Morska trava pogodna za ishranu krava, problem njen transport
Novi izvor proteina za preživare mogla bi da bude morska trava, prenosi sajt All about feed. Do ovog zaključka došli su norveški stručnjaci u okviru jednog istraživanja u kojem je učestvovao i Arhus Univerzitet. Potencijal postoji, ali i problemi poput sadržaja teških metala u morskoj travi, kao i troškova transporta i održavanja svežine do upotrebe.
Procenat suve materije u morskoj travi varira od 13 do 28 odsto. To je sličan procenat kao i u nekim gajenim biljkama.
Kada je u pitanju sadržaj pepela, on je u morskoj travi veoma visok i varira između 13 i 48 odsto. To je mnogo više nego kod redovne hrane za krave. Sadržaj pepela u hrani kojom se uobičajeno hrane je ispod 10 odsto u suvoj materiji. Izuzetak od ovog pravila su detelina poreklom sa zagađenih zemljišta i silaža od glave repe.
Visok sadržaj pepela u suvoj materiji, odnosno minerala, ograničava količinu morske trave koja se može dati životinjama u jednom obroku. S druge strane, potencijalno je lakše napraviti smešu sa dovoljno minerala ako se obroku doda i morska trava.
Naučnici su upoređivali i svarljivost morske trave u poređenju sa nekim drugim hranivima.
Mereno u in vitro uslovima, mešanjem želudačnog soka goveda sa morskom travom utvrđena je visoka svarljivost crvenih algi. Stepen svarljivosti bio je na istom nivou ili čak i bolji nego kod najfinije lucerke i deteline.
Svarljivost zelenih algi bila je manja, odnosno u nivou sa svarljivošću nekih travnatih smeša. Ispitivanja svarljivosti mrkih algi pokazala su veoma velike varijacije u svarljivosti, kretale su se od vrlo niske do ekstremno visoke.
Koncentracija vlakana u algama je varirala od 10 do 46 odsto u suvoj materiji. Ipak, ovaj podatak treba uzeti s rezervom zato što se polimerizovani ugljeni hidrati u algama razlikuju od onih koji se nalaze u konvencionalnoj, biljnoj hrani za životinje.
Sadržaj proteina u algama varira. U mrkim algama kreće se u rasponu od 9 do 14 odsto, u zelenim je taj procenat od 15 do 22, a u crvenim 18 do 35 odsto. Međutim, kada se govori o sadržaju proteina, treba imati u vidu visok sadržaj pepela u suvoj materiji. Njegovim svođenjem na nivo koji je u gajenim biljkama za stočnu hranu, znatno bi se povećala iskoristivost proteina iz algi.
U nekim algama postoji i neka vrsta prirodne zaštite od razgradnje proteina do koje dolazi u buragu preživara, pa i o tome treba voditi računa. Ipak, kada se sve uzme u obzir, alge su potencijalno kvalitetna hrana za preživare.
Još jedna stvar o kojoj se mora voditi računa jeste to što alge brzo gube svežinu. Zbog toga se moraju upotrebiti brzo, u roku od 24 sata.
U suprotnom je neophodna konzervacija, koja je skupa da bi opravdala upotrebu algi u ishrani preživara. Postoje indicije i da bi se mogla praviti silaža od algi, ali uz obavezan dodatak mlečno-kiselinskih bakterija.
Uzevši u obzir sve navedeno, alge su, bez obzira na svoje prednosti koje se odnose na hranidbenu vrednost, za sada ipak preskupe za upotrebu u ishrani preživara. Njihova upotreba se isplati samo tamo gde se one vade i uz minimalne troškove dopremaju do okolnih farmi.
Izvor:Poljoprivrednik