Dok očitamo vodu iscuriće evropske pare za poljoprivredu
Nije problem u tome što je pomoćnik ministra poljoprivrede zadužen za ruralni razvoj očitavao vodomere. Ako nam ministri mogu biti keramičari, a potpredsednici skupštine kondukteri, ako nam je državu mogao voditi referent pogrebnog preduzeća koji je pre stupanja na dužnost stekao diplomu na fakultetu bez licence, zašto pomoćnik ministra ne bi mogao biti vodočitač? U krajnjem slučaju, ako zna posao, nebitno je.
Problem je u drugim stvarima. Onim koje bi srpsku poljoprivrede mogle još dublje gurnuti u mulj i zakopati je na duže vreme.
Problem je u tome što pored vodočitača u Ministarstvu poljoprivrede sedi još osam pomoćnika ministra čije reference, podaci o službovanju, radni zadaci i rezultati poljoprivrednicima nisu poznati. Ne mogu ni biti kada ministar Branislav Nedimović nikada nije obnarodovao imena savetnika, pomoćnika i državnih sekretara i kada je zvanična internetska stranica Ministarstva poljoprivrede koja bi trebalo sadrži te podatke stalno „u izradi“.
Ali opet ima i gore. Gore je to što stočarima još uvek nisu isplaćene subvencije ni iz 2016. godine i što administracija nije kadra ni ordinarne poslove da uradi. Kasne podsticaji, kasne rešenja ranijih konkursa za nabavku mehanizacije, kasni se s novim pozivima…
Međutim, najgore je to što je država do te mere neozbiljna i neodgovorna da uopšte neće biti čudo ako ostanemo bez pomoći Evrope srpskoj poljoprivredi i ruralnom razvoju. U pitanju je novac evropskih građana koji kroz IPARD program treba da nam stigne. Godinama unazad Brisel je pokušavao da nas opameti i opasulji da je krajnje vreme da uspostavimo sistem za realizaciju IPARD programa. Za to je u Ministarstvu poljoprivrede zadužena Uprava za agrarna plaćanja kao deo operativne strukture, zajedno sa Sektorom za ruralni razvoj čije je kormilo preuzeo pomoćnik vodočitač. Kao što javnosti nije poznato koliko ministar ima pomoćnika, državnih sekretara i savetnika, tako se ne zna ni zbog čega je sada, kada smo konačno dočekali raspisivanje prvih IPARD konkursa smenjen prvi čovek ruralnog razvoja Zoran Janjatović i zašto je na mesto koje bi trebalo da je na čvrstoj vezi s Briselom doveden neko ko nema iskustvo na polju ruralnog razvoja i evropskih integracija.
Zabrljali smo mnogo toga u prethodnom periodu kada je o IPARD-u reč. Umesto da se država angažovala najviše što može na pripremi poljoprivrednika i administracije za povlačenje evropskih miliona, od 2012. godine do nedavno, sve što je radila bilo je na štetu poljoprivrede, a na korist mešetara i politikanata koji su sedeli u resornom ministarstvu i njegovim upravama.
Odgovore na pitanje zbog čega smo čekali baš poslednji voz da krenemo u realizaciju ovog pretpristupnog programa besmisleno je tražiti. Prosto – besmisleni su.
Kako drugačije objasniti to što su razni ministri poljoprivrede u potonjih pet-šest godina seljakali Upravu za agrarna plaćanja (instituciju koja će u Srbiji da sprovodi IPARD) iz potpuno uslovne, namenski pravljene i opremljene zgrade u Šapcu u neodgovarajuće prostorije u Beogradu, što navodno nisu mogli da popune potrebna radna mesta u Upravi zbog, gle čuda, zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, kao da za to vreme nisu zapošljavali po drugim državnim firmama i institucijama, što nisu potpisivali sektorske sporazume…
No, IPARD je konačno, 26. decembra prošle godine krenuo, a sada se ponovo pravi zastoj. Prvi javni poziv, vredan 8,3 miliona evra, odnosio se na nabavku mehanizacije, drugi za nabavku traktora – 4,6 miliona evra, i oni su završeni 26. februara. Kasnilo se, ako se ima u vidu kalendar javnih poziva objavljen na stranicama Uprave za agrarna plaćanja i Ministarstva, sa trećim kokursom – za nabavku opreme za preradu voća, povrća, mesa i mleka ali i taj poziv ipak priveden kraju. Međutim, pitanje je kada će biti otvoren četvrti, najvredniji poziv od bezmalo tri milijarde dinara koji se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, odnosno izgradnju silosa, skladišta, farmi, plastenika, sistema za navodnjavanje.., uključujući kupovinu nove opreme, mehanizacije i nabavku traktora. Četvrti konkurs trebalo je, prema planu poziva, da bude raspisan još u junu, a sve su prilike, u najboljem slučaju biće to druga polovina avgusta. Kada onda očekivati peti ovogodišnji konkurs iz mere koja se odnosi na preradu poljoprivrednih proizvoda od 2,6 milijardi dinara, koji je takođe zakazan u junu?
Tek pre nekoliko dana poljoprivrednicima su uručena prva rešenja iz IPARD-a, za nabavku mehanizacije, a rešenja za traktore svi će se dobrano načekati. Ukupno je na ova dva pozova stiglo oko 470 zahteva. Ako postojeća administracija nije u stanju da isplati domaće subvencije u roku, kako da se očekuje ekspeditivnost u realizaciji evropskih projekata?
Umesto da gledaju kako da unapredi sistem i kako da Evropi pokaže da IPARD program valjano realizuju, ministar i njemu nadležni menjaju ljude upućene u problematiku i dovode nove, po ko zna kojim aršinima i iz ko zna kakvih razloga.
Opet se ozbiljno kockamo sa tuđim parama i poverenjem. Svesno ili nesvesno, svejedno – ne valja. Zarad sitnih interesa po partijskoj liniji dovodimo u pitanje novac koji bi ove godine trebalo da potrošimo, a to je najmanje 20 miliona evra.
Ukupno gledajući, velike bi se pare, ako bi sve bilo u redu, ulilo u srpsku poljoprivredu i sela u sklopu IPARD programa. Od EU smo za programski period 2014-2020. dobili odobrenje za 175 miliona evra, a ako se tome doda deo od 25 odsto koji je dužna da kofinansira Srbija, to je oko 230 miliona evra. Ako se računa i učešće korisnika od 50 odsto, znači da je reč investicijama od preko 450 miliona evra u prerađivačku industriju i primarnu poljoprivredu u narednih pet godina. To je bez sumnje jaka injekcija i ulaganje u unapređenje konkurentnosti srpskog proizvođača, podizanje kapaciteta i potencijala kako bi se blagovremeno i na pravi način pripremili za ispunjavanje evropskih standarda i zakona u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije i zaštite životne sredine, što i jeste cilj.
Ali, izgleda ne ide sve glatko i poljoprivrednici već sad teško mogu da planiraju investicione aktivnosti iz IPARD-a i uklope ih sa nacionalnim merama. Ove godine moramo da potrošimo budžet iz 2015. godine, to jest trebalo bi da se isplati oko 20 miliona evra. U skladu s tom su prva tri javna poziva su formulisana tako da taj novac ne bi propao i išlo se u početku sa najjednostavnijim projektima – za nabavku traktora, mehnizacije i opreme za preradu. Ako ni to ne uspemo da realizujemo i nastavimo dalje da otaljavamo ovaj, za srpsku poljoprivredu, iznimno važan posao, bolje je bilo da ga nismo ni počeli nego da se brukamo pred Briselom.
Slađana Gluščević