Portal pametne poljoprivrede

Kanal Dunav-Tisa-Dunav obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, šest crpnih stanica i 84 mosta

Autor: Branislav Gulan

U Republici Srbiji u 2018. godini navodnjavana su samo 46.823 hektara polјoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku početkom ove godine. Dakle, navodnjava se manje od 1,5 odsto obradivih površina, a u svetu je to čak 17 odsto.

U Srbiji se navodnjavaju oranice i bašte (95,3 odsto) i one imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a slede voćnjaci (sa 4,3 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,4 odsto). Navodnjavanjem je u 2018. godini ukupno zahvaćeno 54.540 kubnih metara vode, što je za 27,5 odsto manje nego u 2017. godini.

Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 88,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje. Od ukupne površine orošavanjem se navodnjavalo 93,9 odsto površine, kapanjem šest odsto, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto njiva. U sušnim godinama voda se pokazala kao dobar sluga, ali je i zao gospodar, kad je ima previše.

Proteklih decenija vladalo je mišlјenje da se navodnjava bar 100.000 hektara. U svakoj sušnoj godini štete od suša budu veće od po milijardu dolara. Tako je u Srbiji bilo 2003, 2005, zatim 2012, pa 2017. godine, kad je šteta bila 1,5 milijardi dolara, uz pad proizvodnje od 10,7 odsto. Loša će biti i 2019. godina. Za novac koji samo u jednoj godini odnese suša, mogli bi se izgraditi sistemi za navodnjavanje.

Naučnici su zabrinuti za sudbinu polјoprivrede u Srbiji, pogotovo stočarstva, koje godišnje opada po stopi od dva do tri odsto. Dokaz višedecenijskog uništavanja stočarstva je da ono u godišnjem bruto proizvodu agrara učestvuje u Srbiji sa 30 odsto, dok to u svetu nije manje od 60 odsto. Sad je počelo da se gradi 18 sistema za navodnjavanje u Vojvodini. To je dobro. Ali ukoliko hitno u stajama ne bude najmanje 100.000 grla goveda, biće veća šteta nego korist. Jer, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemlјišta stalno opada (sad u zemlјištu imamo manje od tri odsto humusa), a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlјe, po prinosima, stvorićemo pustinju.

Da se u Srbiji ne koristi prirodno bogatstvo voda, ali ni ono što je čovek stvorio, najbolјi dokaz je hidrosistem DTD. Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara.

Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega „da ocedi” plodnu bačku zemlјu. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povolјno ocenjen 22. decembra iste godine. Kanal Dunav–Tisa–Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine.

Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema DTD, shvatao je režim kao „živi organizam”.

Kanal je pušten u rad 1977. godine. Danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, 16 malih i šest velikih crpnih stanica i 84 mosta. U toku njegove izgradnje iskopano je 135 miliona kubika zemlјe i ugrađeno pola miliona tona kubika betona. Danas u njemu ima oko 15 miliona kubika mulјa koji treba da se očisti. Procenjuje se da je tada u kanal uloženo ukupno oko milijardu dolara.

To je danas najveća mrtva investicija u Evropi. Potrebno ga je oživeti kako bi njime plovili brodovi i zalivale se njive u Vojvodini, gde ima 1,7 miliona hektara oranica. Dakle, ako se uzme da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom mrežom, ako bi sa jedne i druge strane kanala obuhvatili po 100 metara, može se navodnjavati 44.000 hektara. Cilј njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a drugu nije nikada.

(Autor je član Naučnog društva ekonomista Srbije i publicista)