samim tim znatno povećati njihovu konkurentnost na tržištu EU. Zbog svega navedenog pregovori u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja su izuzetno zahtevni – poručeno je sa skupa.
Skupu su, osim članova Centra za organsku proizvodnju Selenča i predstavnika loklane samouprave Bač, prisustvovali i članovi drugih organizacija civilnog društva sa područja opštine, kao i poljoprivrednici i preduzetnici sa teritorije ove opštine.
-Želimo ovom obukom i sledećom koju ćemo tokom novembra organizovati da doprinesemo podizanju kapaciteta i boljoj obaveštenost organizacija civilnog društva na području naše lokalne zajednice o procesu pristupanja EU i sadržaju odgovarajućih pregovaračkih poglavlja – izjavio je predsednik COPS-a Jozef Gašparovski.
On je ocenio da je značaj lokalnih samouprava i nevladinog sektora veliki u pregovaračkom procesu i naglasio da bi trebalo aktivno da učestvuju u pregovorima o članstvu u EU jer će imati važnu ulogu u primeni preuzetih obaveza.
Gašparovski je dodao da su Poglavlja 11, 12 i 27 možda naročitio bitna za ruralne sredine i da civilne organizacije iz takvih prodručja moraju više da se uključe u edukaciju i informisanost građana o top procesu, i da doprinesu njegovom razumevanju.
Na skupu u Selenči naglašeno je da su za tri poglavlja urađeni su eksplanatorni i bilateralni skrininzi tokom 2014. godine, ali da još uvek nijedno od njih nije otvoreno. Ako je suditi po onome šta treba da bude ispunjeno u pogledu ova tri poglavlja, to neće biti lak posao.
Prema najavama nadležnih, preliminarna pregovaračka pozicija za neka od ovih poglavlja mogla bi da se predaju do leta, a da se Poglavlje 27 u pregovorima sa EU, koje se odnosi na ekologiju i zaštitu životne sredine, otvori u septembru ili oktobru.
Ukazano je, između ostalog, na to da će se u narednom periodu zajednička politika EU, kada je reč o poljoprivredi, zasnivati na zelenijoj agrarnoj politici, odnosno da će veći broj mera biti usmeren na održivu proizvodnju i zaštitu životne sredine.
Učesnici okruglog stola naročito su iskazali zainteresovanost za pretpristupni program namenjen poljoprivredi i ruralnom razvoju – IPARD. Ovaj program krenuo je da se relaizuje u Srbiji otvaranjem prva dva konkursa – za nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme i za nabavku traktora.
IPARD je nesumnjivo od velike koristi za srpsku poljoprivredu s obzirom na to da taj finansijski instrument obezbeđuje 175 miliona evra, ali njegova prava vrednost je u tome što ćemo, realizujući taj program, savladati administrativnu proceduru i usvojiti sistem po kojem funkcionišu evropski fondovi. Takođe, veliki značaj IPARD-a je i u tome što je uz usvajanje standarda, usmeren na razvoju ruralnih sredina, lokalnih zajednica, poboljšanju uslova za ostanak mladih na selu…, naglašeno je na okruglom stolu u Selenči.
M. Leđenac