banner-image
banner-image

Mladima za kupovinu oranica krediti s kamatom 1,9 odsto

Poljoprivrednicima mlađim od 40 godina od sredine juna biće ponuđeni krediti za kupovinu oranica na 20 godina, uz povoljne kamate koje će najverovanije iznositi 1,9 do 1,95 odsto.

Ovo je u intervjuu za „Politiku“ izjavio ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i dodao da bi na predstojećem Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu trebalo da bude potpisan memorandum s Poštanskom štedionicom i da će se tada znati svi detalji oko kreditiranja.

Prema njegovim rečima, maksimalni iznos pozajmice najverovatnije će biti između 50.000 do 60.000 evra.

„Prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali“, rekao je Nedimović.

Te pozajmice najverovatnije će biti odobravane bez učešća dok će garancija biti hipoteka na kupljenu parcelu.

„Na ovaj način poljoprivrednici će, za sada, moći da kupuju zemljište samo u privatnoj svojini. Posle izmena zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih oranica“, istakao je Nedimović.

Inače, kako prenose Večernje novosti, agrarni budžet za ovu godinu iznosi 51,8 milijardi dinara, što je za 17,4 odsto više nego u 2018. godini. Od tog novca, skoro 37 milijardi dinara namenjeno je za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, uključujući ukupna sredstva za IPARD, što predstavlja povećanje sredstava za podsticaje za 22,3 odsto, odnosno za 6,7 milijardi dinara. Uz to, obezbeđeno je i dodatnih 1,9 milijardi dinara kao finansijska podrška poljoprivrednim proizvođačima za kupovinu goriva.

U sektoru stočarstva, premije za mleko ostale su sedam dinara po litru, ali su zato povećane subvencije po grlu stoke. Tako se za priplodne krmače i nerastove izdvaja 15.000 dinara po grlu, umesto dosadašnjih 10.000. Iznos podsticaja za krave dojilje povećan je sa 20.000 na 30.000, kao i za krave za uzgoj teladi za tov, sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu. Za kvalitetne priplodne ovce, ovnove, koze i jarčeve dobija se 7.000 dinara po grlu, a za tov junadi podsticaj je uvećan sa 10.000 na 15.000 po grlu.

U 2019. nastaviće se sa podsticajnim sredstvima za proizvodnju konzumne ribe, u iznosu od 10 dinara po kilogramu proizvedene ribe i podsticajima po košnici pčela, u iznosu od 720 dinara po košnici.

Osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji uvećani su sa 4.000 na 5.200 dinara po hektaru, koji su namenjeni kupovini goriva.

Država daje sredstva za podizanje novih zasada voća, kroz povraćaj sredstava za kupljene sadnice – 3.500.000, za naslon 1.000.000, pripremu zemljišta – 400.000, analizu zemljišta – 100.000, a u ukpupnom maksimalnom iznosu do 5.000.000 dinara. Za zasade vinove loze isplaćuju se i bonusi od po 100.000 dinara po hektaru, za autohtone sorte. Visina iznosa podsticaja je 50 odsto vrednosti troškova, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredni, u iznosu od 65 odsto. Minimalna površina zasada, za koji se može ostvariti podsticaj je 0,10 hektara za jagodičasto voće, vinovu lozu i hmelj i 0,30 hektara za drvenasto voće.

Pravilnikom o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva podrazumevaju se sredstva za nabavku opreme i novih mašina. Subvencije se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane investicije, odnosno 65 odsto za područja sa otežanim uslovima rada. Najviši ukupni iznos može da bude 1.500.000 dinara. Ukoliko se traže sredstva za investicije u proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, najviši ukupni iznos može da bude 3.000.000 dinara.

Ministarstvo poljoprivrede finansira investicije za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje stočarske proizvodnje i izgradnju i opremanje objekata za sektor voćarstva i povrtarstva. Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane investicije. Najviši ukupni iznos po podnosiocu zahteva je 2.000.000 dinara za objekte za čuvanje i skladištenje voća i povrća, dok je za sektor stočarstva taj iznos 3.500.000 dinara.