banner-image
banner-image

Koji su EU fondovi i izvori finanisranja dostupni poljoprivrednicima u Srbiji

Koliko je za našu poljoprivredu važno da pristupimo Evropskoj uniji i da počnemo da koristimo fondove i izvore finansiranja dostupne članicama, najbolje govore podaci o iznosima podrške koju su zemlje u komšiluku imale na raspolaganju u pretpristupnom periodu i u vreme kada su ušle u EU.  

Dragocena mogu da nam budu iskustva Slovenije iz njenog pretpristupnog perioda. Ova zemlja je, recimo, dok je imala status kandidata, iz EU za poljoprivredu i ruralni razvoj dobijala oko devet miliona evra godišnje, a kao zemlja članica iz EAFRD fonda namenjenom ruralnom razvoju dobijala je čak 130 miliona.

Umesto finansijskog instrumenata pretpristupne pomoći kojeg sada koristmo (IPARD), kao državi koja je deo evropske zajednice na raspolaganju bi nam bio, između ostalog, i mnogo izdašniji fond – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj. Koliko bi srpska poljoprivreda iz te kase dobijala, teško je reći iz ove perspektive ali, uzmimo za primer i druge okolne zemlje. Recimo, Hrvatska je u pretpristupnom periodu dobijala oko 25 miliona evra godišnje, a po ulasku u EU imala je na raspolaganju 330 miliona, a potom i 500 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona imala 551 milion evra, Rumunija umesto 193,5 miliona – čak 1,26 milijardi evra.

Ratko Bojović

-Strukturni fondovi EU namenjeni poljoprivredni su najveći fondovi EU, recimo pet-šest puta su veći od budžeta za istraživanje i inovacije i zaista jeste šteta što nemamo pristup tim novcima za unapređenje konkurentnosti naše poljoprivrede, naglašava u razgovoru za Agrosmart izvršni direktor Evropske trening akademije (EUTA) Ratko Bojović.

Mi trenutno koristimo sredstva IPARD programa iz IPA fonda za pretpristupnu pomoć, međutim, napominje naš sagovornik, to je daleko manja finansijska pomoć od one koju imaju zemlje članice EU (primer Hrvatske), a sa druge strane, kad su mali poljoprivednici u pitanju, problem je što to nije idealno dizajniram program za njih.

Po njemu, dva su ključna razloga. Prvi je likvidnost naših malih poljoprivrednika, zato što moraju da ulože sto posto novca (sopstenog kapitala ili pozajmljenog iz banke) u investiciju, što u ovom slučaju podrazumeva kupovinu nove opreme ili izgradnju novih objekata, da bi nakon investije dobili povraćaj od oko 50 odsto, dakle kad se investicija završi. Neke zemlje u regionu su osnivale razvojne banke, koje su odobravale jako povoljne poljoprivredne kredite za proizvođače koji su potpisali ugovor o koriščenju IPARD sredstava. Kod nas je to više na komercijalnoj bazi, pa zavisi dosta od ponude samih banaka. Bojović napominje da su iz Ministarstva poljoprivrede stigle najave o mogućem budućem avansom finansiranju IPARD projekata (do 50 odsto vrednosti odobrene podrške korisnici bi mogli da dobiju po rešenju o odobrenju IPARD projekta) ali tome bi trebalo da prethodi izmena zakonskog okvira tako da tu olakšicu još nemamo u praksi.

-Drugi razlog je što naši mali poljoprivrednici nisu edukovani za pripremu ove dokumentacije, tj prikupljanje velikog broja dokumenata i pisanje biznis plana pa slabije konkurišu. Nažalost, ovaj program je i kasnio sa primenom nekoliko godina, tako da je od 175 miliona evra koliko je iz IPARD fondova namenjeno za period od 2014. do 2020. godine, dosad isplaćeno samo oko 13 miliona. Ipak danas je to jedna od mogućnosti koju ranije nismo imali – ističe Bojović.

Na raspolaganju nam je i Horizon, uspešno ga koristimo 

Međutim, on napominje da EU odobrava podršku za poljoprivredu i preko drugih fondova, kao što je recimo program za istraživanje i inovacije Horizon 2020, odakle se opredeljuje značajan novac za inovacije u poljoprivredi u celoj Evropi.

-I treba reći da smo tu uspešni. Istina, tu su direktni korisnici pre svega naučni instituti, fakulteti i kompanije koje se bave razvojem i primenom novih tehnologija u poljoprivredi (na primer Biosense i Dunav net). Recimo, u budućem Horizon Europe programu (nastavak H2020 programa) od 2021-2027 će blizu devet milijardi evra biti opredeljeno za poljoprivredu i bliske teme. Iz H2020 programa se finansira i projekat Strength2Food (iz oblasti Food Security) na kome učestvuje EUTA i to sa 30 partnera iz Evrope i sveta, uključujući i pet organizacija iz Srbije – navodi Bojović.

Ovaj petogodišnji projekat koji se završava sredinom 2021. godine pokriva tri oblasti: unapređenje kvaliteta ishrane u osnovnim školama, unapređenje sistema javnih nabavki (kako bi škole kupovale kvalitetnu hranu) i kratke lance snabdevanja hranom koje ste spominjali, tj. naš je cilj da mali poljoprivredni proizvođači prodaju svoje proizvode direktno školama (a kasnije i drugim javnim institucijama) na lokalu, objašnjava on.

Kroz EU PRO unapredili poslovanje mlekare

Milan Veličković

Program podrške Evropske unije razvoju opština – EU PRO doprineo je razvoju lokalnih samouprava u regionima Šumadije i zapadne, južne i istočne Srbije, a jedan od korisnika je porodična mlekara „Veličković“ iz Surdulice. Iz ovog programa EU vrednog 25 miliona evra mlekara je dva puta dobila podršku da unapredi poslovanje.

Po rečima Milana Veličkovića, vlasnika mlekare “Veličković”, najpre je iz EU PRO programa dobijeno 25.000 evra za investiciju u veliku komoru za izvoz u kojoj mogu da stanu dva šlepera sa pokretnim liftom.

-Do tada izvozili smo kombijem manje količine, a kada smo dobili ovu hladnjaču počeli smo da izvozimo šleperom. To nam je smanjilo troškove transporta i omogućilo bolju zaradu. Sve smo uspešno realizovali i EU PRO je u nama prepoznao partnera. Drugi put smo dobili dvostruko veću podršku i nabavili opremu za pakovanje maslaca, topljenog sira i krem sira u količinama 10 do 20 grama. To nam je obezbedilo i nove kupce i bolji plasman, kazao je Veličković.

Po njemu, najveći razlog za nizak stepen iskorišćenja dostupnih EU fondova i programa za razvoj srpskog agrobiznisa je neinformisanost i nedovoljna edukacija poljoprivrednika, naročito u nerazvijenim područjima Srbije.

S. Gluščević