Portal pametne poljoprivrede

Bogato obradivo zemljište, povoljni prirodni uslovi i kontinuitet porodičnih poljoprivrednih gazdinstava ukazuje da poljoprivreda Srbije igra značajnu ulogu u ekonomiji zemlje u poređenju sa susednim ili zemljama Evropske unije. Ipak, mali vlasnici i porodična gazdinstva, okosnica njene poljoprivrede, suočavaju se sa nekoliko izazova i ograničenja, što je naznačeno novom studijom FAO sprovedenom zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

Studija o malim poljoprivrednim vlasnicima i porodičnim gazdinstvima u Srbiji napisana je kako bi se bolje razumela njihova situacija i trendovi, i pružile smernice za dalji razvoj porodičnih gazdinstava, istovremeno osiguravajući inkluzivni rast, poboljšani životni standard i smanjenje siromaštva na selu.

„U Srbiji su, uprkos značaju malih vlasnika i njihovom doprinosu prehrambenoj sigurnosti i razvoju ruralnih zajednica, u velikoj meri ostali izvan fokusa naučne zajednice i kreatora politika“, rekao je Morten Hartvigsen, menadžer regionalne inicijative FAO-a. „Nedostaje i zvanična zakonska definicija malih vlasnika i porodičnih gazdinstava i to treba rešiti.“

U proteklih deset godina poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo u proseku su činili 9,2 posto ukupnog bruto dohodka i zapošljavali su 21 posto radne snage. Sektor pretežno karakterišu velike oscilacije stope rasta uzrokovane čestim ekstremnim vremenskim prilikama, kao što su suša i poplave.

Profil vlasnika – menadžera poljoprivrednih gazdinstava u smislu prosečne starosti, obrazovanja i aktivnosti – naročito ako su u pitanju žene – je takav da ne doprinosi održivom razvoju sektora. Stoga FAO preporučuje bolji pristup, kapacitete za inoviranje i nove mehanizme koji će pomoći starijim poljoprivrednicima izalaz iz sektora i prenos resursa na mlađe generacije.

Trgovina i učešće na tržištu je još jedno područje koje ima potencijal za poboljšanje.

Iako većina poljoprivrednika aktivno učestvuje na tržištu poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, oni uglavnom prodaju sirove, neobrađene proizvode preko neformalnih kanala, kao što su direktna prodaja, javna (spot) tržišta ili barter aranžmani sa organizatorima proizvpdnje i prerađivačima.

“Bolja integrisanost u lance snabdevanja poljoprivrednim proizvodima ometena je uglavnom neusklađenošću sa bezbednosnim i higijenskim standardima, nedostatkom sledljivosti u proizvodnji i prometu i tržišne infrastrukture, visokim transakcionim troškovima i nestašicom radne snage“, kaže profesorka Univerziteta u Beogradu Natalija Bogdanov, navodeći glavna pitanja kojima se studija bavi. ”Dakle, podsticajne politike treba da podstaknu  tržišnu participaciju, a ne samo rast produktivnosti i tržišnu orijentaciju proizvođača.“

Modernizacija i tehnološki razvoj, ulaganja u tržišne i veleprodajne objekte, uspostavljanje partnerstva i koordinacija, samo su neki elementi koji bi mogli da pomognu, posebno imajući u vidu mogućnost ulaska Srbije u Evropsku uniju i njeno područje slobodne trgovine u budućnosti.

Ozvaničenje rada u sektoru poljoprivrede i stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja, posebno za žene i mlade, može dodatno povećati konkurentnost i razvoj ruralnih područja.

Studija ističe da su izazovi malih vlasnika i porodičnih gazdinstava u Srbiji složeni i višedimenzionalni. Da bi se rešili ovi izazovi, kreiranje politika trebalo bi da bude bolje koordinisano i sveobuhvatnije, a njihova primena trebalo bi da stvori bolju ravnotežu između direktne podrške i mera ruralnog razvoja.

Studija na 125 stranica je dostupna na engleskom jeziku i uključuje srpski rezime koji prenosi glavne nalaze. Nastala je pod okriljem regionalne inicijative FAO-a za osnaživanje malih vlasnika i porodičnih gazdinstava, zarad poboljšanja životnog standarda i smanjenja siromaštva ruralnih područja.