Portal pametne poljoprivrede

Metiljavost je jedna od najraširenijih parazitskih bolesti koju izazviva i veliki i mali metilj. Od metiljavosti najčešće oboljevaju životinje koje se napasaju na vlažnim i močvarnim pašnjacima, piju zagađenu vodu, jedu zelenu hranu ili nedovoljno osušeno seno koje je zaraženo metiljom. Kada metilj dospe u organizam životinje, on se nastanjuje u žučnim kanalima pri čemu ih iritira i remeti funkciju jetre. Metilj u žučne kanale polaže jaja koja izmetom dospevaju u spoljašnju sredinu i vodu. Prisustvo metilja u spoljašnju sredinu izraženo je u septembru a naročito u oktobru, ali ga ima i s proleća. Životinje napasajući se na vlažnim i močvarnim pašnjacima zaraze se uglavnom prelaznim stadijumima metilja i za dva meseca postaje zreli metilj u organizmu životinje.

Razlikuju se dva toka bolesti: akutni (nagli, brzi, kraći 4-6 nedelja) i hronični (lagani ,duže traje preko 6 nedelja).

U akutnom toku zaražene ovce prestaju da jedu, dobijaju proliv, naglo mršave, vuna je neuredna, temperatura tela i do 42 Celzujusa. Akutni tok se obično završi uginućem životinja zbog oštečenja jetre. Hronični oblik duže traje i manifestuje se sa promenljivim apetitom i temperaturom u granici normale, vuna je neuredna i ispada na čupercima. Obično se, javljaju crevne upale sa jakim prolivom. Obično se ispod donje vilice javlja otok veličine kokošijeg jajeta i dolazi do nakupljanja tečnost u trbuhu. Životinja postepeno slabi i smanjuje mlečnost čak i do 20%.
Preventivnu zaštitu se obično sprovodi redovnim tretiranjem ovaca i jagnjadi odgovarajućim antihelminticima (vermintan, faskovermi dr.) i to dva puta godišnje oktobar – novembar i na proleće pre početka paše. Naročito je bitno zaštititi ovce koje pasu pored jezera ili većih vodotokova.

Izvor:PSSS