Portal pametne poljoprivrede

Od 2014. do 2019. godine, budžetski prihodi od naknada za zakup i promenu namene poljoprivrednog zemljišta, na svim nivoima, zbirno su bili za oko 16,5 milijardi dinara (oko 140 miliona evra) viši od rashoda kroz programe zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta. Umesto da taj iznos uloži u propisane mere, kao što su navodnjavanje i odvodnjavanje, odbrana od grada, održavanje kanala i atarskih puteva, komasacija, kontrola kvaliteta zemljišta, rad poljočuvarske službe…, vlast ga je potrošila nenamenski.

Na ovaj i druge probleme uzrokovane propisima koji omogućavaju da se prihodi koji se ubiraju od državnog poljoprivrednog zemljišta troše nenamenski, ukazuje Ekološki centar „Stanište“. Ova organizacija od 2015. godine istražuje kako se na svim nivoima finansira poljoprivreda i prati sprovođenje dva zakona – o poljoprivrednom zemljištu i o podsticajima u poljoprivredi. Nakon analize republičkih, pokrajinskih i lokalnih programa i izveštaja u vezi sa poljoprivrednim zemljišta i poljoprivredne politike, uočeni su brojni problemi.

O njima će biti reči u nedelju, 22. novembra na Vršačkim planinama, na radionici „Finansiranje poljoprivrede i umrežavanje udruženja poljoprivrednika“. Organizatori – Ekološki centar „Stanište“ i Udruženje „Mladi poljoprivrednici Srbije“ pozivaju slobodna, od ekonomske i političke moći nezavisna udruženja, koja iskreno zastupaju interese poljoprivrednika, a žele da doprinesu društvenim ciljevima i javnom interesu, da učestvuju u radionici.

Kako navode, detaljno će predstaviti stanje finansiranja poljoprivrede i razmotriti osnivanje mreže udruženja poljoprivrednika, ili delovanje kroz neke postojeće mreže, u cilju povećanja učešća javnosti u odlučivanju i unapređenju poljoprivrednih politika na svim nivoima.

U pozivu za učešće u radionici „Stanište“ i „Mladi poljoprivrednici Srbije“ navode i podatak da su podsticaji poljoprivredi i ruralnom razvoju iz budžeta sa svih nivoa iznosili su zbirno oko 200 miliona evra godišnje, što je višestruko niže od iznosa koji države članice EU za iste namene mogu dobiti iz budžeta EU.

Nenamensko trošenje postoji i u drugim oblastima. Tako je za 10 godina na svim nivoima vlasti nenamenski potrošeno oko 500 miliona evra od ekoloških naknada. Uzroci ovakvih praksi su u svim oblastima isti, a među najvažnijima su izmene Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2015, kojima je ukinut namenski karakter svim naknadama, pa i onima za zakup poljoprivrednog zemljišta i za zagađivanje životne sredine. To je vlasti na svim nivoima podstaklo da novac od naknada nastave da troše nenamenski, u još većim iznosima, ali ovoga puta ne kršeći propise.

Ekološki centar „Stanište“ godinama pokušava da utiče na prekid ovih praksi. Ocenjuje, međutim, da i pored istraživanja, preporuka, sastanaka sa najvišim funkcionerima vlasti, obuka za udruženja građana i novinare, još uvek u tome nema uspeha. Ipak, neka udruženja počela su da reaguju; pokrenute su pravne akcije i inicijative prema Ustavnom sudu. Kako se energija i vreme ne bi rasipali na pojedinačne pokušaje, neophodno je sa udruženjima i mrežama razmotriti i zajednički sprovesti najefikasnije zagovaračke i pravne akcije, koje mogu dovesti do neophodnih promena, zaključuje su u pozivu na radionicu.

S. G.