Portal pametne poljoprivrede

Umesto da novac koji ubere na ime zakupa i promene namene poljoprivrednog zemljišta država uloži u propisane mere, kao što su navodnjavanje i odvodnjavanje, odbrana od grada, održavanje kanala i atarskih puteva, komasacija…, ona ga velikim delom potroši nenamenski.

Istraživanje o finansiranju u poljoprivredi Ekološkog centra Stanište iz Vršca i udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije pokazalo je da je od 2014. do 2020. godine na svim nivoima vlasti nenamenski potrošeno oko 152 miliona evra. Dakle, umesto da se taj novac država potroši na zaštitu uređenja i korišćenje zemljišta, potrošila ga je na nešto što sa tom namenom nema veze.

Istraživanje koje su predstavili Stanište i Mladi poljoprivrednici Srbije pokazalo je da je od 152 miliona evra čak 101 milion nenamenski potrošeno od naknada koje naplaćuje Republika.

Kako je izneo Dejan Maksimović iz centra Stanište, prihodi od tih naknada su na republičkom nivou u 2014. bili 2,2 milijarde, a planirani rashodi iznosili su više od dve milijarde. U 2020. godini ti prihodi iznosili su 1,7 milijardi dinara, a planirani rashodi tek 235 miliona dinara. Od 14,3 milijardi dinara od naknada naplaćenih u periodu od 2014. do prošle godine potrošene su namenski svega 3,3 milijarde.

Kada je o naknadama na lokalnom nivou reč, oko 44,7 miliona evra  je prenamenjeno, rekao je Maksimović dodajući da je situacija bolja na nivou AP Vojvodine nego što je na lokalnom i republičkom nivou.

On je izneo podatak da su u 2019. godini Pokrajina i samo trećina lokalnih samouprava imale izveštaj o korišćenju sredstava. Republika i dve trećine lokalnih samouprava nisu podnele izveštaj o trošenju tih para.

Preporuke Staništa i Mladih poljoprivrednika Srbije je da se izmenama zakona o budžetskom sitemu vrati namenski karakter naknadama koje se ubiraju od poljoprivrednog zemljišta. Podsetimo, izmenama Zakona o budžetskom sistemu krajem 2015. godine, ukinut je namenski karakter ovim prihodima, što je, po oceni ovih udruženja, omogućilo značajan odliv novca iz poljoprivrede u neke, za vlast izgleda, važnije namene.

Takođe, ove dve organizacije ukazuju na neophodnost izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu tako da se unese obaveza dostavljanja izveštaja o sprovođenju godišnjih programa zaštite, uređenja i izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta. Preporučuju i da se izmeni odnos pripadnosti prihoda od naknada – sada Republika ubire 30 odsto, Pokrajina 30 odsto, a loklana samouprava 40 odsto, a ova udruženja predlažu da republički prihod iznosi 10 odsto, pokrajinski 50 odsto, a lokalni 40 odsto.

Bugarska za poljoprivredu i ruralni razvoj daje 1,1 milijardu evra, a Srbija pet puta manje

Od 2015. do 2019. za direktna plaćanja i ruralni razvoj na svim nivoima vlasti u Srbiji je trošeno između 170 miliona i 290 miliona evra godišnje.

Od 2014. do 2020. godine oko 40 odsto budžeta Evropske unije, a to je oko 55 milijardi evra godišnje, dato je kao podrška poljoprivrednicima i stanovnicima ruralnih područja, u okviru Zajedničke poljoprivredne politike. Propisan je najviši iznos koji se može rasporediti za države članice.

Bugarska je, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata istraživanja Staništa i Mladih poljoprivrednika Srbije, imala na raspolaganju oko 795 miliona evra godišnje za direktna plaćanja i još oko 335 miliona evra za ruralni razvoj. To je četiri do pet puta više nego što je Srbija izdvojila iz budžeta na svim nivoima.

S. G.