Portal pametne poljoprivrede

-Izrael je prava startap država u svim aspektima. Od osnivanja zemlje morali smo da razvijamo tehnologije kako bismo prevazišli i ublažili nepovoljne prirodne uslove. Kao što znate, Izrael ima ograničene obradive površine, gotovo 60 odsto zemlje je pustinja, ograničene izvore vode i gotovo nikakve prirodne resurse, osim prirodnog gasa koji je otkriven u poslednjoj deceniji. U tom pogledu bili smo pioniri i izumeli sistem navodnjavanja “kap po kap”, da bismo kasnije postali lider u tehnologijama navodnjavanja. Zatim su sledila druga dostignuća u sferi tehnologije vode i čistih tehnologija, dok posebno mesto zauzimaju IT usluge, uključujući sajber bezbednost, ističe u intervjuu za Agrosmart ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan

Zbog specifične geopolitičke situacije, Izrael je, dodaje, morao da se oslanja samo na sebe, da bude samoodrživ na poljima energije, vode, hrane i drugih potrepština koje su prioritetne u uslovima krize kao što je ova sa kojom se danas suočavamo. Čak i pre pandemije, prehrambeni sektor beležio je rast u Izraelu, zajedno sa poljoprivrednom tehnologijom. Ti sektori kombinuju tehnologiju sa tradicionalnom poljoprivrednom industrijom što ih čini efikasnijim, ekološki prihvatljivijim i ukusnijim.

Napominje da veliki i rastući precizni poljoporivredno-tehnološki sektor u Izraelu obuhvata više od 450 kompanija koje nude napredne tehnologije prikupljanja podataka i analize za efikasniju i produktivniju poljoprivredu. Deset izraelskih kompanija iz prehrambenog i poljoprivredno-tehnološkog sektora uvršteno je prošle godine u Forbsovu listu 50 najboljih svetskih kompanija, tako da možemo reći da imamo zvezde u usponu. Međutim, postoje i drugi sektori poput sajber tehnologije i tehnoloških usluga koji su dominantni u pogledu kapitalnih investicija.

Izrael unazad nekoliko decenija grabi krupnim koracima u razvoju poljoprivrede. Šta je ključno za uspeh koji postižete, kako zemlja sa ograničenim prirodnim resursima uspeva da podmiri potrebe za hranom i da se održi na visokom mestu kada je o svetskoj poljoprivredi reč?

U skladu sa izrekom „nužnost je majka izuma“, kako bi prevazišao oskudicu prirodnih resursa, Izrael je morao da razvije tehnologiju za njihovu efikasnu upotrebu. Upravo to nas je učinilo liderima u navodnjavanju „kap po kap“, tehnologijama za prečišćavanje vode do nivoa pijaće vode, postrojenjima za desalinizaciju do sajber bezbednosti. Svi ti sektori imaju zajednički imenitelj, a to je osnovna potreba ljudi za hranom i sigurnošću.

Koje površine Izrael navodnjavanja i kako vidite to što Srbija pod sistemima za navodnjavanje ima zanemarive procente u odnosu na ukupno obradivu površinu?

Prema najnovijim podacima, Izrael navodnjava oko 33 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta kojeg je 435.000 hektara. Izrael proizvodi gotovo 70 odsto svih svojih potreba za hranom. Uvozi veći deo žitarica, uljarica, mesa i ribe, kao i šećer, kafu i kakao. Sa rastućom populacijom, blizu devet miliona ljudi, pitanje vode za potrebe gradskog stanovništva i poljoprivrede postaje još značajnije.

Prema onome što sam čuo i pročitao, Srbija ima oko 3,6 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a navodnjava samo 1,5 odsto. Naše dve zemlje imaju različite klimatske uslove, kao i strukturu tla. Više od polovine zemljišta Izraela čini pustinja, dok je Srbija blagoslovena obradivim zemljištem i izvorima vode. Njihovom efikasnom upotrebom, kroz primenu izraelskih tehnologija, dovela bi do promene u životnoj sredini, prinosu i donela bi koristi svakodnevnom životu ljudi.

Poljoprivreda i obnovljivi izvori energije neke su od oblasti u kojima Izrael i Srbija ostvaruju dobru saradnju. Možete li navesti neke od najuspešnijih primera – investicija realizovanih od kada ste u Srbiji? Da li po Vama ta saradnja može da se unapredi i šta je za to potrebno?

Obnovljiva energija jedan je od sektora u kom imamo važne izraelske investicije kojima se ponosimo. „Enlight Energies” glavni je investitor u vetroparku “Kovačica” (104MW) koji će biti proširen sa još 95MW budućeg vetroparka “Pupin”.

Srbija je visoko na listu svojih pririteta postavila čistu energiju i tehnologiju i naše kompanije imaju veliko interesovanje da na tom polju daju svoj doprinos, bilo kao investitori u slučaju vetroelektrana, bilo kao dostavljači tehnologije u slučaju tretmana voda ili precizne poljoprivrede.

To su područja u kojima se nadamo većem prisustvu izraelskih kompanija. Razlog je očigledna potreba tržišta koja je u skladu sa pristupanjem Srbije EU. Naše kompanije imaju izazovniji zadatak u odnosu na evropske, jer Izrael nema razvojnu banku koja podržava naša ulaganja u inostranstvu. To ih čini manje konkurentnim na međunarodnim tenderima, pa preferiraju direktne pregovore. Samim tim su i kreativnije u pronalaženju pravog pristupa i siguran sam da udruživanjem snaga sa lokalnim kompanijama možemo postići mnogo.

U martu prošle godine Srbija i Izrael potpisali su protokol o saradnji u oblasti agrara. Da li je on bio pretpostavka za dolazak konkretnih investitora iz Izraela u našu zemlju i da li su se zbog pandemijske krize promenili planovi za ulaganja?

Sporazum o saradnji potpisali su Ministarstvo poljoprivrede Srbije i Izraelska agencija za međunarodni razvoj i saradnju „Mashav“. On bi trebalo bi da olakša primenu odabrane izraelske tehnologije kroz dogovoreni pilot projekat u zemlji. Potpisan je neposredno pre krize izazvane korona virusom, pa se nadamo da ćemo u budućnosti svedočiti njegovoj realizaciji.

Šta očekujete od kancelarije Vlade Republike Srbije u Jerusalimu čiji je zadatak da se bavi ekonomskom saradnjom?

Predstojeće otvaranje kancelarije Vlade u Jerusalimu ima kako politički, tako i ekonomski značaj. Doživljava se kao početni korak ka preseljenju ambasade u Jerusalim. Pored toga, šalje poruku da je ekonomska saradnja glavni fokus naših bilateralnih odnosa i oblast u kojoj bi Srbija želela da vidi napredak, u šta će uložiti napore u narednom periodu.

Istaknuto je da će se kancelarija koncentrisati na saradnju u sektorima inovacija i inovativne ekonomije. To uključuje širok spektar visokotehnoloških i sajber rešenja i predstavlja sjajnu priliku za obe zemlje.

Izrael kao startap država jedna je od zemalja koje je Srbija izabrala kao model za razvoj svog inovacionog ekosistema. Imali smo brojne govornike iz Izraela na raznim događajima i konferencijama Srbiji, u okviru bilateralnih poseta i slično. Početni kontakti između dve tehnološke zajednice su ostvareni. U budućnosti bismo želeli da vidimo konkretna zajednička ulaganja, zajedničke projekte, poslovne dogovore između dve zajednice. Kancelarija će definitivno pomoći u pozicioniranju Srbije na mapi izraelskih tehnoloških i drugih preduzeća. Pozdravljamo buduću saradnju u misiji unapređenja naših ekonomskih veza.

U Srbiji ste par meseci. Kakvi su utisci o našoj zemlji?

Pronalazim brojne sličnosti između Srba i Izraelaca zbog kojih je ovde lakše osećati se „kao kod kuće“. Ograničenja zbog pandemije korona virusa, naravno, ne pomažu u procesu boljeg upoznavanja Srbije, ali suvišno je reći da je to definitivno beznačajno u poređenju sa svim ostalim negativnim implikacijama pandemije na život ljudi ovde, u Izraelu i drugde. Nadam se da će se baš kao u Izraelu i ovde ljudi vakcinisati jer je to JEDINI IZLAZ.

Slađana Gluščević