banner-image
banner-image

Da li je malina za Srbiju strateški proizvod

Piše: Branislav Gulan

Malina je realno i strateški proizvod u Srbiji, ali taj status ne može da dobije jer to podrazumevaju artikli koji obezbeđuju prehrambenu sigurnost stanovništva. Posle višegodišnjeg čekanja Vlada je formirala tim za unapređenje  proizvodnje i tržišta maline. Najveći napredak u proizvodnji maline će se postići građenjem partnerskih odnosa između proizvođača i hladnjača. Najveći problem srpskog malinarstva je nedostatak kvalitetnog sadnog materijala i gljivica truleži. Ove godine biti najveći problem kako i gde pronaći radnike kako bi se rod obrao na vreme.

Branislav Gulan

Proizvođači malina već punu deceniju traže od Skupštine Srbije da malina dobije status strateškog proizvoda, s obzirom da je vrednost njenog izvoza oko 200 miliona evra godšnje, i da je na njenoj proizvodnji zaposleno 35.000 ljudi sa punim radnim vremenom. Uz to proizvodnja malina služi i kao dopunska zarada radnicima sa niskim primanjima, kao i da ta proizvodnja ima visoko uccešće u ukupnom prihodu nekih opština, kao što je Arilje. Malina je veoma važna i u regionalnom razvoju, jer je pretežno koncentrisana u brdskom području zapadne Srbije, čiji je region zaostao tokom poslednje tri decenije.

Subvencije države ne prave razliku između ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje u brdskim predelima i intenzivne u žitorodnim krajevima, gde se koriste mašine. Po proizvodnji maline, proteklih godina zauzimali smo treće mesto u svetu. Ostvarena proizvodnja malina u 2018. godini bila je veća za 11,5 odsto u odnosu na 2017. godinu. Od ukuopnog agrarnog izvoza koji je u 2018. godini bio oko 3,3 milijarde dolara izvoz malina je bio veći od 230 miliona dolara. Slično je bilko iu 2019. Godini kada je izvezeno agrarnih proizdoa u vredbsoti od 3,6 milijardi dolara. U proteklim godinama bile su povećane i površine pod malinama. Međutim, sad je zabeleženo da se krče zasadi, posebno u Vojvodini.

Pomoćnik ministra poljoprivede Nenad Katanić, se slaže da je malina realno strateški proizvod. Međutim, država to nemože da prihvatiti, jer takav status podrazumevaju proizvodi koji obezbeđuju prehrambenu sigurnost stanovništva. „Ne treba očekivati da će država za robne rezerve otkupljivati maline, niti može da se meša u određivanje cene između proizvodjača i otkupljivacca“, rekao još prilikom podnošenja prvog zahteva malinara za dobijanje ovog statusa, 2013. godine. Katanić je tada najavio da će država podsticati unapređenje proizvodnje, prerade i transporta i preporučio gajenje novih sorti, sa kojima će se sezona branja produžiti sa četiri do šest nedelja na pet meseci, što će omogućiti povoljnije cene. On je istakao da se mora povećati prodaja zamrznutih malina u rinfuzi, gde Srbija gubi konkurentnost, kao i prodaja prerađevina od malina gde može da se ostvari veća dobit. Tadašnji predstavnici udruženja „Srpska malina“ i „Vilamet“ nisu baš bili zadovoljni odgovorom da država ne može da pomogne oko otkupa, pa su postavili pitanje zašto je dozvolila da budu ukinute zemljoradničke zadruge koje su se time bavile.

Poljoprivredni stručnjak Aleksandar Leposavić je ocenio da je najveći problem srpskog malinarstva nedostatak kvalitetnog sadnog materijala i gljivica truleži. On je predložio da se uvede kontrola svih matičnih zasada i da se pojača fitosanitarna kontrola prilikom uvoza sadnica. U 2011. i 2012. godini Srbija je, dva puta iz Engleske uvezla zaraženi materijal, koji je prošao inspekciju. Leposavić je predložio da se uvede podsticaj za svaki izvezeni kilogram maline, bez obzira gde je proizveden, i da se formira nacionalni savet za malinu koji će preporučivati vrste novih proizvodnih tehnologija i odabir sorti.

Kontinuitet u svetskom vrhu

Srbija je treća najkonkurentnija zemlja kada je reč o malinama pokazala je studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta GIZ. Ona već decenijama održava kontinuitet prisustva u samom svetskom vrhu proizvođača izvoznika ,,crvenoga zlata’’. Za to su, pre svega zaslužne inovacije koje su Srbiju napravile jednom od svetskih velesila u malini. U pomenutoj studiji navodi se da Srbija povećava trgovinu svežom malinom (30 odsto brže od svetskog proseka), a i intenzivno se podižu zasadi sa dvorodnim sortama.

U zamrznutoj malini i pored pada izvoza 2016. godine u odnosu na predhodnu godinu Srbija je svetski lider ispred Poljske i Čilea. Do ovako dobrog plasmana srpske maline na svetsko tržište došlo je, kako se navodi u objavljenoj studiji, pre svega, zbog specijalizacije proizvođača. Oni su postepeno povećavali proizvodnju, i počeli da ostvaruju ugovore, dugogodišnje odnose i poverenje sa hladnjačama. Takođe, počeli su da primenjuju dobru poljoprivrednu praksu koja se u sve većem broju slučajeva dokumentuje Global G.A.P. certifikacijom. S druge strane, određeni deo proizvođača koji su shvatili da malina nije idealno rešenje za njihove prihode odustaje ill se prebacuje u druge proizvodnje.

Nesporno je da je Srbija i dalje veliki izvoznik zamrznute maline. Vrednost izvoza zamrznute maline u periodu 2010-2015. godine je 241 milion dolara. Izvoz od 2014. godine do 2016. godine je bio od 277 miliona dolara, a rekordnih 309 miliona naša zemlja dostigla je u 2015. godini. Jedino Čile ostvaruje veću jediničnu vrednost izvoza od Srbije dok je druga Poljska koja ima konkurentniju cenu zbog manjih troškova proizvodnje.

Srbija ima veoma dobre uslove za uzgoj maline i pored toga ulaže u inovacije. Iz tog razloga razvila se konkurencija od strane preduzetnika proizvođača i preduzetnika hladnjačara, ali se istovremeno razvila i kooperacija između njih. Uspeh sektora malinarstva zasniva se na razmeni, saradnji i uključenosti velikog broja proizvođača i kupaca, navodi se u studiji konsultantske kuće SEEDEV.

Na isti način kao što se to desilo 1970-tih dešava se poslednje tri godine. Nakon 40 godina inovacije su se vratile u sektor i one će ga najverovatnije i spasiti ovaj proizvod. Tehnologija gajenja maline je napokon iskočila iz šeme. Podignuto je nekoliko desetina hektara maline pod plastenicima za tržište, a u Vojvodini postoje već centri gajenja dvorodih sorti.
Koje su prepreke za razvoj malinarstva?

Budućnost malinarstva ugrožena je time što se od države traži da reguliše odnose. Najveća opasnost za ovaj sektor su i pojedini proizvođači koji nisu razumeli prirodu konkurentnosti maline, pa stalno insistiraju na ulozi države da koordinira, posreduje, subvencioniše i preraspodeljuje.

Malina stigla iz Amerike

U Srbiji, malina se gaji od 1880. godine, kada su naši iseljenici doneli prvu kultivisanu sortu ,,marloboro’’, najpre u valjevski, anešto kasnije i u čačanski kraj. Proizvodnja u Srbiji beleži izuzetno visoku stopu rasta od 1981. do 2014. godine, a 2015. godine u našim malinjacima iznosio je više od 100.000 tona roda. Odmah se postavlja i pitanje koliko košta podizanje novog zasada malinjaka po cenama srpskog tržišta. Tako bi za hektar novog malinjaka (pod uslovom da imate njivu) na ime troškova (sadnice, đubrivo, stubovi, žica…) voćar morao da uloži  9.375 do 10.000 evra. Troškovi usluga (radovi na terenu, oranje, drljanje, dovoz vode…) iznos 1.925 do 2.000 evra, dok se za radnu snagu mora izdvojiti 2.760 do 3.000 evra. To ukupno, po najnižim cenama iznosi 14.222 evra za hektar novog zasada, ali tu troškovima nije kraj, ako se želi sigurna proizvodnja. Jer, ugradnja programiranog sistema za zalivanje kap po kap košta dodatnih 7.000 do 9.000 evra, a protivgradna mreža još blizu 20.000 evra po hektaru.

U kom pravcu će se dalje razvijati malinarstvo zavisi u velikoj meri i od agrarne politike i onih koji je sprovode. Da li će ona prestati da učestvuje u pregovorima o cenama, donošenju različitih strateških odluka i dokumenata ili će raditi na sertifikaciji sadnog materijala, rešavanju problema registracije pesticida, rešavanju sive zone u otkupu i drugog. Najveći napredak u proizvodnji maline će se postići građenjem partnerskih odnosa između proizvođača i hladnjača. U tom slučaju veliki deo energije koji se troši na sukobe mogao bi da se investira u inovacije u proizvodnju i na tržištu, organizovanije nastupanje u izvozu, ali i da se povećava potrošnja maline na domaćem tržištu.

Srbija i uvozi maline…

Prošle 2019. godine izvoz zamrznutih malina iz Srbije bio je vredan 234 miliona dolara. To je više od trećine od ukupno izvezenog voća u vrednosti od 620 miliona dolara. Najveći izvoz malina je u EU gde je je plasirano 190,1 miliona, a u Rusiju tek 5,3 miliona. Od toga, u Nemačku je plasirano malina u vrednosti od 67 miliona dolara, u Francusku 41,5 miliona, Belgiju 16, Veliku britaniju 15, Holandiju 11, a u ostale zemlje znatno manje. U sezonikoja je na pragu u hladnjačama od 60.000 tona prošlogodišnjeg roda od 60.000 tona nema ni pet odsto. Jer, kamioni svaki dan tgoae I idu u izvoz, pošto je na svetskom tržištu tražnajsve veća.

Treba istaći da Srbija i uvozi maline. Taj uvoz ima rastući trend i u 2016. godini bio je 3,5 puta veći nego u 2010. godini. U prvih deset meseci 2017. godine, ostvareni uvoz malina je dostigao 10.990 tona i gotovo duplo je premašio celokupan uvoz ostvaren u 2016. godini. Prema podacima Uprave carina, ostvareni uvoz je u 2015. i 2016. godini bio je veći nego što to proizlazi iz dostavlјenih podataka Ministarstva polјoprivrede, tako da je, prema ovim podacima, u 2016. godini ukupno uvezeno 7.589 tona svežih i zamrznutih malina. Uvoze se prevashodno zamrznute maline (preko 98 odsto), dok je uvoz svežih malina zanemarlјiv. Malina se najviše uvozi iz Bosne i Hercegovine (70-75 odsto), oko 13 odsto u 2016. i 2017. godini dolazilo je sa Kosova, dok se znatno manje količine uvoze iz Bugarske i Crne Gore. Za oko 10 odsto ukupnih uvezenih količina, prema carinskoj deklaraciji, evidentirano je poreklo iz Republike Srpske.

 

Malina bez GMO

      Malina kao proizvod može biti Rolend, bruh, griz i blok. Malina Rolend je proizvod koji podarazumeva malinu ujednačene boje i zrelosti bez buđavih plodova, bez stranih primesa, vegetativnog i mineralnog porekla. Sve kategorije proizvoda su proizvedene, upakovane i transportovane u skladu sa HACCP principima i praćeni potvrdom i analizama. Proizvod ne sadrži bilo kakvu sirovinu genetski modifikovanog porekla. Proizvodi ne sadrže strana tela i detektovani su na metal. Sistem praćenja se zahteva od proizvođača na svim nivoima. Plodovi su IQF-pojedinačno brzo zamrznuti, zdravi i zreli, nisu fermentirali i bez primetnih gljivica. Geografsko poreklo Arilje, Požega, Ivanjica. Sorte malina koje su najzastupljenije su Vilamet i MikerMalina bruh je mešavina celih plodova maline, lomljenih plodova i griza. Malina griz je samlevena malina. Malina blok ili presa je treća klasa maline koja se koristi za toplu preradu (marmelade, sokove…)

Tržište i cene

Tržište uvoza malina se nalazi na granici između niske i umerene koncentrisanosti, pri čemu prva četiri uvoznika skupa čine oko 50 odsto uvoza po količini i vrednosti. Za razliku od izvoza malina, pozicija vodećeg uvoznika je promenlјiva kategorija. Najveći uvoznik u prvih deset meseci 2017. godine je preduzeće „Fru com plus“ doo iz Varvarina, a 12 među četiri vodeća uvoznika u protekle tri godine nalaze se još i „Crops&Partners“ doo iz Beograda (vodeći uvoznik u 2015. i 2016. godini), „Sirogojno Company’’ doo iz Sirogojna, „Lukafood“ doo iz Umčara, „DBR Proizvodnja“ iz Beograda i „Stanić“ iz Arilјa.

Prosečna uvozna cena malina imala je rastući trend u periodu od 2012. do 2015. godine. Prema podacima Uprave carina, u 2015. godini prosečna uvozna cena malina dostigla je maksimalnih 2,49 evra po kilogramu i gotovo se izjednačila sa prosečnom izvoznom cenom. U 2016. godini, prosečna uvozna cena malina smanjena je u odnosu na 2015. godinu za devet odsto, a negativan trend nastavlјen je i u 2017. godini. Kretanje prosečne izvozne i uvozne cene malina, evra po kilogramu, 2010-2017godine. Prema podacima Uprave carina, prosečna uvozna cena malina u prvih deset meseci 2017. godine iznosila je 1,59 evra po kilogramu i bila je za 27 odsto niža od prosečne izvozne cene, pri čemu je prosečna uvozna cena maline poreklom iz Bosne i Hercegovine, iz koje potiče 75 odsto uvoza, iznosila 1,53 evra po kilogramu.

Vlada formirala tim za malinu!

Sedam godina posle ovakvih zahteva konačno je Formiran tim za unapređenje proizvodnje i tržišta maline, uoči  1. maja 2020. godine. Vlada posle dugo čekanja formirala radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, objavljeno je u Službenom glasniku.Vlada je formirala radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, objavljeno je u Službenom glasniku. Kako se navodi, ovaj tim će sagledati aktuelnu situaciju u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom, kako se kaže, na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište. Cilj je da se na osnovu podataka donosu mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu. Radna grupa će razmatrati i nepovoljne uticaje klimatskih i zemljišnih uslova na proizvodnju i prinos maline, a kako bi se unapredio sadni materijal maline, uslovi skladištenja, transporta i čuvanja maline. Takođe, cilj ovog tima je da rade na uređenju pravila otkupa maline i definišu uslove na otkupnim mestima, a koji se tiču klasiranje plodova i drugo… Na čelo ove radne grupe je postavljen državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, a u timu su predstavnici Uprave carine, Ministarstva trgovine, fakulteta, instituta, Privredne komore Srbije, proizvođači, predstavnici više asocijacija, saveza, udruženja, zadruge, hladnjačari…

Posle višegodišnjeg čekanja država je shvatila da je malina značajan izvozni proizvod za Srbiju. Potvrda takvost stanja je činejnica da je nakon pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ u Arilju, odnosno Milića selu osnovana i prva složena zadruga u Srbiji, krajem 2018. godine. Idejni tvorac ove voćarske zadruge je Boža Joković, njen sadašnji direktor. Inače, osnovna zadruga u Milića selu osnovana je 25. decembra 2013. godine., a posle je okupila zainteresovane proizvođače iz Srbije da se udruže. Posle dobijanja podrške od ministra za regionalni razvoj Milana Krkobabića za razvoj zadrugarstva u Srbiji, zadruga je proširila delovanje i udruživanje. Tako danas ova složena zadruga ima 40 zadrugara i više od 300 kooperanata koji proizvode ,,crveno zlato’’ na oko 300 hektara. ,,Malina se dugo nalazila na 15.000 hektara u Srbiji. Bilo je godina kada je donosila i zaradu, pa su proširene njene površine. Bilo je novih zasada u Vojvodini, pa se ukupan rod nalazio na preko 21.000 hektara.

Međutim, proteklih godina malinarstvo je bilo i u krizi, pa su te površine sad opet značajno smanjene. Međutim, ove godine biće manji rod u Čielu, Poljskoj drugim zemljama, pa će u Srbiji, kako se očekuje, malina opet doneti berićet. Zalihe su kod nas minimalne, a u svetu je slab rod. Kod nas očekujemo ukupan rod od 60.000 do 70.000 tona.  Sad učavamo  da će ove godine biti najveći problem kako i gde epronaći radnike kako bi se rod obrfao na vreme. To je posebno značajno zbog toga što mi imamo ugovore za izvoz čak 70 odsto proizvodnje. Novo je to što sad neizvozimo samo sirovinu, već finalne proizvode od maline. Inače, u proizvodnji i prodaji malina vlada nesigurnost. Tako smo proteklih godina imali manji rod zbog vremenskih nepogoda. U 2019. godini malinu smo osigurali od grada. Međutim, početkom maja, umesto grada malinu je uništio sneg! Osiguranje takvu štetu nije htelo da prizna. A, ko bi rod osiguravao od snega koji će pukim slučajem pasti u maju!? I zato je lane rod bio prepolovljen, navodi Joković.

Čačanski priručnik za Ameriku i Evropu

 Naučno voćarsko društvo Srbije sa sedištem u Čačku objavilo je pre dve godine na engleskom jeziku obimnu studiju pod nazivom ,,Malina’’ (,,Raspberry, the management, processing and marketing’’) čiji su autori prof dr Svetislav Petrović, nekadašnji dekan Agronomskog fakulteta u Čačku i naučni istraživači čačanskog Instituta za voćarstvo dr Aleksandrar Leposavić i dr Darko Jevremović. Do sada je u svetu objavljene studije na engleskom jeziku oslanjaju se, pre svega, na naučni pristup malinarstvu, a mi smo u svojoj spojili nauku i praktična iskustva kao i terenske podatke srpskih malinara koji su vodeći na planeti, kažu autori. Knjiga je namenjena naprednim uzgajivačima maline u Čileu, Argentini, Peruuu, Slvoeniji, Slovačkoj, Češkoj, Nemačkoj i Bugarskoj. Proizvodnja maline u svetu poslednjih decenija beleži tendenciju rasta, navode autori studije. Posmatrano po kontinentima, najveći obim je u Evropi (više od 60 odsto), zatim Severnoj Americi (SAD i Kanada), Južnoj Americi (Čile, a novijih godina i Argentina) i Aziji (Kina).

Prema ovoj studiji, po ubranim količinama ploda na Starom kontinentu na prvom mestu je Rusija, slede Srbija, Poljska, Ukrajina, Bugarska, Mađarska, Francuska i Španija. Najveća robna proizvodnbja ostvaruje se u Srbiji, odakle više od 95 odsto svežih i prerađenih plodova plasira se na svetsko tržište. U Rusiji čak devet desetina roda bude izneto na tezge u lokalnim prodavnicama, a slično je i u SAD u skladu sa poznatom činjenicom da su velike zemlje manje zavisne od svetskog tržišta. Prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) u vremenu od 2006. do 2014. godine svetska proizvodnja se kreće od 450.000 do 500.000 tona godišnje.