Portal pametne poljoprivrede

Zrenjanin je, pored Preševa, jedina lokalna samouprava u Srbiji koja još uvek nije usvojila godišnji program za 2020/2021. po kojem se državno poljoprivredno zemljište izdaje u zakup. Prema informacijama Agrosmarta zahtev Zrenjanina za saglasnost na godišnji program čeka obradu.

Kako se može videti na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište od 145 lokalnih samouprava u Srbiji usvojena su 143 programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, Ministarstvo poljoprivrede dalo je svih 145 saglasnosti, a samo programi Zrenjanina i Preševa čekaju na usvajanje.

Pomenimo, izdavanje državnih njiva u Zrenjaninu problematično je već nekoliko godina. Najavljeni dolazak kompanije Tenis uneo je pometnju jer su oranice po zrenjaninskim katastarskim opštinama odvajane za nju ali problem za ratare bio je u tome što se poslednjih deset godina licitacije organizuju van svih rokova, u neskladu sa potrebama poljoprivrednika i njiva na kojima se ne može sejati i raditi kada lokalne vlasti odluče već kada je za to vreme.

Kako je nedavno pisao Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE zbog nepravilnosti u izdavanju državnih njiva mnogi ratari i mnoga zrenjaninska sela ostala su bez poljoprivrednog zemljišta. Tako su na području Zrenjanina, gde je u nekoliko katastarskih opština za Tenis bilo predviđeno  2.420 hektara državnih njiva, neke od tih parcela izdate firmi u stečaju – Industriji mesa PKB Imes na čijoj je farmi u Farkaždinu prošle godine došlo do pomora svinja zbog gladi. PKB Imes je u zrenjaninskim atarima, na osnovu prava prečeg zakupa koje imaju stočari, ukupno dobio na raspolaganje 2.256 hektara.

U Banatskom Despotovcu ratarima praktično nije ostala nijedna parcela koju su mogli da zakupe jer je sve dobio PKB Imes u stečaju, pa jedan od najmoćnijih poljoprivrednika u Srbiji Krsta Ćorić i njegov Ćorić agrar, takođe po osnovu prava prečeg za stočare.

Ni u Kleku situacija nije bolja – gotovo svu zemlju radi jedna firma, a slično je u Tomaševcu i drugim mestima.

Zrenjanin je, podsetimo, u martu ove godine, kada je na snazi bila zabrana okupljanja, organizovao licitaciju prema lanjskom programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Poljoprivrednici iz Banatskog Despotovca i Botoša, nezadovoljni probijanjem svih rokova i malom površinom ponuđenog zemljišta napustili su licitaciju, a paori iz Kleka izjavili su da je u ovom mestu 197 hektara “izlicitirao neko ko nema ni motiku, a kamoli mehanizaciju”.

Svake godine s licitacijom kasne godinu dana 

-Osam godina i pre ujdurme oko Tenisa, u Zrenjaninu se održavaju licitacije van aagrotehičkih rokova, bez razloga i protiv zakona. Godišnji plan i program uređenja poljoprivrednog zemljišta treba predati do kraja marta i na jesen organizovati licitacije. Osam godina svake godine kasne godinu dana, što je nedopustivo. Dakle, niste ni pipunuli zemljište do marta, aprila. Pa ne može se ozima kultura sejati u aprilu, samo se okopavine seju, ne može da se ispoštuje plodored, zemlja se uništava, devastira, kaže za Agrosmart poljoprivrednik Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Naglašava da su paori okupljeni u ovom udruženju o tome obaveštavali sve, od lokalne samouprave do predsednice Vlade.

-Gubici su zbog neblagovremenog zakazivanja licitacija ogromni, smanjuje se rod, 50 odsto je umanjena proizvodnja takvim gazdovanjem jer zemlja nije sačuvala vlagu, stalno se seju suncokret i kukuruz, niste  uzorali…, objašnjava Kleut podsećajući na to da su lane poljoprivrednici bojkotovali licitaciju zemljišta jer se partijskim prijateljima daju njive i to niko ne plati.

Dodaje i da je mnogo parcela koje se u katastru vode kao poljoprivredno zemljište, ali je zapravo reč o neobradivim površinama samo kako bi se napravio privid da oranica u Srbiji ima dovoljno.

Kako se navodi u prošlogodišnjem programu, području Zrenjanina za izdavanje je raspoloživo ukupno 19.659,71 hektara. Na sajtu Uprave za zemljište može se videti da je prosečna cena u ovoj lokalnoj samoupravi 133,4 evra, što znači da država od arende u Zrenjaninu prihoduje oko 310 miliona dinara. Prema programu za poljoprivredno zemljište za 2019/2020. godinu, planiran prihod od zakupa bio je oko 135 miliona dinara, s obzirom da po 30 odsto ide u pokrajinksu i republiču kasu. Međutim, uplaćeno je svega 66 miliona, a to je bezmalo dvostruko manje nego prethodnih godina.

S. Gluščević