Portal pametne poljoprivrede

Za vreme snimanja filma „Skupljači perja“, 1967. godine, u Srbiji je bilo više od milion gusaka a danas ih je sto puta manje. Gde su odleteli, kako Lale kažu, banatski beli labudovi?

Ne tako davno, široke banatske šorove krasila su jata gusaka, i gotovo da nije bilo seoske kuće koja nije imala svoje jato. Travnjake do ulice u to vreme nije trebalo održavati jer su za to bile zadužene guske. Danas je sve drugačije.

„Ovde sam rođen pre sedamdesetak godina, bilo je tu puno gusaka, bila ih je puna ulica, četrdesetak – pedesetak gusaka imalo je skoro svako domaćinstvo. A danas, danas nema, samo komšija Paja to ima“, kaže Lazar Miok iz Ečke.

Agotesku Pavel jedan je od retkih meštana koji i danas gaji guske.

„To mi je hobi“, kaže Pavel, uz napomenu da tu nema računice:

„Za malo mesa i guščića, tako kada ih vidim po dvorištu u naselju po travi.“

Oni koji se bave guščarstvom kažu da guske nisu zahtevne za uzgajanje, a jedna guska može da donese profit i do dvadeset evra, ali ni to nije dovoljan razlog da se njihov broj poveća.

„To je naš banatski labud, on je bio toliko lep, toliko beo, toliko čist, niko ne održava tako higijenu koliko održavaju guske. Da li će se to vratiti, sve zavisi od toga da li će naša stručna javnost koja treba da se bavi time da nađe tržište za takav kvaliteti“, kaže Luka Mijajev iz Ečke.

Pored perja, jaja, mesa, džigarice, traženi proizvod je i guščija mast. Ako pitate starije Banaćanke one će vam reći da je to najbolji lek za plućne bolesti, samo treba namazati mast na grudi, tako da prenoći.

IZvor:RTS