Portal pametne poljoprivrede

Novi trendovi u ishrani sve veće populacije Evropljana su stigli. Dok četvrtina svetskog stanovništva  ili dve milijarde ljudi, tradicionalno konzumira insekte, Evropljani tek počinju otkrivati prehrambene koristi insekata. U meni su najpre ušli cvrčci…  

-Michiela Van Meervennea prvi put sam upoznao u leto 2014. godine, tokom godišnjeg kongresa Međunarodne federacije poljoprivrednih novinara (IFAJ). Od tada naši putevi su se ukrštali više puta. Poslednji put kad smo se sreli bio je u Briselu, gde on živi. Pre toga rekao mi je da je odlučio da odustane od novinarstva kako bi započeo vlastiti posao. A pošto nije želeo da se izgubi u gomili, uložio je u nišni posao – proizvodnju proteinskih barova od cvrčaka. Ne sam, već sa sestrom Anneleen – piše rumunski novinar Liviu Gordea.

Promena potrošačkih navika

„Pisao sam dosta o budućim izazovima evropske poljoprivrede i pokušao sam da otkrijem koja su očekivanja potrošača. Tako smo saznali da postoji tendencija menjanja navika, naročito među mladima. Takođe napisao nekoliko članaka o prelasku na nove vrste proteina. I upravo je to izazov koji pokreće industrija insekata. Na papiru ima sve prednosti, ali potrebno joj je prihvatanje od strane javnosti „, priznao mi je mladi preduzetnik.

Ne preuzimajući previše rizika, za svoju sirovinu je izabrao Acheta domesticus, naučno ime kućnog cvrčka. Insekt koji nije odbojan kao ostali. Neki bi rekli da su cvrčci zaista slatki.

„Postoji samo jedan problem sa insektima, a to ima veze sa ljudskom psihologijom. Zapravo, naš veliki izazov je pomoći potrošaču da savlada mentalnu prepreku. Ali cvrčići su lakše prihvatiti nego jestive crve, koje sam od početka isključio upravo iz tog razloga. Cvrčci, čak i ako nekako izgledaju čudno, nisu odbojni. Pogledajte kozice ili ostrige, koje neki konzumiraju, mada ne možemo reći da izgledaju vrlo privlačno u svom prirodnom okruženju. Na primer, mi ovde u Belgiji jedemo ali i one izgledaju dovoljno jezivo. A ljudi jedu i ne razmišljaju o tome kako zaista izgledaju „, Michiel opravdava svoj izbor.

Čak 70 odsto čistog proteina

Sve je počelo izveštajem koji je uradio na farmi cvrčaka u blizini Brisela. U početku je nabavio sirovinu odatle. Danas se, međutim, nabavlja iz Albinsecta, jedne od najpoznatijih farmi insekata u Evropi. Ovde se cvrčci uzgajaju u kontrolisanom okruženju. Prednost je u tome što insekti uglavnom ne zauzimaju puno prostora, a na prilično malom prostoru možete dobiti veliku količinu proteina.

Na primer, Acheta domesticus je 70 odsto čistog proteina! To znači da imamo 700 grama proteina u kilogramu cvrčaka. Više je nego dvostruko u odnosu na govedinu, u kojoj je procenat proteina samo 30 odsto. S druge strane, uzgajanje cvrčaka je mnogo efikasnije.

„Za podizanje kilograma cvrčaka potrebno je samo 1,2 kg hrane. To je zato što insekti imaju hladnu krv i ne gube toliko energije. Da bi regulisali svoju telesnu temperaturu, životinje gube puno energije i stoga troše više. Ako uzmemo na primer krave, stopa konverzije je 10 do 1. To znači da 10 kg hrane daje jedan kg mesa „, tvrdi 33-godišnjak. Jednako je važna i potrošnja vode, izuzetno mala u slučaju insekata. Otprilike 99 odsto potreba za vodom je praktično ono što jedu. Obično u njihovoj ishrani nema potrebe za vodom. „Mislim da je voda ključ proteina budućnosti. Osim toga, cvrčci uopšte nisu izbirljivi prema hrani. Konzumiraju bilo šta dok je to organski proizvod. Čak i ostatke hrane“, rekao je.

KRIKET – recept koji je kreirao kuvar

Svaka tabla proteina uključuje 20 cvrčaka. Ne ceo, naravno, ali u obliku praha. U stvari, kada cvrčci dostignu zrelost, na 35 dana ulaze u proces hibernacije, indukovan padom temperature okoline. To je „prijateljskiji“ način da okončaju svoje živote. Na taj način oni uopšte ne pate. Nakon što umru, cvrčci se kuvaju u vodi da bi uništili sve bakterije i druge nečistoće. Potom se stavljaju u rernu na 6-8 sati, gde se osuše i na kraju pretvore u prah. Tako se cvrčci koriste sto posto, nema gubitaka, kao i kod ostalih sirovina iz kojih se protein izvlači.

Pod brendom KRIKET trenutno se nalaze tri vrste barova – originalne, čokoladne (sa kakaom, pistaćima i čijom) i takozvani „protein boost“ (sa pekanima, urmama, morskom soli i ekstra biljnim proteinima, od graška). Recept za ove ukusne i hranljive proteinske barove razvijen je zajedno sa kuvarom koji je pronašao pravu kombinaciju sastojaka i ukusa. A da bi skalirali poslovni model i proizvodu dali industrijski kvalitet, radili su sa timom sa Univerziteta u Gentu.

Mladi ljudi lakše prihvataju promene

Pored ovih proteinskih tabli, braća Van Meervenne planiraju uskoro da lansiraju asortiman žitarica za doručak, napravljenih od praha cvrčaka. Da se ​​nije dogodila pandemija koronavirusa, već bi bila na tržištu, ali pod trenutnom situacijom lansiranje je odloženo do pada.

Brend KRIKET već neko vreme je na policama supermarketa u Belgiji, ali i u okolnim zemljama. Cena bara je dva evra.

„Posao je profitabilan, ali potrebno je više prodaje da biste osetili značajno povećanje zarade“, objasnio mi je Michiel. Sada je dostigla proizvodnju od 10,000 barova mesečno. To znači 200.000 cvrčaka. Njegov san je da će jednodnevni KRIKET postati međunarodno priznat brend. Do tada, međutim, pokušava da promeni mentalitet potrošača.

Sećam se pre dve godine na aerodromu u Čikagu kupio sam nekoliko lizalica sa različitim insektima unutra – divovskim mravima, cvrčcima, ali i škorpionima (bez igle, naravno). Iz radoznalosti sam ih uzeo za svoje kolege, ali i za svog četvorogodišnjeg sina. Jedini koji je bio zaista oduševljen jedinstvenim poklonom i željan da ga odmah proba, bio je moj mali dečak, ali na kraju ga je moja žena sprečila da pojede insekt. Čini se kao da još nismo spremni prihvatiti stvarnost. Možda samo mlađa generacija … Ipak, ovaj put sam preuzeo ulogu roditelja vizionara i dao mu bar za kriket. Njegova reakcija bila je izuzetno prirodna. „Želim još!“, Rekao mi je, znak da mu se sviđa.

Oslobađanje od predrasuda

Iako je za mnoge ideja konzumiranja insekata i dalje odbojna, činjenica da su ti cvrčci 70 odsto čisti protein i čini se da njihov rast spašava planetu kroz minimalno zagađenje koje donosi, jaki su argumenti u korist ove promene. Da bi imali masovnu potrošnju insekata, ljudi sigurno ne moraju da vide sirovinu. Kriket brašno je koristan proteinski dodatak za organizam, koji se može dodati u mnoga jela u kuhinji, od šejkova do pirea ili umaka. Hrana je nešto što nas definiše, to je u našoj kulturi. Radi se o tradiciji i obrazovanju. Potrebno je vreme da se promene navike potrošnje ljudi. Ali tranzicija je zapravo veoma jednostavna. Sve je u tome da želite probati nešto drugo što nije čak ni lošeg ukusa i zaista je zdravo.