Voštana zrelost kukuruza pravo vreme za spremanje silaže
Vreme je za spremanje silaže, pa češće treba da se proverava zrelost kukuruza kako bi se siliranje obavilo u pravom trenutku.
Vreme je ove godine izuzetno pogodovalo razvoju kukuruza te se na pravi način treba iskoristiti ova blagodet leta. Voštana zrelost zrna je pravo vreme za siliranje. Mlečna linija na zrnu kukuruza u vreme voštane zrelost nalazi se na ½ od vrha zrna, te tada u biljci ima od 30 do 40% suve materije. Ovo je faza zrenja kada je udeo klipa najpovoljniji u masi cele biljke i kreće se oko 40%.
Siliranje je potrebno raditi u fazi voštane zrelosti jer kasnije opada prinos suve materije, opadaju klipovi, gubi se list, lome se stabljike i dr. Tada zapravo dolazi do povećanja sadržaja lignina koji utiče na kvalitet silaže i njenu iskoristivost.
Ako je kukuruz u voštanoj fazi može se krenuti sa spremanjem odnosno sa košenjem gde je preporučena visina do 40 cm od zemlje. Košenje na 20 cm od zemlje pokazalo se kao loše rešenje jer dovodi do smanjenja svarljivosti silaže. Niže košenje može dovesti do unosa zemlje u silažu što smanjuje kvalitet i nepovoljno se odražava na mikrofloru.
Koja će biti dužina seckanja silaže zavisi od zrelosti biljke. Sitnija silaža se lakše transportuje, bolje sabija i jednostavnije prebacuje do štale. Ovakva silaža je lakša za varenje. Ipak previše usitnjena silaža može imati loše posledice po preživare.
Optimalna dužina seckanja je od 10 do 15 mm ukoliko se košenje obavlja u pravo vreme kada je i optimalan sadržaj suve materije u biljci od 30 do 40%. Punjenje silosa potrebno je obaviti što brže i ako je moguće bez prekida.
Dobro sabijena masa jedan je od preduslova za dobijanje dobre silaže. Vazduh iz silo mase treba dobro istisnuti kako bi se stvorili povoljni uslovi za razvoj bakterija mlečne kiseline, brže snižavanje pH silaže (do 4,0) i smanjenje gubitka hranljivih materija zagrevanjem. Mali silosi trebaju biti u jednom danu napunjeni i odmah prekriveni, a veliki silosi sa visokim zidovima (preko 2 m) se mogu puniti nekoliko dana i to tako da se svakog dana dodaje sloj od 1 m debljine.
Po završetku punjenja i gaženja treba pristupiti pokrivanju silaže. Folija koja se koristi za silažu mora prelaziti bar pola metra preko zidova silosa, mora se opteretiti vrećama ili nekim drugim materijalom po celoj dužini. Silaža se mora pokriti folijom koja će biti stabilizovana na UV zrake bar godinu dana.
Korišćenje dvostruke folije na silo kamarama je takođe veoma dobro rešenje. Bitno je da se vazduh istisne iz krme i da se krma dobro zaštiti od zračenja, vode, glodara i drugih uzročnika kvarenja silaže. U današnje vreme može se slobodno reći da su neophodni dodaci (pored inokulanata, koji su bitni za dobar smer fermentacije) adsorbenti mikotoksina mineralnog porekla na bazi organsko modifikovanog zeolita (minazel plus). Ovi adsorbenti mikotoksina se odlikuju bipolarnošću što povećava mogućnost adsorpcije većeg broja mikotoksina.
Adsorbenti mikotoksina trebaju da se dodaju i drugim hranivima jer su korisni iz više razloga: kiselinski su stabilni, ne resorbuju se u organizmu, ne sadrže štetne komponente (teške metale i nepoželjne minerale), ne adsorbuju vitamine, aminokiseline i mikroelemente.
Šta se zapravo dešava kada dodamo zeolit u silažu? Dodavanjem zeolita u silažu sprečava se razvoj mikotoksina, adsorbuju se štetne materije iz organizma, teški metali, toksini, pesticidi i dr. Dodavanjem zeolita kroz hranu održava se stabilno zdravstveno stanje životinja i time doprinosi manjoj upotrebi lekova. Povećava se količina i kvalitet dobijenog mleka i mesa za 6-12%.
Za zeolit se sa sigurnošću može reći da je najjači antioksidant jer neutrališe delovanje slobodnih radikala. S obzirom da prisustvo toksina u hrani kao i suvišni amonijak u buragu veoma ozbiljno ugrožava prirodne i reproduktivne sposobnosti životinja, zdravlje i kvalitet proizvoda, upotreba zeolita se preporučuje kao obavazen dodatak silaži.
Mast.inž. Verica Lazarević
Izvor:PSSS