banner-image
banner-image

Bagremova paša podbacila, moguć dalji rast cene meda

Bagrem je na mnogim lokacijama u Srbiji izmrzao, ali je bilo značajnih površina gde nije, samo su bile manje dostupne pčelarima zbog nemogućnosti adekvatne selidbe, te taj bagrem nije do kraja iskorišćen. Razlog je, između ostalog, i loše vreme tokom drugog bagrema, a treći bagrem imaće priliku da se pokaže u narednim danima, jer se od sutra očekuje izvesno otopljenje i bar nekoliko dana bez kiše, piše SPOS na svom sajtu.

Tamo gde je bagrema ipak bilo, prinosi su „šareni“, od 4-5 kg pa do 10-12 kg vrcanog meda po uzimljenoj košnici. Vrcanje meda tek počinje, ali radi se o ozbiljnim procenama. Tragedija je u tome što će tek mali broj pčelara imati priliku da izvrca bilo koju količinu bagremovog meda.

Mnogi pčelari su izašli iz zime sa slabim pčelinjim zajednicama. Neki nisu bili u situaciji da sele svoje košnice jer za to nisu opremljeni, te se još jednom pokazala opravdanom vizija SPOS-a da se najmanje 75% pčelara mora opremiti da bi mogao da seli, te u prilog tome ide i to što se SPOS izborio kod države da već nekoliko godina unazad imamo subvencije 50-65% za nabavku prikolica svih vrsta, a od ove godine očekujemo ispunjenje obećanja Ministarstva poljoprivrede SPOS-u da pčelari steknu pravo i za nabavku odgovarajućih novih motornih vozila u svrhu selidbe.

Što se tiče situacije sa prinosom bagremovog meda u drugim zemljama, stvari stoje ovako:

Hrvatska: Bagremovog meda skoro da uopšte nema u Hrvatskoj, jer su vremenske prilike bile katastrofalne u vreme cvetanja bagrema tamo gde nije izmrzao, a bilo je dosta izmrzavanja.

Mađarska: Mađarska ove godine praktično nema bagremovog meda, pre svega zbog masovnog izmrzavanja od preko 90%, a i tamo gde nije izmrzao, nije medio zbog niskih temperatura i kišnog vremena tokom cvetanja. Upravo danas je predsednik mađarskih pčelara, naš dobar prijatelj Peter Broš, dao intervju u kome je rekao da je i prošla godina bila katastrofalna, ali se to na tržištu nije osetilo zbog značajnih zaliha bagremovog meda iz 2019. i ranijih godina. Ali, sada tih zaliha više nema.

Rumunija: I u Rumuniji je slična situacija kao u Mađarskoj, a tamo gde nije izmrzao, nije davao nektar zbog niskih noćnih temperatura.

Italija: U Italiji je bagrem totalno podbacio, pre svega zbog loših vremenskih prilika tokom cvetanja. Na njihovoj fejsbuk grupi objavili su sledeću fotografiju prazne tegle, za koju u šali, uz crni humor naravno, kažu da je ovogodišnji prinos bagremovog meda, da je med „jako svetao i sa minimalnom vlagom“.

Prema tome, glavni proizvođači bagremovog meda u Evropi na žalost neće imati bagremovog meda u ponudi. Samo će Srbija moći tržištu da ponudi izvesne ograničene količine i to isključivo meda iz 2021. pošto smo sve zalihe praktično izvezli. Retki su pčelari koji su već krenuli sa vrcanjem, ali svi kažu da je med odličnog kvaliteta, što je dobra vest, pored loše vesti da ga ima jako malo, ali ga ipak ima kod manjeg broja pčelara.

Najbolje su prošli pčelari koji su izbor lokacije vršili tako što su najpre odneli pčelarske SMS vage na više lokacija, pa selili tamo gde su unosi najbolje krenuli i gde je vremenska prognoza bila obećavajuća.

Seljenje napamet nije dalo najbolje rezultate, tj. jeste, ali kod malog broja pčelara. Oni koji su selili nasumično, po „čuvenju“ ili „osećaju“ uglavnom su loše prošli. Da li je potrebno da napomenemo da se SPOS pre više godina izborio da i za pčelarske vage imamo subvencije 50-65%? Očigledno je danas, u vreme ludih klimatskih prilika, bez njih skoro nemoguće pčelariti.

Na osnovu svega navedenog, da se zaključiti da cena bagremovog meda vrhunskog kvaliteta kakvog naše pčele proizvode, ne bi trebalo da pada, a može se očekivati i izvestan rast, što će vreme pokazati ili demantovati. U dogledno vreme, nakon obavljanja komunikacije sa kupcima širom Evrope, moći ćemo da objavimo prve cene bagremovog meda.