Portal pametne poljoprivrede

Republika Srbija ima 4.709 naselјa – sela, a u 1.034 živi manje od po 100 stanovnika. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok lјudi u gradovima nemaju šta da rade, u selima nema ko da radi. Sela izumiru, a ne koristi se šansa da se ti negativni trendovi zaustave, samim tim i da se razvijaju ruralna područja. To bi bio i put za smanjivanje nezaposlenosti. Naime, od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u ruralnim područjima Srbije. Povratak na selo ne znači vraćanje radnika motici, ralu i traktoru, već njihovo zapošlјavanje u oblasti moderne polјoprivrede. Takav način vođenja ruralne politike bio bi spas za sela, ali i za Srbiju. Dakle, potrebna je nova socijalna i agrarna reforma.

Novim zakonima o posedovanju, korišćenju i raspolaganju polјoprivrednim zemlјištem posebno se naglašava značaj plodne zemlјe kao ograničenog prirodnog dobra nad kojim niko ne može da ima neograničenu svojinu. Nove zemlјišne zakone treba prilagoditi najbolјoj srpskoj i evropskoj pravnoj tradiciji u kojoj su uravnotežene ekonomsko – tržišne i socijalno – egzistencijalne funkcije polјoprivrednog zemlјišta za selјake, preduzetnike i Srbiju. Agrarnu reformu time bismo doveli u okvire uravnoteženih tržišnih i državno – planskih načela privređivanja i tako bi ona postala stub socijalno odgovorne agrarne ekonomije. Organizacioni oblik rada bile bi seoske zadruge.

U oblasti finansijskih usluga u polјoprivredi država bi trebalo da osnuje agrarnu razvojnu banku preko koje bi bila plasirana sredstva iz agrarnog budžeta, kreditirana i subvencionisana proizvodnja i izvoz polјoprivrednih proizvoda. Time bi bilo osigurano i zakonito finansijsko poslovanje štedno-kreditnih odelјenja zadruga i obezbeđen novac zadrugara. Jer, za Srbiju u kojoj je mali posed većinski, zadruge su pravo rešenje!

Klјučne reči: selo, polјoprivreda, zapšlјavanje, reforma, zadruge, izvoz…

*Član Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije, Beograd, [email protected]

UVOD

Jugoslavija je imala najbržu deagrarizaciju na svetu.Za poslednjih 50 godina XX veka iz sela u grad je otišlo oko osam miliona lјudi.Takav proces u svetu trajao je oko 150 godina. Seobe su nastavlјene i prisilno u poslednjoj deceniji XX veka kada je ratni vihor u Srbiju iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije „doneo“ još blizu 400.000 lјudi.U periodu posle Drugog svetskog rata u selu su se odigrale krupne, ali po svom sadržaju i posledicama protivurečne promene.Te promene su deo univerzalnog, svetskog procesa modernizacije savremenog društva, njegove industrijalizacije i urbanizacije.One su isto tako nosile i snažan pečat vladajuće ideološke paradigme, odnosno društvenog sistema koji je na prostorima nekadašnje Jugoslavije izgrađivan na toj paradigmi.Srbija traga za novim identitetom, za novom paradigmom društvenog razvoja, pa se ne smeju zaboraviti ni marginalizovati selo i polјoprivreda. Kao i mnogo puta do sada u istoriji, i u ovim vremenima, selo i polјoprivreda su glavni oslonac koji omogućava opstanak, ostanak i preživlјavanje.U Srbiji se ponovo okreću selu kada je teško.Vlasti su ubeđene da selo i zapošlјavanje u njemu i oko njega omogućavaju prevazilaženje krize.Ali, to zahteva i radikalno nov odnos društva prema njemu.

U Srbiji danas ima oko 700.000 nezaposlenih.Zvanično nezaposlenost je samo 10,6 odsto, ali to je neuverlјivo!Jer, rad na crno i beg iz zemlјe su uticali na smanjenje nezaposlenosti.Istovremeno od blizu 4.709 naselјa – ponajviše sela, svako četvrto, ili oko 1.200 njih, je na putu nestajanja.Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života.I dok lјudi u gradovima nemaju posla u selima nema ko da radi.Sela izumiru, a nekoristi se šansa da se ti negativni trendovi na srpskom selu zaustave, a samim tim i da se razvijaju ruralna područja.Naime, od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u ruralnim područjima Srbije.To se ne odnosi samo na radnike koji su ostali bez posla zbog strukturnih neprilagođenosti proizvodnje, višegodišnjih sankcija i tranzicione krize, već i na one koji su ostali bez firmi u kojima su radili pre NATO bombardovanja 1999. godine.Sve ovo govori da su radnici još uvek jednom nogom u opanku, a sa drugom u cipeli. Povratak u ruralna područja zemlјe ne znači, međutim, vraćanje radnika motici, ralu i traktoru, već njihovo zapošlјavanje u oblasti polјoprivrede i oko nje. To znači šumarstvu, vodoprivredi, raznim uslužnim delatnostima, zanatstvu, domaćoj radinosti, infrastrukturnim, malim i srednjim industrijskim pogonima (kojih ima 220.000, a cilј je da ih bude 400.000), čija proizvodnja ne ugrožava ekološku ravnotežu.

Umesto dosadašnjeg intendantskog pristupa selu i polјoprivredi, gde su oni tretirani kao proizvođači jeftine hrane, mora da se stvori koncepcija takozvanog ruralnog razvoja, koja će se temelјiti na demografskim, prirodnim, ekonomskim i socio-kulturnim potencijalima.Karakteristika srpskog sela danas je da se i poslednjih decenija u njemu dešavaju izuzetno negativna demografska kretanja. Rapidno se smanjuje natalitet, u nekim krajevima vlada i prava ,,bela kuga“.Šokantno zvuči činjenica da se 2016. godine u Srbiji rodilo manje beba nego pre Prvog svetskog rata. Naime, rođene su samo 64.734 bebe, najmanje u proteklih skoro 100 godina.  Iste godine je umrlo 100.000 lјudi.To je poražavajući podatak i ako se tako nastavi, već za pola eka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživlјavaju, nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odulučuju za potomstvo.Sve to je rezultiralo depopulacijom, senilizacijom i socijalnom devastacijom brojnih regija u Srbiji.Krupne promene dogodile su se i u privrednom životu srpskog sela.Te promene koje imaju dalekosežne socijalne i ekonomske posledice nisu dovolјno izučene i objašnjene.U XX veku je selјačko gazdinstvo bilo definisano ideološkom kategorijom maksimuma, što se pokazalo iracionalnim. Danas nema tog maksimuma, ali imamo sve manji broj lјudi koji imaju velike posede od po nekoliko hilјada hektara i sve veći broj onih koji ostaju sa svojim sitnim posedom (prosečna njiva u Srbiji je oko 4,5 hektara površine). Taj posed u današnje vreme je mali, ali njima u bedi i nemaštini znači život za opstanak. U prošlom XX veku pod uticajem industrijalizacije i urbanizacije, dogodila se ,,civilizaciona revolucija”. Promenjen je selјakov pogled na svet, promenjene su njegove vrednosti i moral, kulturne potrebe i životne aspiracije. Srpska poljoiprivreda je u staljnom opadanju.

Najbolji dokaz je činjenica da je za poslednje tri decenije stopa njenog razvoja svega 0,45 odsto godišnjie. Postojeća Strategija razvoja  poljoprivrede od 2014. do 2024. godine koju je usvojila i Vlada Srbije, predviđa prosečan desetogodišnji godišnji rast od 9,1 odsto, odnosno u blažoj varijanti od 6,1 odsto. U praktičnoj primeni se potvrdila teza ex saveznog ministrqa poljoprivrede  prof dr. Koviljka Lovre da su autori Strategije koristili netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je bila potpuno nelogična i besmislena. Po njemu postojeća Strategija je bila promašaj! Jer izvedene projekcije pokazuju da će se privreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali, još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se to ostvari, rekao je Lovre. Strategiju koja je usvojena u julu 2014. godine, pisalo je 200 stručnjaka iz Srbije, a ona sadrži 145 strana teksta. Prve godine primene Strategije, a to je bilo 2015. godine srpska poljoprivreda je imala pad od osam odsto. U veoma dobroj agrarnoj 2016. godini agrara on je imao rast od osam odsto, da bi u 2017. godini kada je suša obrala rod u vrednosti većoj od milijarde evra, poljoprivreda imala pad od blizu 10 odsto! Vrednost proizvodnje srpske poljoprivrede se kreće tek nešto više, i to simbolično od četiri milijarde dolara godišnje. A, sada neostvarivi cilj političarai kreatora ekonomske politike je da to bude 6,6 milijardi dolara!

TRADICIONALAN NAČIN ŽIVOTA

Do Drugog svetskog rata Jugoslavija je bila agrarno, tradicionalno društvo.Preko 80 odsto stanovništva je živelo na selu autarhičnim, oskudnim i tradicionalnim načinom života.Ceo selјakov svet je bio sveden na njegov posed, gazdinstvo i porodicu, selo u kome živi i crkvu koja je oličavala Boga i usmeravala njegov duhovni život.PosleDrugog svetskog rata pod uticajem svetskih procesa, kao i nove vizije društva, izvedena je industrijska revolucija, nastupile su i protivurečne promene.Industrijalizovana gazdinstva povećala su robnost, specijalizovala se, imala tržišnu orijentaciju, drukčije stavove o budućnosti agrara. Takođe, su imala i više kapitala, znanja i snage od tradicinalnih gazdinstava.Pod uticajem industrijalizacije smanjio se udeo tradicionalnog ručnog rada, smanjio se broj nekvalifikovanih radnika, a zaposleni u kombinatima su poprimali odlike industrijskih radnika.Rezultat toga je da se udeo stanovništva u gradskim naselјima povećao od 21 odsto u 1948. na 51 odsto u 1991. godini.U okviru polјoprivrednih gazdinstava, prema poslednjem popisu polјoprivrede iz 2012. godine, Srbija poseduje 4,2 miliona hektara obradivog zemlјišta, ali se obrađuje 3.355.859 hektara polјoprivrednog zemlјišta i uzgaja 893.000 goveda, 3,2 miliona svinja, 1,73 miliona ovaca, 235.576 koza, 26,6 miliona živine i postoji 673.651 pčelinje društvo.Od mehanizacije utvrđeno je da gazdinstva poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva mehanizacija u proseku je stara oko tri decenije…

Do početka tranzicionih promena 85 odsto poseda je bilo u vlasništvu privatnika, a sad su gotovo sve površine privatizovane (računa se da je 600.0000 hektara u državnom vlasništvu). Danas je zemlјa u Srbiji, selјačka, državna, tajkunska i – pomalo zadružna. Aktivnog polјoprivrednog stanovništva prema popisu iz 1991.godine bilo je 904.127, a podaci iz 2002.godine ukazuju da ih je tad bilo 529.236! Prema popisu polјoprivrede iz 2012 godine u Srbiji ima ukupno 631.122 polјoprivrednih gazdinstava. Od toga je 628.555 indvidualnih i 2.567 (ili 0,42 odsto) gazdinstava pravnih lica, i preduzetnika, a u zemlјi se proizvodnjom hrane bavi oko dva miliona lјudi.Srbija je siromašna agrarna zemlјa.Jer, polјoprivreda direktno donosi oko 11 odsto bruto društvenog proizvoda, a sa pratećim delatnostima, pre svega prerađivačkom industrijom, to se i udvostručuje. Da smo siromašna agrarna zemlјa sa niskom produktivnošću potvrđuju i činjenice da jedan srpski selјak proizvodi hrane za 15 lјudi, u Nemačkoj čak 152 osobe, Francuskoj 77, Austriji 56, Sloveniji 25, a prosek za EU je između 50 i 80 stanovnika!

Svako peto domaćinstvo u Srbiji čini svega jedan član.Od 2,5 miliona naselјenih domova u Republici, po jedna osoba živi u njih čak 555.467, što je gotovo 50.000 više nego prošle decenije.Istovremeno broj petočlanih domaćinstava za poslednjih deset godina smanjen je čak za 8.500.Slutnju da Srbija sve više postaje zemlјa samaca potvrdili su i poslednji podaci o broju domaćinstava Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prikuplјeni na popisu stanovništva 2011.godine. Oni su pokazali da prosečno domaćinstvo u Srbiji broji 2,88 članova.Najviše je dvočlanih domaćinstava, toliko osoba živi pod svakim četvrtim krovom. Najviše domaćinstava zatečeno je u Vojvodini, gde ih je prebrojano 696.000, u centralnoj Srbiji živo je oko 663.000 ognjišta, dok ih je u Beogradu 606.000.Najmanje domaćinstava je na jugu i istoku republike, gde ih je svega 522.000. Ovoliko domaćinstava i broj ukućana, u krugovima sociologa i stručnjaka tumači se kao očekivan. Negativni prirodni priraštaj, visoka stopa migracija i visoka prosečna starost najviše su uticali i na broj domaćinstava. Pad ukupnog broja domaćinstava i smanjenje članova ne čudi usled upozorenja demografa da nam preti nestajanje.Jer, ako godišnje više umre nego što se rodi blizu 40.000 stanovnika Srbije. Ako se tako i nastavi, samo na osnovu ovih podataka (RZS, 2015.g) već oko 2225. godine na prostorima današnje Srbije neće biti više ovog naroda, koji će izumreti. Živeće neki drugi lјudi!

Propada kapital

I dok u gradovima nema šta da se radi, a uselima nema ko da radi, istovremeno, Srbija ima više od 32.000 nezaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera. Loše iskustvo je da u Srbji nema razumevanja za najkvalifikovanije lјude koji bi trebalo da se uklјuče u proces polјoprivredne proizvodnje, a ima za one koje peru prlјav capital. Tu su i milijarde izgublјenog kapitala. Kako se kaže, ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra, od inženjera polјoprivrede do doktora nauka, ode oko 300.000 dolara, to znači da Srbija ne koristi više 1,5 milijardi dolara kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih lјudi. To je propao kapital.

Za običnog čoveka dugo, ali za istoriju malo više od dva veka – i nije. Pored demografskih faktora, na konačnu sliku uticale su i promene kroz koje je poslednjih decenija prošlo naše društvo.Višečlane porodične zadruge, koje su do Drugog svetskog rata bile stub srpskog sela, danas su izuzetno retke.Sa druge strane, naročito u gradovima, imamo emancipaciju čija je posledica veliki broj lјudi koji žive sami. Najveći broj samaca je u Beogradu, gde je svako četvrto domaćinstvo samačko!Najmanje ukućana u proseku zabeleženo je u Crnoj Travi, Gadžinom Hanu i beogradskim opštinama Vračar, Savski venac i Stari grad, gde je prebrojano tek nešto više od dva člana u proseku Jedno ognjište i novčanik, sa druge strane, deli najviše lјudi u Raškoj oblasti – Tutinu, Novom Pazaru i Sjenici, gde je prosek veći od četiri člana.Na smanjenje broja članova domaćinstva utiče i sve kasnije stupanje u brak i sve poznije materinstvo. Prosečan muškarac u Srbiji otac postaje u 33 godini, dok žene rađaju sa 27,5 godina.Pozne godine za sklapanje braka jedan su od razloga što približno trećina brakova živi bez potomstva.Majke poslednje dete rode, u proseku, kada imaju nešto više od 28 godina.Ovo potvrđuju i rezultati popisa stanovništva, koji su pokazali da porodica u republici, za razliku od prošle decenije kada je bila četvoročlana, danas – broji samo tri osobe.

 Seoska porodica, socijalna ruševina

Današnja seoska porodica u Srbiji je neka vrsta socijalne ruševine koja sav svoj šarm duguje staroj socijalnoj arhitekturi na koju podseća, Henry Mendras.U posleratnom periodu pa i danas veličina polјoprivredne porodice je smanjena, ali je seoska porodica bila i ostala veća od gradske.U današnje vreme na selu je najrasprostranjeniji tip porodice od dva pokolenja i dece.Poslednjih decenija došlo je i do promena na brojnosti porodice, pa se beleži usitnjavanje velikih porodica, jer se odrasla deca odvajaju od porodice, roditelјa i grade sopstvene zajednice.Ostala je lјubav za zemlјom kod starijih, ali se stvorila i jaka želјa za modernizacijom kod mlađihTako je civilizacija ušla u selo.Udeo polјoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu Jugoslavije opao je sa 73 odsto u 1948. godini na 19 odsto u 1981. godini. Za takvo smanjenje SAD i Švedskoj je trebalo 90 godina, Francuskoj oko 100 godina, Japanu 73, a Danskoj je trebalo za sličnu promenu čak 130 godina.Procene su da je u Srbiji 2011.godine broj polјoprivrednog stanovništva iznosio oko 9,4 odsto. Od ovog broja čak 50 odsto su lica starija od 60 godina, dok je mlađih od 20 godina bilo samo 11,5 odsto (manje od 62.000).

Procene su da će se i dalјe nastaviti smanjivanje broja polјoprivrednih gazdinstava u Srbiji.Jer, oni nisu bili spremni za liberalizaciju tržišta, odnosno konkurenciju koja je nastupila od 2014. godine. Od tada 96 odsto polјoprivrednih proizvoda može da se uvozi u Srbiju bez carine.Jer, svi proizvodi koje Srbija nema, poput agruma i drugog južnog voća, liberalizovani su 2009. godine, a od 2014. godine potpuno je ukinuta carina na krompir, zamrznute maline i još mnogo toga.U protekloj deceniji i po nestalo je u Srbiji oko 400.000 polјoprivrednih gazdinstava.Prva su na udaru staračka i domaćinstva koja nisu orijentisana na visokodohodovnu proizvodnju.To je i priprema terena za GMO hranu zbog koje će sve ostalo postati nerentabilno. Međutim, proizvodi koje Srbija ima ostali su zaštićeni carinama i posle 2014.godine.

Ne računajući potpisane ugovore o slobodnoj trgovini, za zaštićene proizvode i dalјe će postoji carina, ali smanjena. Od 2015. godine, međutim, ukinute su sve proizvodne kvote i tada je nastao haos u sektoru, recimo, mleka, jer svaka zemlјa može da proizvede koliko hoće, pa su bogate zemlјe sa nižim cenama stigle na srpsko tržište. (RZS,2016.g).Ipak, uvozni proizvodi od 1. januara 2014. godine nisu pojeftinili kao što ništa nije od 2009. godine, kada je počelo fazno smanjivanje carina To je bio samo još jedan udarac na proizvođače u Srbiji. Dakle, i pored izvanrednih šansi za proizvodnju hrane namenjene izvozu, o tome će se i dalјe samo govoriti. Jer, mi neizvozimo hranu, već sirovine za njenu proizvodnju! To je u 2016. godini bilo oko 3,2 milijarde dolara.Dakle, šansa da se umesto sadašnjih tri milijarde evra izvozi hrane za više od 10 milijardi evra, u ovim uslovima, i dalјe ostaje samo – želјa!

Tabela 1. Vrednosti izvoza agrara Srbije

Ekonomsko-socijalna institucija ,,ruralni razvoj” je relativno nova u teoriji razvoja. Vezuje se za zemlјe takozvanog ,,trećeg sveta” u vreme pojave izrazito snažnih problema na relaciji hrana-siromaštvo-populacija.Ovo istovremeno upućuje na zaklјučak da se počeci ruralnog razvoja vezuju za polјoprivredu.I danas kada se pomenu ruralna područja, odmah se zna da su to siromašna područja. A, Srbija je danas siromašna zemlјa! Zato se integralni ruralni razvoj, kao jedna od najmlađih grana teorije razvoja, danas tretira kao ,,motor” ekonomsko-socijalnog progresa. Ne samo u zemlјama u tranziciji već svuda u svetu.Za efikasnije rešavanje brojnih problema u ovim regionima potrebna je adekvatna proporcija tri faktora: lјudsko znanje, tehnički i prirodni resursi i – kapital.

Nestanak Srbije…

U Srbiji svake godine umre više nego što se rodi 35.000 lјudi.Od toga 12.000 u Vojvodini.Ako se nešto ne učini preti opasnost da već za koju godinu Srbija bude agrarna zemlјa, ali bez sela i selјaka.Srpsko selo karakteriše i sve veća materijalna beda ostarelih lјudi koji su ostali u njima. Nekadašnji mladi koji su pobegli u grad sad se vraćaju u sela da bi u njima završili život.Nije dobro što su ti stari lјudi u selima i poslednji njihovi stanovnici. I njihov životni vek je pri kraju, pa će posle njihove smrti sela ostati pusta. Tako su odavno po srpskim selima jedine parcele koje se šire postala – groblјa! Ili još jedan primer: od 1991. godine do danas broj polјoprivrednih gazdinstava se smanjio za 20 odsto. Širom Srbije danas je prazno 50.000 kuća, a u 145.000 njih piše privremeno nenastanjeno!Jedan od najvećih strukturno razvojnih problema srpskog društva danas jeste brzo smanjivanje seoskog stanovništva (depopulaciji sela) koje prevazilazi tempo smanjivanja polјoprivrednog stanovništva (deagrarizaciju).U 60 odsto srpskih sela smanjuje se broj stanovnika odselјavanjem.To su sela sa starijim stanovništvom, u njima je natalitet manji, smrtnost veća, prirodni priraštaj nulti ili negativan, te je depopulacija još izraženija od emigracije.

Spomenik selu i selјaku!

Da srpska sela nestaju, najbolјa potvrda je i činjenica da je u seoskom groblјu u kuršumlijskom planinskom selu Tačevac krajem 2013. godine podignut nesvakidašnji spomenik. Spomen selu koje više ne postoji! Meštani su selo napustili zbog nebezbednosti, zbog čestih upada naoružanih kosovskih Albanaca. Kuće su spalјene u podmetnutim požarima, a od nekada 200 stanovnika u 35 domaćinstava i jedne škole, sada je ostalo svega nekoliko oronulih kuća. Zbog ovakvog stanja u srpskom selu većina nosilaca gazdinstava smatra da trenutno polјoprivredna politika – poslednje decenije, ide u pogrešnom pravcu. Sredinom 2017.godine  spomenik srpskom selјaku, jedinstven u Srbiji, otkriven je u Glavincima, nadimak Jagodine. Spomenik su podigli meštani u znak zahvalnosti selu i starijim generacijama, a u cilјu očuvanja tradicije i sećanja na nekadašnji način obrađivanja njiva.Zbog toga selјak u jednoj ruci nosi motiku, a u drugoj testiju za vodu, dok selјanka, koja ide iza njega, nosi korpu sa hranom i motiku.Spomenik je podignut povodom obeležavanja 280 godina postojanja sela.Inače, prosečan polјoprivednik u Srbiji je star, slabo informisan i nepoverlјiv prema udruženjima i državnoj politici.

Dakle, teški uslovi za život, udalјenost od gradova, mreža puteva i gotovo nikakve šanse za zaradu, osim obrade zemlјe najčešći su razlozi zbog čega su proteklih decenija sela gotovo desetkovana i zapuštena.A, ona ne služe samo za proizvodnju hrane, već njegovi žitelјi moraju da imaju i pristojan život.Jer, selu treba ambulanta, frizer, apoteka, automehaničar, autolimar, prodavnice, škola, crkva, pošta, kafana…Stagnaciju i demografsko propadanje sela možemo da sprečimo samo politikom uspešnog ruralnog razvoja, uz novu agrarnu i socijalnu reformu. Ona se neće ticati samo polјoprivrede, već i svih ostalih zanimanja i usluga. Jer, život na selu nije samo proizvodnja hrane.

Tabela 2: Naselјa u Srbiji sa manje od po 100 stanovnika

U planinskim selima kralјevačke opštine kao što su Bojanići, Stanča, Tepeče, Vrh, Gokčanica, Đakovo, Orlјa, Glava, Plana… (region Kralјeva) najviše za deceniju i po biće od dvadeset do 70 stanovnika.Tu će u većem delu domaćinstava živeti po jedan ostareli član, a u seoskim školama već sada nema đaka. To znači da će se u dogledno vreme tamo ugasiti sva ognjišta i sela, u kojima je 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ipak, bilo ,,mladosti i života”, potpuno će nestati.Pored ovih sela gde je situacija najkritičnija, kuće su sve praznije u 20 ravničarskih seoskih naselјa ovog regiona i na prste se mogu izbrojati ona gde je broj meštana iz godine u godinu veći. Nasuprot tome, u poslednje dve decenije stalno se povećava broj stanovnika u urbanim delovima opštine, u prigradskim naselјima, čak za oko 11 odsto godišnje, a za devet odsto u samom gradu. Opština se prostire na 1.500 kvadratnih kilometara, a broj stanovnika je devedesetih godina prošlog veka povećan za 25.000 prognanih Srba i sad dostiže cifru od oko 120.000 žitelјa.Debeli Jasen, Kosovina, Privoje, Strainje… mala planinska sela pod samom planinom Čemerno nalaze se na teritoriji kralјevačke opštine. Udalјena su od grada oko 60 kilometara, do njih se stiže samo jakim terenskim vozilom, jer samo je prva polovina puta asfaltirana, a onda do vrha planine vodi makadamski drum.Posle se putuje preko visoravni i dole do pomenutih sela, putem kojeg, takoreći i nema, vozi se polako i oprezno, sa kamena na kamen. Ova sela će ako se neko čudo ne dogodi uskoro ući u istoriju i zaborav… Pustošenje, najrazvijenijeg dela zemlјe, vojvođanskih sela, najizraženije je u južnom Banatu i opštinama Plandište, Alibunar i Bela Crkva gde ima sela koja su avetinjski prazna.Doduše u Vojvodini je bilo pokušaja da se preko opštinskih vlasti reši problem napuštenih domaćinstava.Opštinama je, naime, predloženo da otkupi napuštene kuće, a zatim da ih prodaju po povolјnim cenama lјudima koji bi se skućili i možda počeli privatni biznis. Takav stambeni fond je pristupačan za sve zaposlene lјude pošto kuće sa imanjima u vojvođanskim selima koštaju od 2.000 do 10.000 evra, što je suma za koju se može kupiti jedva 10 kvadrata stana u Novom Sadu. Mada polovina stanovništva Vojvodine danas živi na selu, statističari upozoravaju da je u protekle četiri decenije ta brojka, sa 1,2 miliona spala na 900.000 duša. (RZS 2016.godine).

Depopulacija sela

Pošto je selima stanovništvo većinom polјoprivredno (preko 60 odsto), to se depopulacija sela manifestuje i kao senilizacija i devastacija polјoprivrede i svih seoskih područja udalјenih od glavnih komunikacija, većih gradova i opštinskih centara bez industrijskih pogona, komunalne i socijalne infrastrukture i bez razvojne perspektive.Populaciona politika u ovim krajevima bi se morala temelјiti na odgovarajućoj ekonomskoj, agrarnoj, regionalnoj razvojnoj i kulturnoj politici – bitno različitoj od dosadašnje koja je mlade lјude istiskivala iz sela i polјoprivrede. U tom pogledu je veoma značajno da se popravi i dalјe nepovolјan položaj polјoprivrede u odnosu na industriju, da se pređe na decentralizovan model industrijalizacije i urbanizacije, da se mnogo više investira u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu seoskih područja, da se obezbedi socijalno (zdravstveno, penziono i invalidsko) osiguranje i kulturno prosvećivanje polјoprivrednika.To bi u nekom slučaju bio program koji bi zaustavio deagrarizaciju i depopulaciju.Brza i preterana deagrarizacija je, umesto ranije agrarne prenaselјenosti, prouzrokovala drugu krajnost – industrijsku i urbanu prenaselјenost.Prva je stari, a druga novi veliki problem srpskog društva.Gradski život je skup, nestašica stanova je velika, fabrike su prepune suvišnih radnika, a u našim selima su mnoge njive tih istih lјudi neobrađene, njihove kuće zvrje prazne.Brza industrijalizacija svuda izaziva stihijno i haotično prostorno pomeranje lјudi, njihovo gomilanje i u gradovima i pražnjenje sela. Sve to dovelo je do stanja da je u tradicionalnom selu uvek bilo vremena i na pretek, dok u savremenom – ono prebrzo ističe. Zbog toga danas u gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi!

Prenaselјenost gradova sa lјudima bez posla naročito se pokazala lošom u vreme tranzicije. Mnoge fabrike su zatvorene, a radnici su ostali na ulici.Od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u ruralnim područjima zemlјe.To se ne odnosi samo na radnike koji su ostali bez posla zbog strukturnih neprilagođenosti proizvodnje, višegodišnjih sankcija i tranzicione krize, već i na one koji su ostali bez firmi u kojima su radili, pre NATO bombardovanja 1999.godine. (Nato agresija na SRJ 2000. godine). Povratak u ruralna područja zemlјe ne znači, međutim, poselјačenje radnika i puko vraćanje motici, ralu i traktoru, već njihovo zapošlјavanje u oblasti polјoprivrede, u šumarstvu, vodoprivredi, raznim uslužnim delatnostima, zanatstvu, domaćoj radinosti, infrastrukturi, malim i srednjim industrijskim pogonima, čija proizvodnja neugrožava ekološku ravnotežu. Danas, naime u Srbiji ima 220.000 malih i srednjih preduzeća. Svaka vlast u predizbornoj kampanji ističe da će taj broj povećati na 400.000 i otvoriti milion novih radnih mesta. Ali, za sada to su samo obećanja.Koncept integralnog ruralnog razvoja, kao deo regionalne razvojne politike, predstavlјa antipod klasičnoj industrijalizaciji i zasniva se na sveobuhvatnom razvoju seoskih mešovitih područja u kojima živi gotovo polovina stanovnika Srbije.Politika oslanjanja na agrar i ruralnu ekonomiju u celini trebalo bi da bude, ne samo u funkciji preživlјavanja u sadašnjim vremenima, već i za trajno opredelјenje države i ekonomske razvojne politike zasnovane na decentralizaciji i ujednačenom ekonomskom razvoju.To je posebno značajno danas u vreme kada imamo blizu (700.000 nezaposlenih?) i u vreme restrukturisanja velikih kompleksa kada radnici i dalјe ostaju bez posla, ali dobijaju otpremnine koje se kreću od 5.000 do 10.000 evra. Većina njih potiče sa sela, neki se vraćaju i započinju i nov život, novi biznis sa tim novcem.Tako su oni sa jednom nogom u cipeli (u gradu), a sa drugom u opanku (na selu). Na taj način bi se rešavala dva problema: oživećemo srpsko selo, a lјudi koji ostaju bez posla obezbediće sebi i porodici novu egzistenciju.Takvom politikom bi se vratio i život u srpsko selo. Država treba da podrži taj novi razvojni koncept, u početku da bude i finansijer, tako što bi osigurala neophodna inicijalna sredstava, a bila bi i ,,dirigent” koji bi vodio računa o uravnoteženom i skladnom razvoju zemlјe u celini kao i uspostavlјanju jednakih uslova privređivanja za sve učesnike u tržišnoj utakmici. U ostvarivanju koncepta ruralne ekonomije kao dela regionalne razvojne politike, treba da budu najdirektnije uklјučena, takozvana, mešovita i nepolјoprivredna gazdinstva koja poseduju obradivo zemlјište, ali ga u skladu sa uverenjem – Srbije da je greh prodati očevinu, ali ne i držati je u parlogu, ne obrađuju, mada su vlasnici 28 odsto njiva u Srbiji. Treba znati da proizvodnja u današnjem selјačkom gazdinstvu, posebno u ruralnim područjima, nije namenjena tržištu.Možda se kod nekog javlјaju tržni viškovi, ali to je još uvek – slučajnost.

Nestalo selo u žitnici

Ili primeri iz Vojvodine.U protekloj deceniji potpuno je ugašeno selo Obornjača.Nalazi se u najrazvijenijem delu zemlјe, neposredno uz Bačku Topolu. U selu nema više nijednog stanovnika iako ono ima struju vodu, put…Bačko selo Mošorin u titelskoj opštini ima sve veći broj napuštenih kuća. Po poslednjem popisu od 800 kuća čak 200 je prazno! Niko ne živi u njima već godinama, a neke su prazne već decenijama! Stariji su pomrli, a mladi otišli u gradove. U ovom selu vlada i ,,bela kuga”, jer 2008. godine rodilo se tridesetak mališana, ali je umrlo 120 osoba! U svakoj ulici ima najmanje po jedna ruševna kuća, na kojoj su još ostaci već izbledelih boja molovanih zidova, prozori odavno razbijeni, a korov izdžiklјao.Najsigurniji znak za svakoga ko ide kroz selo, da je kuća bez žive duše, jesu spušteni rolovi ili prozori pokriveni tkaninom.Za ovakve objekte koji imaju i zemlјu vlasnici ili naslednici traže od 2.000 do 5.000 evra.Kuće su prodavane u poslednjoj deceniji prošlog veka, kada su stizale izbeglice, ali sad prodaje više nema.Primeri iz Vojvodine ukazuju da tendencija povratka u selo, izuzev pojedinačnih primera, nije izražena.Primera radi, život u selu bi mogao da bude idiličan, gde postoji škola, putevi, gasifikacija, telefon, pošta, crkva, prodavnice…

ŠANSA U ZADRUGARSTVU

Sve što se dešavalo sa ideologijom na ovim prostorima ostavilo je duboke tragove na srpskom selu.Sumorno danas izgleda slika srpskog sela.Primera radi, danas u Srbiji ima 4.709 naselјa – sela, a za deceniju i po sa mape će nestati svako četvrto – ili 1.200 njih! Ni u Ustavu Srbije ne postoji kategorija sela! U 86 odsto sela opada broj stanovnika, a samo 12 odsto njih beleži rast.Kao dokaz skorašnjeg života u njima  ostaju novi spomenici koji se podižu. U njima najbrže rastu groblјa.Naravno, za one koji imaju naslednike da im ih podignu. Ili spomenici selu i selјacima! Dodamo li da u 1.034 sela danas ima manje od po 100 stanovnika, zatim da poštu nema čak 2.000 sela, asfaltni put i veza sa svetom nedostaje kod 500 sela, a 400 njih nema ni prodavnice, vidi se da selo sumorno izgleda.Danas u Srbiji postoji više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva živi u ruralnim sredinama. Dodamo li da u 230 sela nema osnovne škole, a da u 2.760 njih nedostaje vrtić, sve to ukazuje da je žitelјima najvećeg broja sela u Srbiji nedostupna većina sadržaja za iole normalan život.Opisujući srpsko selo danas, istaknimo i to da u dve trećine njih ne postoji veterinarska ambulanta iako je glavno zanimanje polјoprivreda, a samo u malom broju ruralnih naselјa postoje bilјne apoteke.

Šansa za opstanak Srbije i selјaštva u njemu je i zadrugarstvo, koje je praktično ugašeno.Od zadružnog sektora od 1953.godine do danas oduzeta je imovina u vrednosti većoj od dve milijarde dolara.Valјa znati da je 1895.godine Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga bio jedan od 11 osnivača Međunarodnog zadružnog saveza.Posle demokratskih promena u 2000.godini u Srbiji bilo je i 11 pokušaja donošenja zakona o zadrugarstvu, pa je on posle čekanja od dve decenije, donet tek 29. decembra 2015. godine. Tako je zadružni sektor privrede još uvek ostao van reformskih procesa. Sad se pokušavaju pionirski koraci koji još nisu dali rezultate u toj oblasti.Istovremeno, donošenjem Zakona o ubrzanom stečaju 2009.godine, do sredine 2011. godine kada je Ustavni sud proglasio neustavnim pojedine njegove odredbe, likvidirane su 283 zemlјoradničke zadruge, a za mnoge od njih stečajni postupak bio je samo otvoren i pošto nijedan od poverilaca nije uplatio taksu i pokrenuo zahtev za naplatu potraživana, one su likvidirane, a imovina preneta u Republičku direkciju za imovinu Srbije, čime je zadružna imovina u stvari podržavlјena!Pravno ispravno bi bilo da su stečajne sudije kod takvih zadruga, s obzirom da se niko od poverilaca nije javio, proglasile otpis potraživanja i da su one nastavile bez neizmirenih obaveza, da posluju.Zabrinjavajuće je da je što po tada važećem Zakonu o zadrugama čak i u slučaju likvidacije, preostala imovina zadruga nije dodelјena teritorijalnom zadružnom savezu za osnivanje i razvoj novih ili jačanje postojećih zadruga na njihovom području. Tako smo u Srbiji imali slučaj da je poslednje decenije godišnje nestajalo oko 100 zadruga!

Imajući u vidu da jedna zadruga danas u proseku opslužuje tri seoska naselјa, to znači da je oko hilјadu sela u tom kratkom periodu ostalo bez organizacija koje mogu da obezbede ekonomsku, socijalnu i svaku drugu održivost lokalnih zajednica, odnosno sela koja su izopštena iz bilo kakvih strategija i planova razvoja. Problem je i to što još uvek postoji takozvana društvena svojina nad znatnim delom zemlјišta i druge imovine u zemlјoradničkim zadrugama, što je samo formalno pravno nasleđeno iz socijalizma kada je politički bilo zabranjeno da se uknjižava zadružna svojina, a ona i danas egzistira iako po Ustavu iz 2006.godine ona više ne postoji. To ukazuje da je jedino u sektoru zadrugarstva, u protekle dve i po decenije tranzicionog perioda, opstao model i politika koji su važili u vremenu socijalizma.Problem ovog sektora, a to znači i ruralnog razvoja Srbije, je imovina koja je bez naknade od 1953.godine do danas oduzeta od zadružnog sektora, a njena vrednost je veća od dve milijarde dolara.

Posebno zabrinjava da u postupku iznuđene restitucije imovine verskih institucija i naslednicima fizičkih lica kojima je imovina oduzimana posle Drugog svetskog rata, nije bilo političke volјe i odgovornosti da se izvrši restitucija imovine zemlјoradničkih i drugih zadruga što je u proteklih šest decenija oduzeta bez naknade pa je i privatizovana.To je urađeno protivzakonito, jer zadružna imovina uvek ima vlasnika, titulara! Zato se postavlјa i pitanje da li vlast u Srbiji treba da čeka da zadružni sektor vraća svoju imovinu preko Evropskog suda za lјudska prava u Strazburu? U svemu tom lošem, ima i ponešto dobro, a, to je što je Zakon o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju zadruge konačno izjednačio sa registrovanim polјoprivrednim gazdinstvima i preduzećima u pogledu korišćenja mera agrarne politike, jer zadruge doprinose suzbijanju sive ekonomije koja samo u sektoru polјoprivredu umanjuje budžetski prihod po osnovu PDV-a za oko 160 miliona evra.Time bi se iz sopstvenih budžetskih prihoda polјoprivrede, Agrarni budžet mogao uvećati za više od 50 odsto. Bilo je krajnje vreme da Vlada Srbije pokaže minimum političke volјe koja je nedostajala u prethodnih šest decenija za pospešivanje novih, pre svega, specijalizovanih i nacionalnih zadruga koje u uslovima ekonomske krize pokazuju najveći mogući stepen održivosti.Primera radi, samo 300 najvećih zadružnih sistema u svetu u vremenu između kriznih 2008. i 2010. godine ostvarile su porast ukupnog prihoda za više od 45 odsto, čime ne može da se pohvali nijedan drugi sektor privređivanja u svetskoj ekonomiji (Eurostat 2017. godine). Regulisanjem ovih pitanja Srbija bi se konačno vratili na put izvornog zadrugarstva na kome je bila još 1895. godine kada je Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga bio jedan od 11 osnivača Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu. Propadanje malih selјačkih gazdinstava treba zaustaviti i njihovo ukrupnjavanje usmeriti zadružnim organizovanjem i poslovanjem. Na napuštenim prostorima razvoj sela treba inicirati projektima za zasnivanje novih modernih gazdinstava veličine 10 do 50 hektara uz projekte novih naselјa.U tom cilјu nužna je konstrukcija kreditnih linija uz koncept ličnih ulaganja zainteresovanih i sposobnih za zasnivanje zadruga.Poslovanje kroz zadruge omogućava dobrovolјno i otvoreno članstvo.U tome postoji društvena odgovornost, kao i servisiranje unapređenja proizvoda i zajednički plasman na tržište.Demokratska je kontrola zadrugara u upravlјanju.Članovi imaju udruženi rad i samopomoć.Nјihovo ekonomsko učešće je ravnopravno, a sve to omogućava im da imaju smanjene troškove poslovanja.Zadruge su i najbolјi oblik brzog zapošlјavanja i uklјučivanja grupa sa lošijim položajem u društvu. Zadruga omogućava udruživanje rada i sredstava, bolјu pregovaračku poziciju za EU i plasman proizvoda na tržište. (,,Zaašto i kako se organizovati u zadruge, Institut za ekonomiku polјoprivrede, Beograd) (2012.g).

Stari momci i prazne škole

Istraživanja pokazuju da danas u srpskim selima živi oko 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su se približili 50 toj godini života, a da nisu zasnovali porodice. Razlozi ovoj pojavi su brojni, a posledice katastrofalne. Sraman je bio i naziv selјak, pa nisu htele devojke za njih da se udaju i da žive na selu, da hrane stoku obrađuju njive… Radije su uvek odlazile u gradove, udavale se za portire u fabrici i mnogo siromašnije živele. Kada bi svaki od njih imao ženu i samo po jednog potomka, bilo bi to novih 500.000 stanovnika, značajnih za biološku, demografsku i ekonomsku reprodukciju sela i društva u celini…U selu Vlasina Stojkovićeva na Vlasinskom jezeru u školi izgrađenoj 1928. godine bilo je tada 100 đaka. Pre 45 godina izgrađena je i nova škola za još 200 đaka, a u njoj je tada bilo 160 učenika. Do pre nekoliko godina ta škola je imala samo devet đaka u četiri razreda osnovne škole. Selo je pre pola veka imalo 2700, a danas samo 260 stanovnika. Danas u tom selu nema ni đaka, a ni škoel koja je ruševina!Ili u selu Klisura (opština Surdulica) pre četiri decenije bilo je 5.000 žitelјa i 800 đaka.U 2012.godini u tom istom selu bilo je manje od 500 stanovnika i samo osam učenika u osnovnoj školi! (,,Vlasinski susreti“, Vlasotince 2016. godine).

Polјoprivreda može da bude i jedna od oblasti za povećanje produktivnijeg i regionalno ravnomerijneg zaošlјavanja u Srbiji, a u tom sektoru i pratećim delatnostima moglo bi da se angažuje oko 100.000 radnika. Taman toliko lјudi je u agraru ostalo bez posla u plјačkaškoj privatizaciji kombinata. Osnivanje novih zadruga je i uslov za formiranje preradnih centara za polјoprivredne proizvode, revitalizacija zadružnog sektora koja je sad započela, kao i racionalnije korišćenje državnog polјoprivrednog zemlјišta.Cilј je da se oko 200.000 do 300.000 hektara državnog zemlјišta dodeli mladim bračnim parovima na dugoročno besplatno korišćenje. To traje sve dook hoće da je obrađuju oni ili njihovi naslednici.Onim koji se opredele da žive na selu i rad na zemnji daće se još 10.000 evra po osobi, poručuju iz Kabineta ministra bez portfelјa (Milana Krkobabića) zaduženog za regionalni razvoj u Vladi Srbije sredinom 2017.godine  u akciji osnivanja ,,500 zadruga u 500 sela“.Ako, se ostvari biće to i početak nove agrarne i socijalne reforme.To bi značilo i uspostavlјanje novog modela javno-privatnog partnerstva, kao i preradu polјoprivrednih proizvoda koji sada mahom ostaju neiskorišćeni. U tom slučaju proizvođači bi trebali da budu organizovani u zadruge ili otkupne centre, zatim da sakupe, objedine i prerade tu robu, i na taj način bi se povećala vrednost polјoprivredne proizvodnje u Srbiji za 20 odsto! Ako bi osnovali na zadružnom principu 30-tak takvih centara u zemlјi i u njima prosečno godišnje zaposlili oko 100 radnika, to znači onda bismo zaposlili 3.000 radnika koji bi obezbedili socijalnu egzistenciju i održivost desetak hilјada članova domaćinstava. (,,Vodič kroz zadrugarstvo Srbije“ 2017.godine).

Dok se zadrugarstvo u svetu širilo i jačalo ono je u Srbiji netajalo. Danas na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je 20 odsto više od multinacionalnih kompanija. U Srbiji postoji 2.600 zadruga, od čega je 1.548 polјoprivrednih. U njoj postoji 50.000 zadrugara i oko 150.000 kooperanata. U zadrugama radi oko 10.000 zaposlenih. (Zadružni savez Srbije 2017.godine).

Dakle, Srbiji su potrebne moderne i jake zadruge. One treba da postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno i vaspitno središte razvoja sela i ,,magnet“ koji će mlade zadržati na selu (uz bolјu infrastrukturu, zadružne domove, poštu, ambulantu, crkvu, školu, pristup internetu…). To će diprineti i zaustavlјanju pražnjenja i nestajanja srpskih sela i  imaće izuzetan bezbednosno-politički značaj za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije.

EVROPSKA ISKUSTVA

U proteklih četvrt veka Evropska ekonomska zajednica, a kasnije i Evropska unija sve se više u svom razvoju okreću ruralnim sredinama, pa je to i postala osnova njihove politike ruralnog razvoja.Jer, evropski kontinent nema zemlјišnih teritorija u izobilјu kao na primer, Novi Zeland, Australija, Kanada, SAD, a nije gusto ni naselјen kao Japan, Kina, Indija…Zbog toga sve više mora da vodi brigu o pravilnom korišćenju svoje teritorije.Na Drugoj konferenciji o ruralnom razvoju, održanoj u Salzburgu, 2003.godine, zaklјučeno je da se za realizaciju projekata nove ruralne razvojne politike, posle 2006.godine, povećavaju sredstva podrške tom razvoju iz Evropskog agrarnog fonda za ruralni razvoj.Cilј je pomeranje fokusa aktivnosti sa podrške tržištu, ka podršci u finansijskoj politici, ruralnom i održivom razvoju.Pored toga, što ruralna područja nude tržištu polјoprivredno – prehrambene proizvode, šumske plodove, proizvode od drveta, ovo su mesta za odmor, turizam i – život.Evropska komisija prepoznaje potrebu za novim investicijama u dinamiziranju ruralnog razvoja čime bi pobolјšala efikasnost ruralne politike.Sem primarne polјoprivredne proizvodnje čiji značaj u ruralnoj ekonomiji sve više opada otvaraju se mogućnosti za nove, vanpolјoprivredne aktivnosti, uslužni sektor… Zato se čak ističe: možda nas ubuduće očekuje urbani egzodus prema ruralnim područjima?!Prema projekciji EU sela karakterišu mogućnosti: organizovanja raznovrsne proizvodnje, permanentnog boravka i stanovanja i povremenog uživanja u prirodnim lepotama i pejzažima.Budućnost ruralne Evrope može da bude i putokaz za budućnost ruralne Srbije, ako želimo da budemo deo civilizovanog sveta.Osnovna karakteristika ruralne Evrope jeste ekonomska diverzifikacija i širenje sekundarnih i tercijalnih delatnosti u ruralnim područjima.

Zemlјe Evropske unije, a posebno manje razvijene države i one koje teže toj zajednici, kao što je i Srbija, nisu u mogućnosti da preduzimaju konkretne aktivnosti u svakom ruralnom području i da ponude (daju) odgovore na brojne probleme koji se javlјaju u tim sredinama.Mere vlada pojedinih zemalјa, pa i Vlade Srbije moraju biti selektivne sa jasno utvrđenim prioritetima, dopunjavane, kombinovane i sinhronizovane sa merama i aktivnostima lokalne samouprave, bazirane na njihovim prirodnim, ekonomskim i lјudskim resursima.U ovom procesu važnu ulogu i značaj ima inicijativa odozdo.

Jer, u Srbiji se godišnje održi oko 3.000 različitih turističkih manifestacija. Ona nema more, ali je šansa u razvoju ruralnog, odnosno seoskog turizma. Ako bi jedno seosko domaćinstvo imalo dve sobe sa po dva kreveta i izdavalo ih strancima 200 dana godišnje, po 20 evra za jedan pun pansion, to je prihod od 16.000 evra. Kada bi se samo 10 odsto stanovništva Srbije bavilo turizmom, to bi za nju značilo dodatni prihod od 1,6 milijardi evra godišnje (prihod od turizma u 2017. godini biće 1,2 milijarde dolara).To nije malo za siromašnu zemlјu u kojoj je prosečna plata  390 evra. Takvo stanje najbolјe potvrđuju primeri zemalјa gde je razvijen seoski – ruralni turizam. Na osnovu agroekonomskih i ruralno–socioloških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku polјoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemlјišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i pobolјšanju kvaliteta zemlјišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanja multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija dohotka, podizanje kontrole kvaliteta hrane i standarda prehrambene bezbednosti stanovništva, dijetalne promene u ishrani, uvažavanje zahteva potrošača i podrška istima, komercijalizacija i tržišna (vertikalna) integracija farmi, raznovrsne javne investicije i redistribucija siromaštva među regionima i stanovništvom i veća razvojna pomoć polјoprivredi selu.

Da bi svaka zemlјa ili region povećali nacionalni dohodak i društveni proizvod polјoprivrede potrebni su im makroekonomska i politička stabilnost, povećanje produktivnosti primenom novih tehnologija, rast realnog dohotka u vanpolјoprivrednom sektoru, veći podsticaji proizvodnji… S tim u vezi postavlјaju se i sledeća razmišlјanja: može li polјoprivreda biti motor ruralnog razvoja, mogu li manje farme opstati i može li ruralna nepolјoprivredna ekonomija znatno doprineti razvoju sela? Da bi sprečili pojavu ,,tužnih” trendova na srpskom selu trebalo bi u narednom periodu: ujednačiti stope rađanja i umiranja, odnosno stabilizovati broj ruralnih stanovnika, pobolјšati saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu na selu, podići zdravstveni, kulturni, obrazovni nivo seoskog stanovništva, smanjiti zavisnost od vlasništva nad zemlјom i omogućiti zapošlјavanje u drugim sektorima, povećati izvore prihoda iz nepolјoprivrednih aktivnosti, sitna gazdinstva organizovati u zemlјoradničke zadruge.Na osnovu svega ovog određeno je i pet principa ruralnog razvoja. To je da se prepoznaju mogućnosti razvoja svake sredine, utvrditi odgovornost za promene u prošlosti i budućnosti, voditi konzistentnu politiku redukcije siromaštva, ubrzati proces decentralizacije vlasti i jačati ulogu i odgovornost lokalne samouprave, izgraditi produktivan sektor u ruralnom razvoju koji će doprinositi maksimalizaciji rasta i redukciji siromaštva.Na taj način će doći do bolјe valorizacije ruralnih resursa, njihovom doprinosu povećanju bogatstva i blagostanja, posebno ruralnih stanovnika i društva u celini.

Dakle, za uspešan razvoj Srbije, opstanak i ostanak sela, neophodno je da agrar bude strateška delatnost i da država bude proglašena za region bez genetskih modifikovanih organizama.Dobijanjem takvog tretmana polјoprivrede, za tri godine mogla bi da se udvostruči proizvodnja hrane i tada bi u potpunosti bile zadovolјene domaća tražnja i rezerve.Značajne količine hrane bi preostale i za izvoz i oni bi u 2025. godini mogao da dostigne najmanje šest milijardi dolara, a deceniju kasnije čak 10 milijardi dolara. Oživlјavanje polјoprivrede u Srbiji, koja je tradicionalno usitnjena, jer prema poslednjem popisu polјoprivrede prosečna njiva je veličine oko 4,5 hektara, ekstenzivan i svaštarska, dobrim delom se mora podstaći iz državnog budžeta (koji bi morao do 2020. godine da iznosi 10 odsto).Polјoprivreda Srbije u sadašnjim svetskim trendovima i u svemu što ima treba uz postojanje političke volјe, da iskoristi svoju šansu, te ponudi kvalitetne proizvode.

Postavlјa se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno sociolških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku polјoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemlјišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i pobolјšanju kvaliteta zemlјišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti…

Zaklјučak

Na osnovu svega dolazi se do zaklјučka da se srpsko selo nalazi na raskršću između nestanka i opstanka. Proces devastiranja ruralnih područja je veoma intenzivan. Manifestuje se u raznim formama.Da bi se zaustavili negativni trendovi na srpskom selu potrebna je nova i ofanzivna politika ruralnog razvoja, a to su agrarna i socijalna reforma. Jer, sela nisu samo proizvodni regioni, već i mesta za život, boravak, odmor i rekreaciju. Evropska iskustva treba da nam budu pouka u politici ruralnog razvoja, koja mora biti prilagođena lokalnim resursima i inicijativama.

Autor: Branislav Gulan

Literatura:

1. ,,Balkansko selo u promenama“ Prilozi Mitrović, M., tekst ,,Populaciono-razvojni problemi srpskog sela” i Zakić-Vujatović Z., tekst ,,Strateško planiranje ruralnog razvoja i zadrugarstvo” (1994.g);

2. Bugarin,Đ., Tomić,D., Gulan B., ,,Zašto i kako se organizovati u zadruge“, vodič Srpske akademije nauka i umetnosti (2012. g.);

3. Gulan, B., ,,Nestanak srpskog sela”, magazin POLjOPRIVREDA, (septembar 2003.g);

4. Gulan, B., list POLITIKA – dodatak POSAO, tekst ,,Velika šansa za zapošlјavanje” (5. januar 2006.g);

6. Republički zavod za statistiku Srbije, ,,Popis polјoprivrednih gazdinstava“, (2012. g.);

7.Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: Polјoprivreda Srbije ka evropskim integracijama, Beograd (2014.g);

8.Mitrović M. (2015.g), knjiga ,,Sela u Srbiji“, Republički zavod za statistiku (2015.g);

9.Materijali EEZ: Budućnost ruralnih područja u Evropskoj zajednici, Glasnik polјoprivrede, Beograd, br. 11 – 12, str 41 – 48, prevod: Vladimir Cvjetićanin (1989.g);

10. Zbornik radova,Udruženje za pravnu teoriju i praksu, Novi Sad, ,,NATO agresija na SR Jugoslaviju `99“  (2000.g)

11.Tomić,D.,Gulan,B.,Mandić.,,Razvoj porodičnih preduzeća u seoskim područjima Srbije“ (2015.g);

12.Tomić, D., Gulan, B.: ,,Mogućnosti korišćenja ruralnog kapitala“, zbornik: Kapital u polјoprivredi IEP, Beograd, strana 267 – 275 (2004.g);

13.Tomić,D.,Gulan B., Kostov R., ,,Vodič kroz zadrugarstvo Srbije“, IEP, Beograd (2017.g);

14.Tomić,D., Gulan, B. ,,Polјoprivreda Jugoslavije-pre i posle sankcija”, Institut za ekonomiku polјoprivrede, Beograd (1999.g);

15.Tomić, D., Gulan, B., Radojević V., (2006.g) : ,, Budućnost ruralnih područja u Srbiji”, Polјoprivredni kalendar, Novi Sad, str. 54-57 (2006.g);

16. Zbornik radova – Prvi međunarodni naučni skup ,,Vlasinski susreti 95”, Zavod za proučavanje sela (2006.g);