Portal pametne poljoprivrede

Tako smo uspešni u turizmu zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovih sedam godina vladavine da je Albanija samo dvaput jača od nas. Dok su žuti bili na vlasti Alabanci su bili evropska sila u turizmu, a sada smo to mi. Ako ne verujete, nek vam Vučić pokaže one tabele i dijagrame na Pinku.

Rusi nagrnuli, od Kineza glavu ne možemo da dignemo, drumovi bi malo da se odmore od navale turskih turista… Velemajstorija i to sve zahvaljujući promociji. Ne naravno Srbije već Aleksandra Vućića. Ko bi u Srbiju došao da se reklamira Srbija? Niko. Ali kad Kinezi, Rusi i Turci vide Vučića odmah nagrnu da vide čuda i lepote.

Reklama je najvažnija i kontakt s turistima. Kult ličnosti je presudan.

Eto onomad sam bio u Nemačkoj. Pet dana sam gledao televizore razne i razne televizije. Nigde Angele Merkel. Ni u vestima ni u specijalnim emisijama. Sve sam se brinuo da nije zanemoćala. I onda šesti dan eto je. Dva-tri minuta nešto pričala protiv Amerikanaca u Minhenu. Znači dobro je. Mislim Angela. A mislim, e moja Angela. Nije čudo što Nemačka propada. Evo naš predsednik svaki dan po pet sati priča i promoviše Srbiju po Srbiji, pa nije ni čudo što smo lideri u regionu. Napravio je od Srbije čudo i privredno i matematičko i logističko i logičko. Kad je on došao na vlast javni dug nam je bio 15 milijardi evra, sad je 24 milijarde i nikada u istoriji Srbije nije bio manji. Sedam godina gradi autoputeve koje su drugi planirali i započeli i još ih nije završio, ali sreća što ti putevi nisu krediti već investicije i baš nam je zato javni dug najmanji svih vremena. Gde su vama toliki turisti, e moji Nemci i moja Angela. Mi ne možemo da se odbranimo. A moglo je biti još bolje nego što jeste da nije stranih plaćenika, novinara i nevladinih organizacija. Eto pitajte one genijace iz “bie”.

Da Srbija ulaže u promociju i reklamiranje svog turizma koliko ulaže u reklamiranje Aleksandra Vučića i njegovih lagarija, imali bi smo prihode od turizma barem kao Albanija, a to je za milijrdu evra više prihoda nego što ga imamo sada.

Međutim, nama je prioritet Vučić i plaćanje za strane investicije, a ne čista zarada od turizma, a uz to odlično bi prošla i srpska poljoprivreda. Turizam je mnogo bolja zarada za poljoprivredu od izvoza agrara kakvog ga sada imamo. I to ne samo takozvani seoski turizam već bilo koji dolazak bilo kojeg gosta donosi novce i hotelijerima i državi i poljoprivredi. Na kraju a možda i na početku i seoski turizam može da znači otvaranje novih radnih mesta. Što bi bilo vrednije raditi u fabrici nego imati radno mesto na svom seoskom imanju i to svoje radno mesto. Pride zarađivati od stranih gostiju i tako izvoziti vlastitu zdravu hranu. Pravu pravcatu zdravu.

Svetska turistička organizacija (WTO) definiše trošenje u turizmu kao svaku svotu koju potroši međunarodni turista u nekoj zemlji u koju otputuje, uključujući prevoz, proizvode i usluge.

Stranica Howmuch.net iskoristila je podatke WTO o potrošnji turista u 2017. godini da bi stvorila vizuelni prikaz potrošnje stranih turista u državama sveta. Važno je naglasiti da ovi podaci ne uključuju potrošnju domaćih turista, nego isključivo daju prikaz toga koliko koja zemlja zavisi od međunarodnog turističkog tržišta. Prema toj listi top-10 zemalja po potrošnji turista su:

1.SAD (221 milijarda dolara)

2. Španija (68 milijardi dolara)

3. Francuska (61 milijarda dolara)

4. Tajland (57 milijardi dolara .

5. Velika Britanija (51 milijarda dolara)

6. Italija (44 milijarde dolara)

7. Australija (42 milijarde dolara)

 8. Nemačka (40 milijardi dolara)

9. Makao (Kina) (36 milijardi dolara)

10. Japan (34 milijarde dolara)

Prema ovim podacima, u Srbiji kao i u Crnoj Gori turisti su potrošili po milijardu dolara, u Albaniji duplo više čak dve, dok je Slovenija od stranih turista zaradila tri milijarde dolara. U Mađarskoj se potrošilo šest milijardi dolara, a strani turisti su u Hrvatskoj 2017. godine potrošili 11 milijardi dolara, što Hrvatsku svrstava na čelo regije.

Šta kaže naša statiskika i Vlada. Broj turista je lane u Srbiji  dostigao 3,4 miliona, ostvareno je 9,5 miliona noćenja, a devizni priliv je premašio 1,3 milijarde evra. Lane u odnosu na 2017. za oko 12 odsto povećan broj turista. Broj stranih turista je oko 15 odsto veći nego godinu pre, što je povećalo i broj noćenja za oko 14 odsto i doprinelo rastu deviznog priliva za 13 odsto.

Najviše stranih gostiju, njih oko 1,7 miliona prošle godine bilo je iz Bosne i Hercegovine, potom Turske i Kine, a zatim Nemačke i zemalja regiona.

Sve u svemu… Od silnih hvalospeva o turizmu, da nije Bosanaca otišo bi turizam u tri lepe. Svaki drugi turista je iz Bosne.

Nismo sposobni da se probijeme na rusko tržište, a o kineskom da i ne pričamo. Sve one države koje su uvele sankcije Rusiji uključujući i zemlje iz okruženja od Hrvatske do Bugarske izvoze više  hrane Rusima od nas. Turizam je u svari bio idealna šansa za izvoz, jer kad strancima prodajete svoju hranu to je kao i da izvozite, samo što je mnogo jeftinije i efikasnije.

Zamislite da je Vućić za ovih sedam godina uspeo da poveća broj turista za milion na primer. Da je barem deo milijrdi dao za turiszma . To bi značilo svako jutro da bi srbija izvezna milion jaja, milion kifli, milion viršli… Gde je ručak, gde je večera…Gde kafana perovod…Sve to bi s e proizvelo u serbiji u srskim selima na srskim farmama. Ovako imamo prazne priče o povrtaku na selo i razvoju poljoprivrede.

Kad platite za fabriku onda korist imaju radnici i strani gazda i malo država. Plata radnika zavisi od dobre volje vlasnika i bednog minimalca koji odredi država. Kad uložite u turizam imaju koristi i hotelijeri i seljaci koji se bave seoskim turizmom jer i tada se otvori radno mesto. Ima koristi poljoprivreda jer hrana je vredan deo turističke ponude, a zarada zavisi od toga koliko privučete turista i koliko vam je usluga dobra. To jest, zarada je u vašim rukama i nije milostinja stranog gazde i Vučićevog minimalca.

Međutim, da bi turizam i hrana bili spojeni, potrebno je da se ima ideja i da se radi pametno i sistematski. Morate da imate vlastitu politiku i strategiju, a ne da uzmete Dinkićevu mustru. Ovako date strancima 10.000 evra za svako radno mesto, onda idete od opštine do opštine i pričate kako je bolje išta nego ništa. Tri godine uvodite jeftinije gorivo za poljoprivredu i onda porodite 20 dinara po litri za 60 litara na 20 hektara. To je vizija. Ukinete, pa vraćate, čupate pa sadite.

Milovan Lukić