Portal pametne poljoprivrede

Zalučenje prasadi bez antibiotika je trenutno najveći izazov u ​​proizvodnji zdravih i efikasnih svinja. Da bi se pravilno pristupilo ovom zahtevnom izazovu nije dovoljno posmatrati samo zalučeno prase, potrebno je početi sa posmatranjem krmača u suprasnosti.

Ističemo glavne faktore za unapređenje efikasnosti varenja,unapređenje imunološkog statusa i upravljanje poželjnim mikrobiomnim sistemom (skup mikroorganizama u organizmu, mikroflora), a sve u cilju proizvodnje svinja sa što manje antibiotika i antimikroba uopšte.

Samo zdrava krmača može proizvesti veliko leglo, jednake težine i dobrog zdravlja. Zatim ta krmača mora da im obezbedi dovoljno mleka za pravilan rast i razvoj vitalnih sistema, kao što je imuni sistem. Proizvodnja dovoljno mleka je veliki fiziološki izazov za krmače pogotovo ako uzmemo u obzir da njeno mleko ima otprilike dvaput više energije (5.3 MJ GE / kg) i masti od kravljeg mleka (2,7 MJ / kg).

Dakle, bez odgovarajuće krmače nema zdravih prasadi.

Period pre zalučenja – dojni period

Doprinos krmače zdravlju prasadi se ne završava činom prašenja već se nastavlj kroz ceo period laktacije. Gastrointestinalni trakt prasadi tj. mikrobiom tek počinje da se aktivira u ovoj fazi razvoja. Krmača doprinosi tom formiranju na dva načina:

Krmačino mleko sadrži prebiotike i šećere koji omogućavaju i pospešuju ubrzan razvoj i kolonizaciju bakterija Lactobacillus i Bifidobacterium u crevnom sistemu prasadi.

Takođe, krmača mlekom prenosi maternalni imunitet na svoju prasad.

Primarna kolonizacija digestivnog trakta prasadi nastaje preko krmačinih sekreta, fecesa i okoline (boks, hrana, voda i sl.)

Krmača nema direktan uticaj na to koje će mikroorganizme preneti na prasad. Zato je od presudnog značaja da sama krmača bude zdrava sa povoljnim mikroorganizmima u svom organizmu koje će uspešno preneti na potomstvo.

Zalučenje

Prasad se zalučuju  nefiziološki, rano. Pri tome najugroženija su dva sistema, gastrointestinalni trakt i imuni sistem. Gastrointestinalni trakt je pod uticajem promene mikrobioma, mehaničkih oštećenja i upala, kao reakcije na stres (socijalni, nutritivni, bihevioralni) kod zalučenja .

Imuni odgovor je otežan zbog nerazvijenog imunog sistema prasadi na zalučenju pa se prasad oslanjaju na urođeni imuni odgovor. Zbog toga su u stalnoj opasnosti od nastanka bolesti i prenosa patogena iz gastrointestinalnog trakta kod zalučenja.

Kako se u praksi prevazilaze problemi na zalučenju?

Prakse se razlikuju između zemalja, ali kada god je to moguće, prasadima se daju prvi antibiotici (Colistin, Amokicillin, CTC, Lincomicin, Tiamulin, Tilosin) pre i posle zalučenja u pokušaju da smanje rizici razvoja potencijalnih patogena.

Narušavanje pozitivne mikroflore (mikrobioma) između ostalog čini prasad više prijemčivim za patogene otporne na većinu antibiotika kao što je Salmonella.

U Americi je npr. prijavljena otpornost Salmonele na 78% uobičajenih antibiotika koji se najčešće koriste u praksi.

Nakon zalučenja koriste se i visoki nivoi cink oksida ZnO u hrani, i preko 2800 ppm u cilju prevencije proliva. Ovo je efikasno do jedne mere ali negativno utiče na apsorpciju esencijalnih minerala kao što je npr. gvožđe. Takođe visoke doze cinka smanjuju konzumaciju hrane, previsoke doze mogu biti toksične po prasad a izlučeni viškovi zagađuju okolinu.

Kako možemo efikasno održavati zdravlje prasadi bez upotrebe antibiotika?

Čak i tamo gde je to legalno, upotreba antibiotika kod prasadi a pogotovo dugotrajna ima neželjene posledice na prasad. Isto tako upotreba cink oksida u visokim dozama ima negativna svojstva.

Ne postoji jedinstveno rešenje za smanjenje upotrebe ili potpuno izbacivanje antibiotika i visokih doza ZnO upotrebom neke posebne komponente.

Postoji nekoliko načina kojima se može pomoći prasadima preko hrane:

1. Smanjivanje pufernog kapaciteta komponenti ili hraniva – upotreba manjih nivoa krede i monokalcijum fosfata u fazi zalučenja može smanjiti incidente dijareje

2. Upotreba enzima u ishrani poboljšava svarljivost i iskoristivost umešanih komponenti

3. Smanjivanje učešća slabosvarljivih proteina u hrani.

4. Upotreba visokosvarljivih proteina bogatih esencijalnim aminokiselinama – riblje brašno, krompirov protein, izolati soje, surutka, zamene za mleko u prahu i sl.

5. Upotreba zakišeljivača – Benzoeva kiselina/Vevovitall

6. Upotreba biomodulatora u ishrani (beta glukani) pojačava imuni odgovor

7. Upotreba probiotika npr. Enterococcus faecium/Cylactin

8. Upotreba protektiranog ZnO

9. Obročna ishrana ukoliko je to potrebno

Zaključak:

Moguće je smanjenje upotrebe antibiotika i ZnO kod prasadi.

Međutim ne postoji jednostavan način za tako nešto, koji bi mogao da pokrije sve rizike za zdravlje praseta u periodu zalučenja.

Upotreba zakišeljivača i lakosvarljivih komponenti u hrani, stimulacija i modulacija imunog sistema, dobri uslovi držanja i dobrobit su neizostavni faktori u borbi za zdravo prase. Jedino tako činimo zalučenje sigurnijim i smanjujemo potrebu za antibioticima.