Portal pametne poljoprivrede

„Dani polja – Agromobil Guča” okupili su juče u dragačevskoj varošici sve naše znalce vodeće proizvođače i prerađivače u ovom poslu, oko 300 ljudi od Leskovca do Subotice, ali i diplomate i poslovne ljude od Budimpešte do Amsterdama. Čule su se najlepše vesti iz delatnosti poljoprivrednika koji u Srbiji gaje ovu kulturu, unetu 1803. godine iz Austrougarske, u karucama Dositeja Obradovića.

Ovog leta dogodilo se prvi put, doduše i voljom prirode, da su naši vredni proizvođači sa Golije proizveli 30 tona krompira po hektaru, ili isto koliko i farmeri u Holandiji, koja je svetski prvak u selekciji i proizvodnji ovog povrća – kaže za Glas zapadne Srbije Ratko Vukićević, predsednik UO udruženja „Plodovi Srbije”.

On je, zajedno sa sinovima Milošem i Kostom, vlasnik preduzeća „Agromobil” u Vranici kod Guče, koje u kooperativi okuplja 60 najboljih srpskih proizvođača krompira.
Na otvaranju skupa, u hali „Agromobila”, pažnja i pravo da se prvi obrate pripali su gostima iz Holandije. To su Marijel Mitelnberg, zamenica ambasadora Kraljevine Holandije u Beogradu, Hert Kits Nuvenkamp, ataše za poljoprivredu sa sedištem u Budimpešti koji diplomatski, pored Mađarske, pokriva i Srbiju, Crnu Goru i Austriju. Zatim, Andrik Valkens, menadžer prodaje u holandskoj kompaniji ZPC, u svetu vodećoj po proizvodnji semenskog krompira, koji je saopštio do kakvih je prognoza došla ta svetska kuća:
– Do 2050. godine populacija na Zemlji biće udvostručena, očekujemo i da proizvodnja krompira bude bar dva puta veća nego danas, i zadatak naše kompanije je da obezbedimo krompir za sav taj svet.

Holanđani i Belgijanci su u uvodnim obraćanjima saopštili da je ovo, odlazeće leto, bilo najsušenije u Zapanoj Evropi u poslednjih 98 godina (od 1920). O posledicama takve suše do pojedinosti je, uz pomoć video prikaza, govorio Marniks Gilers iz „Belšima” evropske kompanije za zaštitu bilja sa sedištem u Belgiji.

– Industrijski krompir ovogodišnjeg roda u slobodnoj prodaji u Evropi plaća se od 22 do 25 centi po kilogramu, i cene će nastaviti da rastu. Krompir za pakovanje je od 25 do 30 centi, odnosno toliko se plaća farmerima. Međutim, u Evropi mnogi farmeri imaju ranije ugovorene isporuke po 9 ili 10 centi, pa za njih neće biti profita. Tražnja je, inače, svuda počela da raste, ali zasad polako – naveo je Gilers.

Ukratko, proizvodnja u Evropi je 35 odsto niža od uobičajene, a u Srbiji dobra kao retko kad. Ratko Vukićević procenjuje da je ovogodišnji rod u našoj postojbini stigao do proseka od 25 tona na ukupno 40.000 hektara pa će, dakle, prinos da bude oko milion tona

– Srpska potrošnja, za prehranu stanovništva i preradu, jeste oko 700.000 tona, i možda će oko 300.000 tona ostati za izvoz. Ako se izvozna cena i zadrži na 30 centi, a neće, to bi srpskim krompirašima donelo fantastičnih 90 miliona evra na evropskim pijacama.

Evo kako Vukićević objašnjava nedavne i najnovije prilike u ovoj proizvodnji.
„Ova godina je vrlo neobična, netipična potpuno. U početku vegetancije bila je velika suša a bila je potrebna kiša, onda su usledile ogromne količine padavina i oni koji su dobro radili i zaštitili krompir od plamenjače imaju vrhunske prinose. Naši proizvođači na Goliji oposlili su kao nikad, imaju i više od 30 tona po hektaru…

…U Evropi, u svim zemljama gde se gaji krompir, Beneluks, Poljska, Nemačka, severna Francuska, britansko poluostrvo, svuda je veliki podbačaj roda. Neverovatna se stvar dogodila u Holandiji je u junu palo samo 16 milimetara kiše po kvadratnom metru i oni imaju manji rod 25 odsto...

…Cene u Evropi zbog toga su znatno više i nama se ovde otvara prostor da dobro prodamo deo roda. `Agromobil` već ima interesovanje kupaca iz Bugarske i Makedonije, pa će oni koji su ove godine dobro radili doći do ekstra zarade…
Lane su cene u Evropi bile izuzetno niske i taj pritisak se preneo na naše tržište, srozao cene našoj robi jer je u Srbiju ulazio krompir po dampinškim cenama. Mi ne tražimo da se zabrani uvoz, već da se zabrani prodaja ispod cene koštanja…

…Imamo još jedan neverovatan primer. Prošle godine je krompir za pomfrit u Holandiji, dakle industrijski, bio pet centi, toliko je plaćan farmerima. Oni su, razočarani, ostavili to da čuvaju i bili su već spremni da ga izbace, ali izbacivanje tog krompira u Holandiji košta mnogo. Neočekivano, zbog suše pojavila se velika tražnja i svi su farmeri u junu prodali taj stari krompir po 20 centi.

Oni koji su bili strpljivi da čuvaju dočekali odličnu cenu, eto šta klimatske promene mogu da urade samo u jednoj godini. U Holandiji bi odbacivanje – odvoženje na deponiju, koštalo 5 – 6 centi najmanje. Ne može da se baci u reku kao kod nas u Srbiji, mora da se uništi propisano…
…Teško je odrediti tačnu površinu pod krompirom u nas, nemamo pravu evidenciju, to je verovatno 40.000 i nešto hektara po 25 tona što je po meni prosek. Nešto ide za seme, nešto za industriju, imaćemo viška krmpira i devizni priliv…

…Pre tri godine imali smo veliki izvoz u Bugarsku, Ruminiju, Makedoniju, i da nije bilo izvoza to bi se bacilo, kad nam se posreći višak moramo da imamo taj kanal za izvoz u zemlje EU. Jer, naši neopremljeni farmeri nemaju nikakve šanse u ovakvoj konkurenciji, pogotovo kad rodi u Evropi. I dalje zahtevamo pravo da tražimo zaštitu srpskih proizvođača od dampinških cena, pošto nismo bili spremni da izdržimo takvu konkurenciju. Otvaranje granica Srbije za bescarinski uvoz krompira pre nekoliko godina bio je samoubilački potez, pucanj, nismo sposobni da izdržimo takvu utakmicu…

…Za nas je jedini način da uđemo u ravnopravnu borbu da se proizvođači koji imaju 40 ili 50 hektara zaduže, snabdeju opremom i podignu skladišta, udruže u kooperative i to specijalizovane, a ne po principu u svakom selu po zadruga…

… Ovako, samo gubimo vreme i sredstva. Kad je potrebno da se ukinu carine na uvoz krompira naša država to učini smesta, a kad pokušamo da nove sorte, priznate u Holandiji, unesemo na naša polja, onda nam se određuje proverni rok od dve godine i neka komisija koja to može da odobri, proveravajući sorte iz zemlje koja je prvak sveta za ovo povrće. To je još jedan pucanj u nogu…”
Na oglednom polju „Agromobila” u Guči ove godine gajeno je 30 novih sorata iz ponude ZPC – a, svi gosti izašli su na ovo krompirište pored Bjelice, i evo kako Vukićević razvrstava novajlije:
„Sanred daje oko 40 tona, u postupku je priznavanja u Holandiji, memfis je novi dezire i isto tako pruža 40 tona. Od belih sorata imamo kolombu, nova rana sorta sa predivnim krtolama, odličnim prinosima, već zauzima polja u Vojvodini. Imamo lucindu koja je isto tako fantastična, tu su hermoza, sunita, i fortus kao perspektiva. Alverston raset je specijalna sorta isključivo za pomfrit, to ćemo razvijati. Doli ima belo meso, veoma prinosna sorta, a sve poseduju predivan oblik. `Delez` uvozi veliku količinu oprane đokonde iz Francuske, kalibrične krtole sa velikim prinosima. Primabele je najranija sorta, ranija od svih poznatih na našem tržištu”.

Izvor:Glas Zapadne Srbije