banner-image
banner-image

Breskve i nektarine zaštititi od insekata i gljivica

Na području Vojvodine u toku je berba ranih sorti bresaka i nektarina, dok se srednjestasne i kasnostasne sorte nalaze u fazi od plod oko 70% krajnje veličine do obojavanje ploda skoro završeno.

Foto:PIS

Breskvin smotavac je veoma značajna štetočina u proizvodnji voća na našim prostorima. Najveće štete pričinjava u zasadima bresaka i nektarina, a može prouzrokovati štete i na šljivama, kajsijama, jabukama, kruškama i dunjama. Štete pričinjavaju larve koje se ubušuju u vrhove lastara ili u plodove. Na mestu ulaza larve u plod može se videti smolotočina koja curi iz ploda i takvi plodovi otpadaju pre vremena.

U vizuelnim pregledima registruje se prisustvo jaja i ispiljenih larvi breskvinog smotavca. Na području Vojvodine u toku je piljenje larvi druge generacije ove štetočine.

U poslednjih nekoliko godina, na našem proizvodnom području, registruje se povećanje brojnosti tripsa (Thysanoptera). Od voćnih vrsta, trenutno su najugroženije breskve, nektarine i jabuke. Vizuelnim prregledima zasada bresaka i nektarina registruje se prisustvo tripsa na listovima i plodovima.

Štete od tripsa nastaju usled ishrane larvi i odraslih jedinki kao i usled procesa polaganja jaja. Na napadnutim plodovima dolazi do pojave simptoma oštećenja u vidu različitih nekroza i deformiteta.

Indirektne štete koje ovi štetni organizmi nanose poljoprivrednoj proizvodnji su veoma značajne. Breskvin smotavac i neke vrste tripsa koje su prisutne u Srbiji imaju karantinski status u pojedinim zemljama gde se izvozi naše voće. Proizvođačima srednjestasnog i kasnostasnog sortimenta bresaka i nektarina se preporučuje obilazak zasada.

Ukoliko se registruje prisustvo navedenih štetočina preporučuje se primena insekticida.

Treba primeniti preparat exirel, aktivne materije cijantraniliprol u  koncentraciji 0,075 – 0,1%. Karenca za primenu ovog ppreparata je  7 dana.  

Uslovi u kojima se odvijala proizvodnja, obilne i česte padavine i registrovane temperature, pogodovale su razvoju gljiva prouzrokovača različitih vrsta truleži (Minilinia spp.). Vizuelnim pregledima, u neadekvatno zaštićenim zasadima, registruje se prisustvo simptoma truleži na plodovima.

U fazama sazrevanja plodova, a pre najavljenih padavina, preporučuje se primena fungicida: signum, aktivne materije boskalid+piraklostrobin, u koncentraciji  0,562 – 0,75 kg/ha ili  akord, aktivne materije tebukonazol, u koncentraciji 0,5 – 0,75 l/ha Karenca za ove preparate je sedam dana, a u zasadima u kojima je u toku berba ne treba primenjivati hemijske mere zaštite!

Izvor: PIS