Komasacija donosi uštedu 4.200 dinara po hektaru
Komasacija poljoprivrednog zemljišta i građevinskog rejona u tri katastarske opštine na teritoriji grada Vršca – Uljmi, Vlajkovcu i Izbištu, stigla je do završne faze, što znači da je u toku podela rešenja o raspodeli komasacione mase.
Da nije pandemije koronavirusa, cela ta procedura bi već bila završena, ali čak i ovim tempom, uz sva pomeranja i odlaganja, Vršac se u toj oblasti afirmisao kao lider, budući da je od jeseni 2017. godine uspeo da 15.117 hektara raspodeli na 5.500 učesnika. Time su završene još tri katastarske opštine, odnosno pet celih (uključujući Veliko Središte i Pavliš) i deo jedne (Vršac 1) od ukupno 23.
– Sredinom septembra je bila poslednja sednica Komisije za komasaciju na kojoj su doneta rešenja o raspodeli komasacione mase, a s obzirom na to da je ona trebalo da se desi u maju, sve se pomerilo tri-četiri meseca – kaže član Gradskog veća za poljoprivredu i zaštitu životne sredine grada Vršca Slobodan Jovanov. – Grad je izašao u susret i učesnicima komasacije delio rešenja preko mesnih zajednica, međutim, na taj način smo podelili oko 30 odsto od ukupnog broja, a ostatak sada šaljemo poštom. Pri kraju godine Komisija će da kaže koliko smo podelili, a koliko njih ne možemo da nađemo jer su ko zna gde, pa onda ono što preostane stavljamo na oglasnu tablu.
Pri ovoj komasaciji nadzor je prvi put pripao Republičkom geodetskom zavodu, te će kontrola elaborata, koji pravi izvođač radova – Grad Vršac – trajati kraće. Čak su, po rečima Jovanova, bili interesantni i GIZ-u, koji je učestvovao u delu komasacionog procesa finansirajući procenu uticaja životne sredine i držeći obuke za članove Komisije i članove Odbora učesnika komasacije.
– Stvari koje komasacija donosi su besplatno rešavanje imovinskopravnih odnosa, ukrupnjavanje poseda, uređenje infrastrukture, a pri tom se stvaraju i povoljniji uslovi za ekonomičniju i efikasniju poljoprivrednu proizvodnju. NALED je radio istraživanje koje je pokazalo da je, baš na osnovu komasacija u Vojvodini, direktna ušteda na osnovu inputa za proizvodnju, semena, đubriva i goriva, oko 4.200 dinara po hektaru! Smatramo da je to direktna subvencija tim ljudima… – ukazuje naš sagovornik.
U tri katastarske opštine – Uljmi, Vlajkovcu i Izbištu, na početku komasacije prosečna površina parcele je bila 0,47 hektara, a sad iznosi 2,34, što znači da je u ataru bilo 18.905 parcele, a potom 6.491. Tako su ukrupnili i zemljište koje je u vlasništvu države.
Iako je ceo proces komasacije bio transparentan i direktno uključivao zainteresovane učesnike, žalbe nisu izostale.
– Na ovih 30 odsto podeljenih rešenja imamo šezdesetak žalbi, što je oko 3,5 odsto, a očekivali smo mnogo više – kaže Slobodan Jovanov. – Pri tom, 31 žalba je a konto građevinskog rejona. Akcenat smo stavljali na poljorpivredno zemljište jer od toga ljudi žive. Mada, bilo je i onih koji su priložili žalbu zbog štamparske greške… Takođe, dosta je nezadovoljnih i raspodelom zemljišta na osnovu kvaliteta jer im je smetalo što su dobili bolji kvalitet zemljišta, ali manju površinu iako su znali da ih takva raspodela očekuje.
– U prethodnoj proceduri smo u KO Vršac 1 potpuno besplatno uradili eksproprijaciju 15 hektara zemljišta za obilaznicu oko Vršca, a 20 hektara je uređeno za buduću industrijsku zonu „Sever”. Za te tri katastarske opštine smo proširili seoska groblja, a izdvojena su i zemljišta za neke buduće industrijske zone, pri tom, legalizovani su i fudbalski stadioni koji su se vodili kao pašnjaci – napominje Jovanov.
Grad Vršac ima oko 65.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od kojih je sada završena komasacija oko 35.000 hektara u pet i po katastarskih opština. To znači da je u 18 KO ostalo još oko 30.000 hektara, a u planu je da se od početka naredne godine krene u izradu novih programa za komasaciju.
Izvor: Dnevnik