Portal pametne poljoprivrede

U Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na oko 150.000 hektara. Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Beležimo suficit u spoljnotrgovinskom bilansu: prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra i veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra.

Povodom nedavno upućenog poziva povratnicima iz inostranstva da ostanu u zemlji, zasnuju novo ili obnove poljoprivredno gazdinstvo na imanju svojih predaka, a zatim osnuju novu ili se pridruže nekoj od postojećih zadruga, u Nacionalni tim za preporod sela Srbije stigla su brojna pitanja naših sunarodnika koji se interesuju za ulaganje u povrtarstvo.

Kopredsednici tima ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacije sa renomiranim stručnjakom za povrtarstvo Žarkom Ilinom, redovnim profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ističu da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.

Ministar Krkobabić posebno naglašava neophodnost udruživanja kako bi mali i srednji proizvođači mogli lakše i jeftinije da nabavljaju, a brže i skuplje prodaju svoje proizvode:

„Zadružnoj ekonomiji, zasnovanoj na principima solidarnosti i neutralnosti, nije prioritetni cilj uvećanje profita. Imperativ je puno zadovoljenje i boljitak svih učesnika – zadrugara, kooperanata i članova njihovih porodica, uz ostvarenje optimalne dobiti. Zadružni sistem je više od uobičajene ekonomije, daje prave odgovore na mnoge ekonomske izazove današnjice!“

Nacionalni tim za preporod sela Srbije ističe da u povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, o čemu svedoče sledeći podaci.
U Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na oko 150.000 hektara. Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Beležimo suficit u spoljnotrgovinskom bilansu: prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra. To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća. U tome je i šansa budućih povrtara. Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, o čemu govore podaci da uvozimo: paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir.

U Registru poljoprivrednog bilja je 41 vrsta povrća, s tim da veći ekonomski i privredni značaj ima oko 30 vrsta. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemljišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u bašti, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalnog zaštićenog prostora.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije saopštava povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim građanima da četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi proizvodnjom povrća na otvorenom na površini tri do pet hektara zemljišta prve ili druge klase sa dostupnim izvorom vode za navodnjavanje prve do eventualno treće klase.

Takođe, četvoročlana porodica može pristojno da živi i od 3.000-5.000 kvadratnih metara (30-50 ari) plastenika gajeći prvenstveno: papriku, paradajz, krastavce i dinje sa dodatnim sistemom grejanja. U predzimskom i zimskom periodu se gaji povrće sa malim zahtevima za uslovima uspevanja kao što su: salata, spanać, rukola, praziluk… Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u Srbiji.

Uvažavajući različite geografske, klimatske i druge uslove u tri povrtarska regiona Srbije preporučuju se sledeće kulture.

U ravničarskom regionu između reka Dunava, Save i Tise uspevaju: paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, kupus, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, mrkva, peršun, paštrnak, celer, grašak, boranija, kukuruz šećerac.

U Moravskom regionu u oblasti reke Morava sa svim pritokama uspevaju: paprika, paradajz, kupusnjače – srpski melez, zatim mrkva, peršun, celer, crna i bela rotkva…

U brdskoplaninskom regionu gaje se povrtarske vrste sa manjim zahtevima za uslovima uspevanja: salate, spanać, peršun, paštrnak, beli i crni luk, praziluk. U planinskim predelima se gaji krompir, pogotovu semenski, čiji je kvalitet neuporedivo bolji u odnosu na krompir u ostalim regionima.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

Kopredsednici tima ministar Krkobabioć i akademik Škorić kažu da nijedna preporuka nije tako dobra kao dobar primer. Zato navodimo samo mali deo uspešnih povrtarskih zadruga iz projekta obnove zarugarstva „500 zadruga u 500 sela“: „Poljo flora“ iz Knića koja je za godinu dana izvezla kiselog kupusa u zemlje EU vrednog 1,3 miliona evra, „Zelena zvezda“, selo Vinarce, Leskovac, čiji zadrugari neprekidno izvoze sveže povrće u evropske zemlje. Veoma uspešne su i povrtarske zadruge: „Paprika“ Martonoš, opština Kanjiža, “Natura balkanika“ Šabac, „Bumbari“ Cekavica i „Moravac, Leskovac, „Stari Banat“, Sakule, opština Opovo…

Nacionalni tim za preporod sela Srbije obaveštava zainteresovane da će, u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine, organizovati posetu najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima će prirediti stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva.

Da su poljoprivredni proizvođači prepoznali značaj projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“, potvrđuje sledeća činjenica: 2017. godine pre početka obnove zadrugarstva u Srbiji je bilo oko 1100 aktivnih zadruga. Za poslednje tri godine taj broj je povećan za 701 novoosnovanu zadrugu, što je u istoriji zadrugarstva Srbije neviđeni procvat.

Za opširnije informacije zainteresovani građani se mogu javiti zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i Nacionalnom timu za preporod sela Srbije.
B. Gulan