Portal pametne poljoprivrede

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da bi do kraja godine trebalo da bude završen novi predlog Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju za ratare.

Ovaj predlog se priprema u saradnji sa Svetskom bankom.

„U ovom trenutku ima oko 370.00 lica koja su obveznici PIO za poljoprivrednike, od čega 74.000 nije u sistemu, odnosno ili su umrli, ili imaju PIO po drugom osnovu“, kazao je Nedimović na konferenciji Agrobiznis Srbije „Agrarna politika u 2018. godini“. 

Rekao je da je problem i to što „gomila gazdinstava ne pravi ekonomsku vrednost da bi i tu obavezu mogla da izvrši“, pa tako samo od 50.000 do 70.000 poljoprivrednika mogu da svojim radom da obezbede plaćanje te obaveze, koja iznosi 80.000 do 90.000 dinara godišnje. 

Nedimović je podsetio i da važeći sistem PIO za poljoprivrednike postoji od 1986. godine. 

„U ovom trenutku imamo 184 milijarde dinara, što je oko 1,5 milijardi evra, neplaćenih obaveza, koja su u 95 odsto nenaplative“, kazao je on. 

Nedimović smatra da zbog toga treba napraviti novi sistem koji će biti održiv u budućnosti.

Da ne čekamo dodole već da osiguramo useve

Jedan od značajnijih problema sa kojima se susreće poljoprivreda Srbije je i što njive i životinje nisu osigurane te kada naiđu sušne godine, poljoprivrednici trpe ogromne štete, rekao je ministar.

On je na početku konferencije o agrarnoj politici rekao, komentarišući nastup folklornog društva koje je izvelo pesmu „Oj dodo, oj dodole“, da upravo ta pesma oslikava stanje u poljoprivredi kada je u pitanju površina pod sistemima za navodnjavanje te da postoji navika da se „gleda u nebo“ umesto da se radi na izgradnji sistema za navodnjavanje.

„To je ustvari slika i prilika nas i svega u zadnjih 30 godina što nismo i što jesmo radili“, dodao je Nedimović.

Od ukupno zasejanih poljoprivrednih površina u našoj zemlji, prema procenama stručnjaka, oko 13 odsto je obuhvaćeno osiguranjem, a to je još uvek daleko od prakse razvijenih zemalja gde taj procenat osiguranja ide od 50 pa i do preko 70 odsto koliko je u Austriji.

„Vrlo često ljudi ne shvataju o čemu se radi u poljoprivredi i ne shavataju da imate godinu u kojoj se desi suša pa se posledice reflektuju na naredne godine, a sve to je jedan ciklus navika koji je jako teško preseći“, ukazao je Nedimović.

„Poljoprivredna proizvodnja je vrlo značajna za ekonomski razvoj Srbije, s obzirom da učestvuje sa oko 6,5 odsto u BDP-u, a u tom procentu“, biljna proizvodnja učestvuje sa 70 odsto kaže Miloš Bjelić iz „Dunav osiguranja“.

Međutim, kaže Bjelić, udeo stočarske proizvodnje koji čini 30 odsto se i dalje smanjuje, a ratarska proizvodnja raste, pa su time i površine koje je neophodno osigurati veće, kako bi se izbegla šteta u sušnim godinama.

Napominje da je od ukupno obradivih površina u Srbiji, oko 13 odsto osigurano, što je blago povećanje osiguranih poljoprivrednih površina u odnosu na godine ranije.

„Država je omogućila gazdinstvima povraćaj 40 odsto novca u odnosu na naplaćenu premiju. Ako je visina premije 1.000 dinara sa uključenim subvencijama nadležnog ministarstva i lokalne samouprave na bazi 10 odsto, visina premije iznosi 500 dinara, a ‘Dunav’ omogućava da pet odsto poreza poljoprivrednici plate odmah nakon zaključenja ugovora, a ostatak se plaća nakon skidanja useva“, objašnjava Bjelić.

Postoje i određena ograničenja, kaže Bjelić, i to do 100 hiljada dinara za ratarsku proizvodnju, 500 hiljada za povrtarsku i do milion dinara za voćarsko vinogradarske kulture.

„Za stočarsku proizvodnju limit je do dva miliona dinara s tim što je ukupan povraćaj po jednom gazdinstvu dva i po miliona.

Određene lokalne zajednice su prepoznale osiguranje kao ključ stabilnosti ne samo gazdinstva nego i lokalnih zajednica i države u celini i učestvuju jednim delom u povraćaju premije“, kaže Bjelić.

Poljoprivredni proizvođač Radiša Radisavljević iz Medveđe kod Despotovca kaže da, iako su protekle godine bile sušne, on je njegovih 70 hektara poljoprivrednih površina osigurao te ne mora „da gleda u nebo“.

Rekao je da na ovim površinama seje pšenicu, raž, ovas i druge kulture, a kako kaže, vođenje računice vezane za osiguranje, procene šteta je prepustio „Dunavu“.

Na konferenciji se govorilo i o „starenju srpskog seljaka“ a prema rečima ministra Nedimovića, kada se pogleda struktura poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, „stvari uopšte nisu ružičaste“ jer prosečna starost ohih koji se bave poljoprivredom raste, posebno u sektoru stočarstva.

„Moramo poljoprivredu da posmatramo kao privrednu aktivnost ako želimo da idemo napred, a ako je isključivo posmatramo kao socijalnu kategoriju, tu napretka nema“, poručio je Nedimović na današnoj konferenciji.

(Agencije)