Portal pametne poljoprivrede

U Banatskoj Topoli u okolini Kikinde, na Poljoprivrednom gazdinstvu Jovana kozarstvo je izraslo u  porodični posao. Dušan Milešević započeo je uzgoj koza pre šest godina, zajedno sa svojom ćerkom Jovanom i njenim momkom Filipom. Rezultati koje su zajedno postigli, više su nego impresivni.

Početak je bio skroman. Farmu koza zasnovali su stadom od 25 grla. Tada se govorilo kako je kozarstvo jedna od najisplativijih grana stočarstva u Srbiji, međutim, kako Dušan navodi, praksa im je pokazala da to baš i nije tako. Ipak, i pored svih problema, želja i volja da budu uspešni u tome što rade, nije ih napustila. Tokom godina, od početnih 25 koza stigli su do stada od preko 300 grla.

– Uzgajamo francuske alpske koze (Alpine) i za njih smo se odlučili na samom početku. Reč je o kozama koje spadaju u mlečne rase i koje su dosta otporne, a zahvaljujući dugotrajnoj selekciji postižu dobre rezultate, kada su u pitanju količine kozjeg mleka – objašnjava Jovana.

Znanje o kozama nije im nedostajalo, jer je Jovana po struci doktor veterine, a Filip veterinarski tehničar. Međutim, bavljenje kozarstvom kao primarnom delatnošću nije jeftino i ulaganja nisu mala.

Nažalost, na subvencije prilikom započinjanja posla nisu mogli da računaju.

– Nismo koristili nikakvu pomoć države pri nabavci grla i izgradnji objekta, jer smo smatrali da se na to ne možemo osloniti – kaže Jovana.

Na domaćinstvu je izgrađena moderna štala iz sopstvenih sredstava, kapaciteta okvirno za 300 grla, koliko stado trenutno i broji. Kako sami kažu, hranu za koze većim delom proizvode, jer u svojoj okolini nemaju pašnjake. Na površini od sedam hektara uzgajaju kabastu hranu, a zemlja koju obrađuju nije njihova, već je uzimaju pod zakup od države. Žitarice moraju da kupuju, dok ne počnu sopstvenu proizvodnju.

Gorak osmeh pojavio se na licima naših domaćina, kada smo pitali za subvencije u proizvodnji.

– Pomoć države iscrpljuje se u subvencijama za umatičena grla, budući da je 90 odsto naših koza umatičeno, kao i u premijama za mleko. Međutim, naša iskustva su negativna, budući da država  redovno kasni sa isplatama i time stvara nesigurnost i probleme u funkcionisanju posla na farmi, jer se troškovi u kontinuitetu moraju pokrivati –  kaže Jovana.

Pored savremene štale, na gazdinstvu se nalazi i radionica za preradu mleka, koju su morali da pokrenu silom prilika.

Niska otkupna cena mleka, koja ne pokriva ni troškove proizvodnje, kašnjenje sa isplatama otkupljivača mleka, te kašnjenje države sa isplatama premija naterali su ove vredne ljude da uđu u preradu mleka. To je bio jedini način da nastave da žive od svog rada i da zarade za dalja ulaganja i nastavak proizvodnje. Znali su da njihovi proizvodi moraju da budu kvalitetniji i bolji od onoga što se nudi u marketima, kako bi pronašli svoj put do kupaca.

Delikatesi od kozjeg mleka

 U okviru gazdinstva Jovana proizvodi se surutka od kozjeg mleka, jogurt, mladi sir, zreli sir, mileram, kačkavalj, dimljeni kačkavalj, trapist i francuski meki sir – Boursin, kao svojevrstan specijalitet kuće.

 – Sa proizvodnjom sira upoznali smo se proučavajući stručnu literaturu. Takođe, od velike pomoći bili su i Filipovi roditelji iza kojih stoji iskustvo od 40 godina bavljenja kulinarstvom u Francuskoj. Uz njihovo znanje i savete, odabrali smo da proizvodimo francusku vrstu mekog sira – Boursin – objašnjava Jovana.

 Njihovi proizvodi se izdvajaju po tome što su 100% od kozijeg mleka i za razliku od mnogih, ne mešaju ga sa kravljim. Međutim, ne planiraju da uvećavaju stado koza, već su svoju proizvodnju proširili u drugom pravcu.

Lekovita jaja japanskih prepelica

Kao i za farmu koza, za uzgoj japanskih preprelica odlučili su se čitajući literaturu i proučavajući iskustva drugih.

– Trenutno imamo 120 japanskih prepelica, a dnevno proizvedemo oko 60 jaja. Pored prodaje jaja, orijentisali smo se i na prodaju domaćeg testa, koje je potpuno prirodno, jer se pravi samo od brašna i prepeličijih jaja – kaže Jovana.

Put do kupaca nije lak, ali kada proizvodite kvalitetne proizvode, kupci to brzo prepoznaju.

 – Većinu kupaca stekli smo na društvenoj mreži “Facebook”, u okviru grupa namenjenih malih proizvođačima i preko naše “Facebook” stranice. Pored toga, ljudi su mogli da se upoznaju sa našim proizvodima na raznim festivalima hrane širom zemlje, dok smo na samom početku, naše proizvode delili prijateljima, a ljudi do kojih su proizvodi ovim putem stizali, prepoznali su kvalitet i postali naši kupci – navodi Filip.

Danas se njihovi proizvodi mogu naći i u pojedinim  prodavnicama u Beogradu, a kako sami kažu, sa problemima u prodaji se do sada nisu susretali i stekli su značajan broj stalnih kupaca.

Pitali smo ih, šta bi savetovali svima koji bi želeli da se bave kozarstvom i dobili smo iskren odgovor.

– Sve koji razmišljaju o uzgoju koza savetovali bismo da u ovaj posao nikako ne ulaze ako nemaju mogućnosti da prerađuju mleko. Farma koza jako teško može da opstane samo od prodaje mleka, pri čemu je 30 koza minimalan broj za početak uzgoja- ističe Dušan i dodaje – Takođe, posavetovali bismo ljude da se uvek dobro raspitaju pre kupovine umatičenih koza, jer kupovina kvalitetnih grla određuje budućnost farme.

Tijana Todorović

Autor fotografija: Poljoprivredno gazdinstvo Jovana, Banatska Topola