Setvu pšenice obaviti pravilno i na vreme, u ponudi i hibridno seme
Počinje setva strnih žita, a količina padavina je vrlo mala. Ovi usevi kod nas zauzimaju značajne površine i setvi se mora posvetiti posebna pažnja, pojašnjava za portal PSSS, dipl. inž Svetlana Zlatarić.
Ako je otežana osnovna obrada i priprema za setvu, može se raditi i redukovana jer nema uticaja na prinos.
Na tržištu ima u ponudi veliki broj sorata ali potencijal rodnosti ni približno se ne iskoristi. Pri izboru sortimenta, a i vrste moraju se pre svega sagledati potrebe i veličina gazdinstva. Ne treba sejati pšenicu za ishranu stoke, ako je već za to namenjen ječam i tritikale.
Pri izboru treba birati sorte koje više odgovaraju tom podneblju (mikroklimi). Poslednje dve godine pored sorata pojavili su se i hibridi pšenice. Međutim, još uvek vlada nepoverenje u smislu odnosa količine semena za setvu i prinosa koji mogu da se postignu setvom hibrida.
Hibrid pšenice nastaje ukrštanjem dve sorte gde dolazi do izražaja ta hibridna snaga koja se pre svega ispoljava u visokom istabilnom prinosu zrna, dobroj tolerantnosti na bolesti, dobroj fotosintezi zahvaljujući većoj lisnoj površini, velikom broju sekundarnih stabala-intezivno bokorenje (preko 15 produktivnih stabala po biljci).
Hibridi se odlikuju i velikim brojem dobro nalivenih zrna, većom masom, dobro razvijenim korenovim sistemom i malom setvenom normom. Umesto 250-300 kg/ha, norma kod hibridne pšenice je 80-100 kg/ha. Odnosno 150-170 klijavih zrna po m². Ipak je jako bitno pored deklarisanog semena , setvu obaviti u optimalnom roku.