Portal pametne poljoprivrede

U rimsko doba poljoprivrednicima je dobro donosila boginja Ceres, a savremenim ratarima puno dobrog pružiće projekat koji nosi njeno ime. Ceres (CERES) projekat za poljoprivrednike u Srbiji tek će da znači mnogo – pomoći će im da na osnovu podataka dobijenih primenom novih tehnologija donesu korisne i pravovremene odluke važne za uspešnu proizvodnju, to jest uspešan biznis. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji moći će da povećaju prinose, smanje ili izbegnu štetu, procene rizike, isplaniraju proizvodnju…

Reč je o projektu stručnjaka Građevinskog fakulteta i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kojim se, uz pomoć Fonda za nauku, razvijaju algoritmi zasnovani na veštačkoj inteligenciji kako bi na osnovu brojnih dostupnih podataka i satelitskih snimaka poljoprivrednici mogli da planiraju i unapređuju proizvodnju. Formalni naslov projekta CERES je “Informacije bazirane na satelitskom osmatranju Zemlje za pametniju poljoprivredu i regenerativnu poljoprivredu”.

-Koriste se informacije dobijene na osnovu satelitskog posmatranja Zemlje kojih ima veoma mnogo, sa različitih satelitskih misija, kao i meteorološki i drugi podaci vezani za useve, prinose, bolesti. Analiziraju se metodama veštačke inteligencije i izdvajaju one korisne za poljoprivrednike, objašnjava Dr Dragutin Protić docent na Građevinskom fakultetu.

Ratari će, recimo, primenom jednostavnih alata, dobijati informacije o pojavi bolesti i štetočina pre nego što se oni dogode. Na osnovu algoritama moći će da se primete promene u rastu biljke, napravi procena koliko će biti prinosa ili koliko ima humusa u zemljištu.

-Satelitski podaci vide ono što ljudsko oko ne vidi. Uvezivanjem tih podataka sa realnim stanjem na terenu, koje ćemo konstantno pratiti, učimo mašinu zapravo da stvara neke zakonitosti a na osnovu tih zakonitosti kasnije da samostalno proizvodi željenu informaciju – kaže Protić.

Inače, ideja projekta je da se kreiraju modeli koji bi na osnovu mnoštva dostupnih informacija – u vidu optičkih i radarskih satelitskih snimaka, podataka o zemljištu, preciznih meteoroloških podataka i tekstualnih informacija dostupnih na internet portalima namenjenim poljoprivredi – mogli da automatizovano generišu nove informacije koje će služiti pravovremenom donošenju ispravnih odluka u poljoprivredi. Modeli će biti razvijani za potrebe rane identifikacije promena u rastu biljke, automatizovanog zaključivanja o uzrocima nastalih promena, procene prinosa i humusa u zemljištu, kao i za identifikaciju aktivnosti obrade zemljišta.

Dr Protić ističe da poljoprivreda nije važna samo u pogledu proizvodnje hrane već da ima i druge vrednosti, poput očuvanja i uticaja na životnu sredinu i klimatske promene. Zemljište koje se koristi u poljoprivredi je veliki magacin za ugljenik. Klimatske promene nastaju pre svega zbog toga što se emituju velike količine gasova staklene baste, pre svega ugljen dioksida i cilj je smanjenje te emisije i istovremeno vezivanje što više ugljenika iz vazduha, odnosno umenjenje koncentracije ugljen dioksida u atmosferi. Jedan od načina da se to postigne je vezivanje ugljenika u zemljište. Bitno je da organski ugljenik bude u visokoj koncentraciji, a cilj projekta je da pomogne da se spreči njegovo oslobađanje dalje u atmosferu, te da se određenim agrotehničkim merama povećava njegov nivo.

Predstavnici projekta CERES objašnjavaju da će pomoću podataka satelitskog osmatranja Zemlje moći da identifikuju da li se poljoprivrednici pridržavaju mera regenerativne poljoprivrede. Takođe, smanjiće se troškovi uzorkovanja i analize zemljišta, a jedan od rezultata će biti pouzdana i tačna ocena stanja ugljenika u zemljištu.

Očekuje se da u naredne dve godine bude razvijen model za procenu prinosa useva za najzastupljenije vrste (pšenica, kukuruz, ječam, soja, suncokret), model za identifikaciju aktivnosti obrade zemljišta u kontekstu regenerativne poljoprivrede, te model za prostornu interpolaciju organskog ugljenika u zemljištu.

Takođe, u planu je razvoj metoda za izdvajanje informacija o događajima u poljoprivredi i prinosima koristeći nestrukturirane tekstualne izvore. Naime, informacije o neželjenim poljoprivrednim događajima (prirodne nepogode, suša, bolesti, napadi štetočina, …) i prinosima useva često se objavljuju na brojnim lokalnim ili državnim vestima, izveštajima poljoprivrednih službi i na društvenim mrežama. Takve informacije, ako se pravilno prepoznaju, preuzmu i definišu u geoprostornom kontekstu, mogu biti dopuna dostupnim optičkim i radarskim satelitskim snimcima prilikom izrade i validacije različitih modela.

S. G.