Portal pametne poljoprivrede

Dok političari razdvajaju narode, obični ljudi ih spajaju nitima koje nikada ne mogu biti razdvojene. Kako je jedna porodica uspela da spoji Slavoniju i Srem? Kako su se njihovi proizvodi našli čak i na Noletovoj trpezi?

Porodica Ćasić poreklom je iz Slavonije, a Slavonci su poznati kao velki gurmani koji uživaju u hrani, piću i dobroj pesmi. Njihov životni put nije bio nimalo lak. Kolika je snaga porodice i da je to najveća vrednost koju moramo čuvati najbolje govori njihova životna priča.

– Mi dolazimo iz zapadne Slavonije, iz jednog sela na planini Bučje, otuda ljubav prema suhomesnatim proizvodima i lovu. Papuk je jedina planina u Slavoniji, kao naša Fruška gora. Posle raspada Jugoslavije moja porodica, kao i mnoge druge, morala je da ode sa svog ognjišta, na kome smo živeli generacijama. Teško je to opisati. Jednostavno, ne postoje reči. Ali, ono što je bitno jeste to, da se nismo razdvojili, da smo uspeli da ostanemo zajedno. Život nas je doveo u Sremsku Mitrovicu i tu smo ostali i dan danas – priča nam Branka Ćasić.

Kažu da svako ima svoju sudbinu, a da dobre ljude čuvaju i vode anđeli, pa se može reći da se porodica Ćasić nije slučajno našla u Sremu – kolevci vrhunskih kobasica za koje ceo svet zna, te u Sremskoj Mitrovici – mestu gde se održala prva kulenijada, sada već davne 1999. godine.

Prema rečima naše sagovornice, njena porodica se već četvrtu generaciju bavi preradom mesa, a njen otac Dragomir Ćasić, inače, strastveni lovac, više od dve decenije proizvodi suhomesnate proizvode.

Znanje i iskustvo, posvećenost poslu i predanost kvalitetu doveli su Draga vrlo brzo na mesto mitrovačkog velemajstora u pravljenju sušenog mesa i kobasica.

– U tradiciji naroda iz zapadne Slavonije je da zna da obrađuje meso. Tako je bilo i  u našoj kući. Jednostavno, podrazumevalo se da svaka kuća zna to da radi. Kada smo došli u Mitrovicu upoznali smo se sa sremačkim majstorstvom i pomešali smo to dvoje. Slavonski kulen ne trpi masnoću, a u sremskom je dozvoljeno do deset odsto. Pomešali smo znanja, što se pokazalo kao pun pogodak i tako smo dobili slavonsko-sremske suhomesnate specijalitete koje ne možete naći nigde osim kod nas – priča nam Branka.

Na svom imanju uzgajaju poludivlje svinje, a kako sama kaže, svinje koje kupuju su isključivo od stočara koje dobro poznaju.

– Svinje moraju da budu hranjene žirom i ječmom najmanje godinu dana. Meso mora biti od buta kada je u pitanju kulen, a dimimo ga isključivo na trešnji, na hladnom dimu i pravimo ga samo zimi – objašnjava Branka.

Mala porodica sa velikim snovima

Drago je, zatim, došao na ideju da otvore preduzetničku radnju koja će se izdvajati od ostalih na tržištu po kvalitetu, a svoj mali porodični brend nazvali su “Dragin Kulen & Kobasica” – baš onako kako i jeste.

– Naši proizvodi, a posebno kulen, za nas nisu samo hrana. Spojili smo razdvojeni prostor, isprepleli smo tradiciju na kojoj je odrasla moja porodica i tradiciju ravnice na kojoj živimo – kaže Branka.

Prema rečima naše sagovornice, to se prepoznaje u ukusu specijaliteta koje prave i ako bi se to narušilo, izgubio bi se svaki smisao.

Njihova porodica složno živi i radi. Kod njih nema besposlenog člana, a svako svom radu posvećuju posebnu pažnju.

– Moja uloga je plasiranje proizvoda i prodaja, a ja sam takođe i vlasnik. Deda i otac su zaduženi za samu proizvodnju, a majka za pakovanje i finansije – objašnjava Branka.

U njihovoj ponudi je čuveni slavonsko-sremski kulen, kao i lovačka kobasica (od divlje svinje i jelena) kulen u kati, pečenica, suvi vrat, slanina, čvarci, mast…

Kao mali proizvođači trude se da svojim kupcima daju više, jer su svesni da jedino tako mogu da nađu svoje mesto na tržištu. Proizvodnju su uskladili sa HACCP standardom, a proizvodi su sto posto prirodni, bez ikakvih veštačkih boja i aditiva.

Kvalitet njihovih proizvoda je nagrađivan nekoliko puta na različitim manifestacijama, poput kulenijade u Erdeviku, kao i na “Ukus festu”, gde su osvojili nagradu za najbolje suhomesnate proizvode. Sa osvajanjem nagrada, proširio se i broj kupaca. Njihove proizvode prepoznali su luksuzni restorani, a Dragini specijaliteti našli su se i na trpezi restorana našeg teniserskog asa Novaka Đokovića.

Ipak, kako naša sagovornica navodi, njihovi glavni i prvi kupci jesu obični ljudi.

– Naši verni kupci su pojedinci, obični ljudi koji vole dobro da pojedu i cene kvalitet. Korona je na mnoge uticala, međutim, mi smo bolje poslovali u 2020. nego u 2019. godini – kaže Branka.

Svoje proizvode promovišu preko Fejsbuka i Instagrama, a plasiraju putem nekoliko online prodavnica, kao i na pijaci u 44. novobeogradskom bloku. Posla ima puno tokom cele godine, ali sve stižu sami. Ustaje se veoma rano i leže kasno. Odmora nema.

– To je posao koji se radi iz ljubavi, a kada nešto radiš iz ljubavi – ništa ti nije teško i od toga možeš da živiš. Svima bih od srca preporučila da se okrenu ka svojim porodicama, rade ono što najbolje znaju i ne zaborave stare zanate i poljoprivredne poslove. Mislim da je poljoprivreda temelj našeg opstanka i da je to naša prošlost, sadašnjost i budućnost – poruka je naše sagovornice na kraju razgovora.

Tijana Todorović
Autor slika: Dragin Kulen & Kobasica