Portal pametne poljoprivrede

Korovi su nepoželjne biljke na svim poljoprivrednim parcelama, bez obzira šta se na njima gaji. Čovek ih redovno uništava, ali desi se da neka promakne, ili se sa tretmanom zaksni i biljka formira seme koje sledeće godine daje novu biljčicu.

A da li baš svaka semenka klija uvek narednog proleća? To nije obavezno, a zbog obilja semena, koje stvara svaka korovska biljka, samo mali deo isklija sledeće godine. Većina ostaje u zemljištu i niče kroz dve-tri, a moguće je čak i za sedamdeset godina. Pošto ih čovek neprekidno uništava, i biljke korova su se postarale da produže vrstu.

Poznato je da se seme korovskih biljaka raznosi na razne načine (vodom za zalivanje, vetrom, obradom, životinjama, a i tu je i čovek) i dospeva u razne zemljišne supstrate. Seme je biološki otporno na gubitak klijavosti i može je očuvati dugi niz godina. Koliko će semenka mirovati u zemljištu zavisi od mnogo činilaca. Kada seme dospe u loše zemljište, uz neodgovarajuće klimatske uslove, neće klijati narednog proleća već će sačekati pogodniji momenat.

Prinudni period mirovanja ima i nedozrelo seme, a nekada ga stvara i čovek dubokim oranjem i zatrpavanjem na veću dubinu. Neki korovi su specijalizovani samo za pojedine useve. Zbog velike produkcije seme niče sukcesivno.

Najveći broj semena korovskih biljaka na našim njivama klija na dubini od jedan do pet centimetara. Ako dospe na veću dubinu, klija kasnije ili narednih godina. Kada će to biti zavisi od biljne vrste koja se gaji na toj parceli.

Uslovi koje čovek stvara za biljke odgovaraju i korovima. Što su bolji, to će isklijati največi procenat deponovanog semena. Uzimajući u obzir da svaka semenka može da očuva klijavost dugi niz godina, nije teško zaključiti da čiste njive nema i da nepoželjne biljke treba redovno uništavati pre nego što donesu seme da se količine semena lagerovane u zemljište ne bi još više povećavale.

Dipl.ing. Sandra Miletaković
Izvor: PSSS