Cena hlebnog zrna 23,5 dinara, očekuje se dalji porast
Preko Produktne berze u Novom Sadu prometovana je pšenica u količini od 100 tona, finansijske vrednosti 2.585.000 dinara.
Nedelja u kojoj se održava Novosadski sajam je svake godine specifična za berzu i berzansko trgovanje. Tradicionalno dobro mesto da se iskustva i procene razmene sa klijentima. Ono kako se trenutni osećaj može svesti je da je i ova godina specifična na svoj način. Kukuruza ima još dosta na zalihama, cene na svetskim berzama su u padu, što je rezultiralo padom cene na nivo iz žetve. Kvalitetne pšenice je sve manje, što gura cenu na gore, dok svetsko tržište soje i globalna dešavanja obaraju cenu soju.
Preko berze je prometovana pšenica u količini od 100 tona, finansijske vrednosti 2.585.000 dinara.
Ono što trenutno zabrinjava je stanje pšenice na poljima u Srbiji. Nakon suše koja je odložila nicanje, očekivalo se da će padavine pozitivno delovati na ovu ratarsku kulturu. Međutim, kiša već predugo pada, a procene su da će je biti i u narednih nedelju dana, što će u trenutku cvetanja sigurno dodatno negativno uticati na rod.
Cena hlebnog zrna i dalje raste. Pšenica je prometovana po 23,50 dinara (25,85 sa PDV-om), što je rast za 7,8%.
Što se tiče svetskog tržišta, procene stanja i prognoza, poslednji izveštaj USDA-a je dodao negativan efekat već sumornoj atmosferi koja je kod poljoprivrednih proizvoda prisutna zbog beskrajnih i napetih pregovora između SAD i Kine.
Svetsko tržišta nastavljaju sa padom, naročito soje gde su cene dostigle najniže nivoe od 2008. godine. Pšenicom se trguje na šesnaestomesečnom minimumu.
Prema poslednjem izveštaju USDA, proizvodnja pšenice kod 8 glavnih izvoznika će rasti za 34 mil t u odnosu na prošlu godinu, što će neutralisati uticaj pada početnih zaliha. EU proizvodnja pšenice se prognozira na više za oko 17 mil t u odnosu na prošlogodišnji rod.
Očekuje se da će Australija imati veći rod posle prošlogodišnje suše. Rusija i Ukrajina se takođe očekuju veći rod, zbog dobrih vremenskih prilika u obe zemlje. Globalna potrošnja se projektuje rekordno 2019/20. ali će biti prevaziđena rastućom proizvodnjom. To će biti šesti put u sedam godina da je proizvodnja veća od potrošnje. Zalihe u glavnim izvoznim zemljama ukupno se prognoziraju da će rasti za 13% sa petogodišnjeg minimuma.
Što se tiče kukuruza, očekivani visok nivo proizvodnje u Južnoj Americi (49 mil t u Argentini i 101 mil t u Brazilu) uzrok je brige kod proizvođača. To će poništiti pad proizvodnje u SAD koji je prouzrokovan kašnjenjem setve. Konflikt između SAD i Kine ne doprinosi optimizmu oko izvoza američke soje u Kinu.
U svom izveštaju USDA je potvrdilo visok nivo proizvodnje u oblasti Crnog mora 2019. U Ukrajini, proizvodnja pšenice se očekuje na rekordnom nivou od 29 miliona tona u odnosu na 25 miliona tona koliko je bilo prošle godine. U Rusiji, proizvodnja se očekuje na 77 mil t, što će biti drugi po veličini rod u Rusiji, ikad. Izvoz bi trebao da je blizu nivoa 2018/19. sa 36 mil t. Za ovu sezonu USDA nije promenilo procenu izvoza od 37 mil t, što deluje precenjeno.
Kod kukuruza, izvoz iz Ukrajine se i dalje procenjuje na 29,5 mil t, za stari rod. Za 2019. USDA je već optimistično i predviđa proizvodnju od 33 mil t, što bi bio drugi po veličini rod posle 2018. (35,8 mil t).
Proizvođači soje se suočavaju s novom realnošću na globalnom tržištu. Neizvesni izgledi trgovine i afrička svinjska kuga su znatno uticali na globalnu tražnju, naročito u Kini, a time i na pad cene u odnosu na prethodni mesec. Dodatno, povoljno vreme za američku setvu i južnoamerička žetva, dodati na skoro rekordne američke zalihe drugu uzastopnu godinu vodiće do veće ponude i takođe će doprineti pritisku na cene.
Globalna proizvodnja ječma se prognozira da će da raste na najviši nivo od 2008/09. podstaknuta od strane Kanade, EU, Rusije i Ukrajine.
Naravno, sve ove gore navedene procene treba uzeti sa rezervom, naročito za jare kulture, koje su ili u početnom stadijumu razvoja ili u nekim delovima ključnih zemalja nisu ni posejani.
Pregled ponuđenih i zaključenih količina, kao i raspon ponuđenih i zaključenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:
| ROBA | PONUĐENA KOLIČINA (t) | CENA PONUDE DIN/KG SA
PDV-OM |
ZAKLJUČENA KOLIČINA (t) | ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM | PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNI PERIOD |
| Kukuruz veštački sušen, rod 2018. | 200 | 16,61 | – | – | – |
| Kukuruz, rod 2018. vlaga do 14,5% | 25 | 16,06 | – | – | – |
| Pšenica rod 2018. minimum 12% proteina | 1100 | 24,53-25,85 | 100 | 25,85 | +7,8% |
| Pšenica rod 2018. hl 73kg | 25 | 23,65 | – | – | – |
| Soja, rod 2018. | 200 | 40,15-41,03 | – | – | – |
| Suncokret, rod 2018. | 75 | 34,10 | – | – | – |
Berzanski indeks prodex je na dan 16.05.2019. godine ostao na nivou od 208,20 indeksnih poena.
U Čikagu je u odnosu na podatak iz prethodne nedelje pšenica (julski fjučers) poskupela 8,76%, a kukuruz (julski fjučers) za 7,31%.
Uporne kiše u SAD znatno usporavaju setvu kukuruza i to se može odraziti i na prinose, što je dovelo do rasta cena.
Na berzi u Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, soja (julski fjučers) je poskupela 3,32%, a sojina sačma (julski fjučers) za 4,43%. Kiše koje padaju u SAD bi mogle da se odraze i na setvu soje, a to je uticalo i na kretanje cena.
U Parizu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica (septembarski fjučers) poskupela je za 2,06%, a kukuruz je pojeftinio 1,06%.
Evropske cene su pratile kretanje cena u Čikagu.
(Agrosmart)